Premija za mleko 2025: Isplata zaostalih sredstava i novi pozivi za četvrti kvartal
Usvajanje nove uredbe od strane Vlade predstavlja ključni momenat za hiljade mlekara širom Srbije, jer se konačno otvara put za isplatu zaostalih premija za mleko za treći kvartal 2025. godine. Ova odluka nije samo tehnički korak u administrativnom postupku, već snažan signal stabilnosti i predvidljivosti agrarne politike. Sa opredeljenim punim iznosom sredstava i za četvrti kvartal iste godine, poljoprivrednici dobijaju jasnu poruku da mogu da računaju na podršku države u planiranju svoje proizvodnje. Ova vest stiže u vreme kada globalni tržišni trendovi i klimatske promene stavljaju sve veći pritisak na farmere, čineći ovakve mere od suštinskog značaja za održanje konkurencije domaćeg mlekarskog sektora.
Detalji nove uredbe i njen neposredni uticaj
Novom uredbom se precizno reguliše procedura isplate preostalih sredstava za premiju za mleko za period jula, avgusta i septembra 2025. godine. Ovaj korak je od vitalnog značaja za likvidnost farmi, posebno onih manjih i porodičnih gazdinstava koja često rade sa uskim finansijskim marginama. Isplata ovih sredstava omogućava proizvođačima da na vreme pokriju troškove hrane za stoku, veterinarske usluge, energiju i ostale operativne troškove, osiguravajući kontinuitet proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede naglašava da će javni poziv za prijavljivanje za premiju za četvrti kvartal (oktobar, novembar, decembar) biti raspisan u narednih nekoliko dana, što osigurava brzu i neprekidnu primenu mere.
Šire okvire podrške: Stručna pomoć i IPARD sredstva
Ista uredbe, pored direktnih premija za mleko, donosi i značajne odluke o raspodeli sredstava za dve druge ključne oblasti. Prvo, definisana su sredstva namenjena unapređenju sistema stručne i savetodavne podrške u poljoprivredi. Ovo podrazumeva jačanje kapaciteta zadruga, udruženja proizvođača i državnih institucija da pružaju savremene savete u oblasti gajenja, ishrane stoke, zdravstvene zaštite i menadžmenta. Drugo, u saradnji sa Evropskom unijom, određena su sredstva za podsticaje u okviru IPARD programa za 2026. godinu. Ovaj program je od suštinskog značaja za modernizaciju poljoprivrednih gazdinstava, podsticaj organske proizvodnje, uvođenje novih tehnologija i povećanje konkurentnosti na evropskom i globalnom tržištu.
Perspektive za 2026: Rekordni agrarni budžet i mere politike
Najava donošenja posebne uredbe koja će precizno definisati sve mere poljoprivredne politike za 2026. godinu ukazuje na sveobuhvatan pristup planiranju. Ovo je od posebnog značaja jer se za podsticaje u poljoprivredi i razvoju sela u 2026. godini već opredelio iznos veći od 110 milijardi dinara. Kada se uzme u obzir da ovaj iznos čini oko 54% ukupnih podsticaja u državi prema Zakonu o budžetu, postaje jasno koliki prioritet država daje ovom sektoru. Ovakav nivo finansijske alokacije nije slučajan; on je rezultat strateškog prepoznavanja poljoprivrede kao stuba nacionalne ekonomije, osiguravanja hrane i održivosti ruralnih područja.
| Godina | Iznos za poljoprivredne podsticaje (u milijardama dinara) | Procenat ukupnih državnih podsticaja |
|---|---|---|
| 2026 (planirano) | 110+ | ~54% |
| 2025 | ~95 | ~50% |
| 2024 | ~85 | ~48% |
Istorijski kontekst i značaj rekordnog budžeta
Budžet od preko 110 milijardi dinara za 2026. godinu predstavlja jedan od najvećih agrarnih budžeta u skorijoj istoriji Srbije. Ovaj rast nije izolovan događaj, već deo dugoročne politike sistemske podrške koja se kontinuirano razvija poslednjih godina. Takva finansijska stabilnost omogućava proizvođačima da dugoročno planiraju, smelo ulažu u tehnologiju, obnovu stada, izgradnju ili renoviranje objekata i primenu održivih poljoprivrednih praksi. Stabilno finansiranje proizvodnje, investicija i razvoja seoskih područja direktno doprinosi smanjenju regionalnih nejednakosti, zadržavanju stanovništva na selu i očuvanju tradicionalnog načina života.
Implikacije za mlekarski sektor i konkurentnost
Direktne premije za mleko, kao što je ova za 2025. godinu, predstavljaju ključni instrument za održavanje profitabilnosti mlekarske proizvodnje u uslovima fluktuirajućih svetskih cena mleka u prahu i drugih ulaznih troškova. One deluju kao amortizer, štiteći domaće proizvođače od naglih padova cena na otvorenom tržištu. Međutim, pravi dugoročni efekat leži u kombinaciji ovih direktnih plaćanja sa srednjim za IPARD i stručnom podrškom. Samo modernizovana, efikasna i kvalitetna proizvodnja može da se održi na tržištu. Premije pomažu u kratkom roku, dok investicije u tehnologiju, genetiku i obradu vode ka povećanju dodate vrednosti i jačanju brendova domaćih mlečnih proizvoda.
Očekivanja i sledeći koraci za poljoprivrednike
Ministarstvo je jasno stavilo do znanja da će nastaviti sa blagovremenim informisanjem javnosti i poljoprivrednih proizvođača o svim daljim koracima. Za proizvođače mleka, ključni trenutak će biti objavljivanje javnog poziva za četvrti kvartal 2025. godine, za koji su sredstva već osigurana. Neophodno je da proizvođači pažljivo prate sajtove Ministarstva i nadležnih agencija, pripreme potrebnu dokumentaciju na vreme i podnesu zahteve u propisanom roku. Isto tako, treba imati u vidu da će uskoro biti dostupni detaljni uslovi za prijavljivanje na IPARD program za 2026. godinu, što otvara mogućnosti za značajnije investicione projekte.
Održivost i strateški razvoj sela
Ogromna sredstva usmerena ka razvoju sela govore o širem strateškom cilju koji prevazilazi čisto proizvodne aspekte. Reč je o holističkom pristupu koji obuhvata poboljšanje infrastrukture (putevi, vodovod, kanalizacija), razvoj ruralnog turizma, podršku zanatstvu i malom preduzetništvu van poljoprivrede. Ovakav pristup ima za cilj da sela učini atraktivnim mestom za život i rad, spreči iseljavanje mladih i stvori raznovrsnu privredu. Podrška poljoprivredi i razvoju sela su dve strane iste medalje; uspešna poljoprivreda jača seoske zajednice, a kvalitetan život na selu stvara uslove za razvoj moderne poljoprivrede.
Uloga države i budući izazovi
Dosledna primena politike sistemske podrške, kao što je istaknuto u saopštenju Ministarstva, postavlja državu u ulogu strateškog partnera poljoprivrednika. Međutim, sa velikim budžetom dolaze i velike odgovornosti. Ključni izazovi za naredni period biće efikasna i transparentna raspodela sredstava, sprečavanje mogućih zloupotreba, praćenje realnih rezultata i uticaja podsticaja na povećanje proizvodnje, produktivnosti i izvoznog potencijala. Paralelno sa finansijskom podrškom, neophodno je i dalje jačanje institucionalnih kapaciteta, digitalizacija procesa i prilagođavanje politike novim izazovima kao što su klimatske promene, zahtevi za održivošću i promene na globalnim tržištima hrane.
