Statistika plata u Srbiji: Koliko zaposlenih prima minimalac, a koliko iznad proseka
Prosečna plata u Srbiji je u novembru 2025. godine iznosila 111.987 dinara, ali iza tog broja krije se znatno složenija i nepotpunija slika o standardu života i privrednoj realnosti. Dok se ovaj broj često koristi kao barometar blagostanja, detaljnija analiza Republičkog zavoda za statistiku otkriva da ga premašuje tek svaki treći zaposleni. Ova disproporcija između proseka i medijane, kao i veliki broj radnika na minimalcu, predstavljaju ključne izazove za ekonomski razvoj i socijalnu koheziju.
Prosek protiv stvarnosti: Šta zapravo znači broj od 112 hiljada dinara?
Zvanična statistika zasnovana na obrascima PPP-PD za novembar 2025. godine obuhvata 2.056.000 zaposlenih. Međutim, prosečna plata od 111.987 dinara je statistička veličina koja je osetljiva na ekstremne vrednosti. U praksi, visoke plate male grupe zaposlenih u finansijskom sektoru, IT-u ili na rukovodećim pozicijama značajno podižu prosek, što daje pogrešan utisak o opštem blagostanju. Ovaj fenomen je posebno izražen u Srbiji, gde je jaz između najnižih i najviših prihoda veoma širok. Stoga, prosek sam po sebi nije dovoljan pokazatelj za procenu životnog standarda većine građana. Da bismo dobili realniju sliku, neophodno je analizirati raspodelu plata, odnosno koliko ljudi zaista prima iznos blizu ili ispod tog proseka.
Medijalna zarada: Tačka gde se stanovništvo deli na polovine
Mnogo reprezentativniji pokazatelj za procenu uslova života većine zaposlenih je medijalna zarada, koja u novembru 2025. iznosila 86.702 dinara. Ovaj broj predstavlja srednju vrednost u nizu plata poređanih po veličini – tačno polovina zaposlenih ima platu manju od ovog iznosa, a polovina veću. To praktično znači da je milion građana Srbije (tačnije 1.028.000) u tom mesecu primalo manje od 87 hiljada dinara. Medijana otkriva da je stvarni centar raspodele prihoda znatno niži od javno naglašavanog proseka, što ukazuje na koncentriciju nižih i srednjim plata u populaciji. Ova činjenica je ključna za razumevanje kupovne moći domaćinstva i potrošačkih obrazaca.
Radnici na minimalcu: 577.000 zaposlenih ispod granice od 65.296 dinara
Jedna od najzanimljivijih stavki iz statistike je broj zaposlenih koji primaju platu ispod nivoa aktuelnog minimalca. Iako je propisani minimalac za novembar 2025. iznosio 53.920 dinara, Republički zavod za statistiku je dao podatak koliko je ljudi primalo ispod 65.296 dinara – što je iznos minimalca za januar 2026. godine nakon povećanja minimalne cene rada sa 337 na 371 dinar. Rezultat je zapanjujuć: čak 577.000 zaposlenih, ili 28 odsto od ukupnog broja, ostvarilo je neto zaradu manju od ovog iznosa. Ovaj podatak otkriva nekoliko problema: prisustvo neregistrovanog rada, nepotpunog radnog vremena ili posalova gde se minimalac ne poštuje u potpunosti, kao i ekonomski položaj gotovo trećine radne snage koja živi na samom pragu opstanka.
| Raspon neto zarade (novembar 2025.) | Broj zaposlenih | Procenat od ukupnog broja |
|---|---|---|
| Do 53.920 din. (min. za novembar) | 94.000 | 5% |
| Ispod 65.296 din. (min. za januar 2026) | 577.000 | 28% |
| Više od min., ali do medijane (86.702 din.) | 933.000 | 45% |
| Više od medijane, ali do proseka (111.987 din.) | 395.000 | 19% |
| Iznad prosečne plate | 633.000 | 31% |
Velika grupa “srednjeg sloja”: 45% zaposlenih između minimalca i medijane
Najbrojnija kategorija zaposlenih, koja čini čak 45 odsto ukupne radne snage ili 933.000 ljudi, prima platu koja je veća od tadašnjeg minimalca, ali jednaka ili manja od medijalne zarade. Ova ogromna grupa predstavlja srž radničke i niže srednje klase u Srbiji. Njihovi prihodi, koji se kreću između 54 i 87 hiljada dinara, omogućavaju život iznad minimalnog egzistencijalnog praga, ali i dalje sa ograničenim mogućnostima za značajnije štednje, investicije ili vanredne troškove. Ekonomski položaj ove populacije direktno utiče na domaću potrošnju, koja je glavni pokretač bruto domaćeg proizvoda. Stabilnost i rast plata u ovom segmentu su od vitalnog značaja za održiv ekonomski razvoj i socijalnu stabilnost.
