Prevremena penzija i radni odnos
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj lica koja su otišla u prevremenu penziju u Srbiji konstantno raste, što dovodi do brojnih nedoumica na tržištu rada. Iako se često posmatra kao “raniji odlazak u penziju”, prevremena penzija nosi sasvim drugačije pravne posledice po radni odnos u odnosu na punu starosnu penziju. Ova razlika, koja je ključna za hiljade zaposlenih i poslodavaca, često ostaje neprimećena, što može dovesti do pravnih sporova i finansijskih gubitaka.
Promene u starosnim uslovima: Novi izazovi od 2026.
Od 1. januara 2026. godine uvodi se značajna promena u starosnim uslovima za sticanje prava na penziju za žene. Za punu starosnu penziju biće potrebno navršenih 64 godine života i najmanje 15 godina osiguranog staža. Ova promena, deo dugoročne reforme penzionog sistema, usmerena je ka povećanju stope zaposlenosti starije populacije i održivosti sistema. Međutim, i dalje postoji mogućnost ranijeg odaska – prevremena penzija sa 60 godina života i 40 godina staža, ali uz trajno umanjenje mesečne isplate koje može iznositi i do 20,4 odsto. Ova opcija otvara kompleksno pitanje statusa zaposlenog nakon što Penzijsko osiguranje odobri zahtev.
Ključna razlika: Puna starosna vs. Prevremena penzija
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju jasno definiše ova dva koncepta. Puna starosna penzija, regulisana članom 19. Zakona, predstavlja standardni oblik penzionisanja nakon ispunjenja utvrđenih starosnih uslova i godina staža. S druge strane, član 19a. otvara mogućnost ranijeg odlaska, što se naziva prevremenom penzijom. Iako se u svakodnevnom govoru često mešaju, pravni tretman ove dve situacije je radikalno drugačiji, a ta razlika proizilazi iz načina na koji ih tumači Zakon o radu.
Kako Zakon o radu tumači prestanak radnog odnosa?
Zakon o radu ne prepoznaje odlazak u prevremenu penziju kao zakonski osnov za automatski prestanak radnog odnosa. Jedini slučaj kada radni odnos prestaje po sili zakona jeste sticanje prava na punu starosnu penziju – odnosno, kada zaposleni ispuni uslove za penziju bez umanjenja (trenutno 65 godina života i 15 godina staža). U toj situaciji, nije potreban otkaz, već radni odnos prestaje danom nakon ispunjenja tih uslova, osim ako se poslodavac i zaposleni ne dogovore o produženju ugovora. Ovaj automatizam kod prevremene penzije ne postoji, što je temelj mnogih konfuzija.
Procedura za ispravan odlazak u prevremenu penziju
Budući da nema automatizma, postupak za okončanje radnog odnosa prilikom odlaska u prevremenu penziju zahteva aktivnost obe strane. Zaposleni koji želi da iskoristi ovu mogućnost mora da preduzme dve ključne radnje. Prvo, mora da podnese zahtev PIO fondu za odobravanje prevremene penzije. Drugo, i to je ključni korak koji se često zaboravlja, mora da podnese pismeni zahtev poslodavcu za raskid radnog odnosa, navodeći kao razlog odlazak u prevremenu starosnu penziju. Samo na osnovu tog zahteva zaposlenog, poslodavac može da donese valjano rešenje o prestanku radnog odnosa.
Poslodavac nikako ne može jednostrano da donese odluku da šalje zaposlenog u prevremenu penziju ili da izda rešenje o prestanku radnog odnosa zbog tog razloga bez inicijative zaposlenog. Takvo rešenje bilo bi nezakonito. Ova procedura je potvrđena i presudom Vrhovnog kasacionog suda iz 2020. godine, koja je jasno stavila do znanja da prevremena penzija nije osnov za otpuštanje, već za sporazumni prekid na inicijativu radnika.
Pravo na otpremninu: Važna finansijska obaveza poslodavca
Jedno od najvažnijih pitanja za zaposlenog koji razmišlja o prevremenoj penziji tiče se finansijskih prava, a posebno otpremnine. Zakon o radu u članu 139. predviđa obavezu poslodavca da zaposlenom koji odlazi u penziju isplati otpremninu u iznosu najmanje dve prosečne zarade. Zakon eksplicitno ne pravi razliku između vrsta penzija, što znači da se ova obaveza odnosi podjednako na invalidsku, starosnu i prevremenu starosnu penziju.
Ministarstvo za rad, zastupljeno i informisanje, je zvaničnim mišljenjem potvrdilo ovakvo tumačenje. Dakle, zaposleni koji raskida radni odnos zbog odlaska u prevremenu penziju ima puno pravo na otpremninu od svog poslodavca. Ova isplata predstavlja značajnu finansijsku komponentu prilikom tranzicije i treba je uzeti u obzir prilikom donošenja odluke, naročito imajući u vidu da će sama penzija biti trajno umanjena.
Šta ako zaposleni nastavi da radi nakon odobrenja penzije?
Interesantna i praktična situacija nastaje kada PIO fond odobri zahtev za prevremenu penziju, ali zaposleni ne podnese zahtev za raskid radnog odnosa kod poslodavca. Budući da zakon ne predviđa automatski prekid, takva osoba bi i dalje formalno bila u radnom odnosu. U praksi, to znači da bi nastavila da prima platu od poslodavca, ali bi istovremeno primala i penziju, što bi predstavljalo kršenje propisa jer se pravo na penziju gubi ako se obnavlja radni odnos pod istim uslovima osiguranja.
Međutim, ako zaposleni nakon odobrenja prevremene penzije i dalje želi da radi, postoji mogućnost da se sa poslodavcem dogovori o skloplju novog ugovora o radu, na primer, na određeno vreme ili u skraćenom radnom vremenu. U takvom slučaju, pravo na penziju se suspenduje dok traje taj novi radni odnos. Potpuno pravno rešenje je da se stari radni odnos završi rešenjem na osnovu zahteva zaposlenog, a zaključi novi, čime se izbegavaju pravne nesigurnosti.
Tabela: Poređenje pune i prevremene penzije
| Kriterijum | Puna starosna penzija | Prevremena penzija |
|---|---|---|
| Uslovi (od 2026. za žene) | 64 godine + 15 godina staža | 60 godina + 40 godina staža |
| Umanjenje iznosa | Ne | Da, trajno do 20.4% |
| Prestanak radnog odnosa | Automatski po sili zakona | NE automatski. Zahteva zahtev zaposlenog. |
| Osnova za rešenje poslodavca | Ispunjenje uslova (bez otkaza) | Zahtev zaposlenog za raskid |
| Pravo na otpremninu | Da (min. 2 prosečne zarade) | Da (min. 2 prosečne zarade) |
| Mogućnost daljeg rada | Samo po novom ugovoru | Samo po novom ugovoru, nakon raskida starog |
Praktični saveti za zaposlene i poslodavce
Za zaposlene koji razmišljaju o prevremenoj penziji, prvi korak je detaljan proračun sa PIO fondom kako bi videli tačan iznos umanjene mesečne isplate. Značaj finansijskog udara od skoro jedne petine prihoda ne sme se zanemariti. Paralelno, neophodno je obavestiti poslodavca o svojim namerama i pripremiti pismeni zahtev za raskid ugovora zbog odlaska u prevremenu penziju. Ne treba previđati ni pravo na otpremninu, koje predstavlja značajnu jednokratnu sumu koja može pomoći pri tranziciji.
Za poslodavce, ključno je razumeti da ne mogu da prisile zaposlenog na ovaj izbor i da svaki pritisak u tom pravcu može imati pravne posledice. Umesto toga, otvorena komunikacija je najbolji put. Ako zaposleni iskaže želju za prevremenom penzijom, poslodavac treba da obezbedi ispravnu administrativnu obradu zahteva, izda valjano rešenje o prestanku radnog odnosa i na vreme izvrši isplatu otpremnine. Ovako transparentan pristup štiti obe strane od potencijalnih sudskih sporova i očuvava dobre odnose.
Složena regulativa koja upravlja prelaskom iz aktivnog radnog odnosa u penzijski status zahteva pažnju i strpljenje. Prevremena penzija može biti atraktivna opcija za one koji imaju dovoljno staža i žele da ubrzaju odlazak sa tržišta rada, ali je neophodno ići kroz propisanu proceduru kako bi se osigurala sva zakonska prava i izbegle nepotrebne komplikacije. Informisanje i pravna sigurnost su temelji na kojima se gradi uspešan i miran prelazak u novi životni ciklus.