Iznad medijane, ali ispod proseka: 19% zaposlenih u srednjim skalama
Sledeću kategoriju čine oni koji imaju platu veću od medijalne, ali manju ili jednaku prosečnoj. Reč je o 395.000 zaposlenih, odnosno 19 odsto ukupnog broja. Ova grupa obično obuhvata stručnjake sa srednjim i višim obrazovanjem, iskusnije radnike u industriji, državne službenike na određenim pozicijama i zaposlene u profitabilnijim privatnim kompanijama. Njihov životni standard je znatno udobniji, sa većom kupovnom moći i mogućnošću za osiguranje osnovnih potreba porodice i određenu meru komfora. Međutim, i oni su često pod pritiskom porasta cena domaćinstva, energenata i obrazovanja, što može da erodira realnu vrednost njihovih prihoda uprkos nominalnom povećanju plata.
Elita platnih lestvica: Ko su oni 31% iznad proseka?
Na vrhu platne piramide nalazi se 633.000 zaposlenih, odnosno 31 odsto, koji su u novembru 2025. primali više od prosečnih 111.987 dinara. U ovu grupu spadaju visokoobrazovani stručnjaci u profitabilnim sektorima kao što su informacione tehnologije, finansije, farmaceutska industrija i konsultantske usluge, kao i rukovodioci velikih preduzeća i državnih institucija. Plate u ovom segmentu često znatno premašuju ne samo prosek, već i medijanu, što doprinosi već pomenutoj distorziji prosečne plate. Ekonomski uticaj ove grupe je dvojak: sa jedne strane, njihova visoka potrošnja pokreće luksuznu robu i usluge, a sa druge, njihovi prihodi značajno doprinose poreskim primanjima države.
Implikacije za ekonomski razvoj i socijalnu politiku
Ova statistika plata otvara brojna pitanja koja prevazilaze čistu aritmetiku. Veliki broj zaposlenih na minimalcu ili blizu njega (577.000 ispod 65.296 dinara) ukazuje na prisustvo ekstenzivnog sektora nisko-profitabilnih delatnosti i nepotpune zaposlenosti. To predstavlja izazov za socijalnu politiku, jer ovaj segment populacije je posebno ranjiv na ekonomski šokove, inflaciju i zdravstvene krize. S druge strane, relativno mali procenat zaposlenih iznad proseka (31%) govori o ograničenoj sposobnosti privrede da generiše visokokvalifikovana, dobro plaćena radna mesta u dovoljnoj meri. Dugoročno, ekonomski rast zavisi od pomeranja većeg dela populacije ka višim platnim kategorijama kroz unapređenje produktivnosti, obrazovanja i inovacija.
Minimalac 2026. i perspektive: Kako se statistika može promeniti?
Povećanje minimalne cene rada na 371 dinar i minimalca na 65.296 dinara za 2026. godinu predstavlja pozitivan korak ka poboljšanju položaja najniže plaćenih radnika. Međutim, ključno pitanje je kako će se ova mera odraziti na statistiku plata u narednim mesecima. Da li će se broj od 577.000 zaposlenih ispod ovog praga smanjiti kroz realno povećanje plata, ili će deo poslodavaca naći načine da zaobiđu propis? Odgovor na ovo pitanje zavisi od efikasnosti inspekcijskog nadzora, zdravstvena privredne aktivnosti i spremnosti preduzeća da apsorbuju veće troškove rada. Takođe, važno je pratiti efekat na medijalnu i prosečnu platu, kao i na zaposlenost uopšte, jer povišenje troškova rada može imati dvostruke efekte na tržištu.
Praćenje ovih trendova u narednim kvartalima biće od suštinskog značaja za donošenje informisanih ekonomskih politika. Jednostavno povećanje minimalca, bez paralelnih mera za podsticaj produktivnosti i stvaranje vrednosti, može ostati nepotpuno rešenje. Stvarni napredak će se meriti ne samo pomeranjem brojeva u statističkim tabelama, već i poboljšanjem kvaliteta života, smanjenjem siromaštva i stvaranjem uslova za održivi ekonomski razvoj koji će koristiti najširem krugu građana Srbije.