Pravilan izlazak iz posta
Prema procenama, više od 80% vernika u Srbiji se barem delom pridržava postnih pravila tokom božićnih praznika, što predstavlja značajnu promenu u ishrani za veliki deo populacije. Međutim, manje poznata činjenica je da sam povratak na uobičajenu ishranu nosi zdravstvene rizike ako se ne sprovede pažljivo. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” je upravo zbog toga izdao detaljne smernice za bezbedan prelazak sa posne na mrsnu hranu, naglašavajući da je postepenost ključ uspeha.
Zašto nagli prelazak sa posta predstavlja problem za organizam?
Nekoliko nedelja uzastopnog posta donosi fundamentalne promene u radu digestivnog sistema. Organizam se prilagođava na lakše svarljivu, manje kaloričnu hranu bogatu vlaknima, dok se proizvodnja određenih enzima neophodnih za varenje masti i težih proteina privremeno smanjuje. Kada se nakon takvog perioda odjednom unesu velike količine pečenog svinjskog mesa, kobasica, rolata, salata sa pavlakom i majonezom, kao i alkohol, želudac i creva su preopterećeni. To dovodi do naglog porasta količine masti i šećera u krvi, a digestivni trakt reaguje grčevima, nadutošću i mučninom. Batut obrazlaže da se ovi simptomi ne smeju zanemariti, jer mogu biti znak akutnog zapaljenja gušterače ili drugih komplikacija, posebno kod osoba sa već postojećim zdravstvenim problemima.
Osnovni principi postepenog uvođenja hrane
Stručnjaci Instituta „Batut” insistiraju na tome da prelazak treba da traje nekoliko dana, idealno tri do pet. Umesto jednog obilnog obroka, preporučuje se unos hrane kroz tri do pet manjih obroka dnevno. Ovaj pristup omogućava digestivnom sistemu da se polako ponovo aktivira i prilagodi bez šoka. Količina hrane po obroku treba da bude umerena, a fokus treba staviti na kvalitet i laku svarljivost. Veoma je važno i kako se hrana priprema: kuvana i dinstana jela spremljena sa minimalnom količinom ulja su daleko bolji izbor od pohovanih i prženih specijaliteta koji dodatno opterećuju organizam.
Koje namirnice uvesti prve i kako planirati obroke?
Prvi korak nakon posta ne bi trebalo da bude slanina ili teško pečenje. Batut jasno preporučuje da se uvođenje mesa započinje sa belim mesom – piletinom ili ćuretinom. Riba, koja je često prisutna i tokom posta, treba da ostane u jelovniku barem dva puta nedeljno i nakon njegovog završetka, jer je izvor vrhunskih proteina i zdravih masti. Kada je reč o mlečnim proizvodima, proces treba započeti proizvodima sa nižim sadržajem masti: mladim sirom, jogurtom, kiselim mlekom ili kefirom. Ne sme se zanemariti ni redovan unos voća, svežeg povrća, orašastih plodova i integralnih žitarica, koji pružaju neophodna vlakna i podstiču pravilan rad creva.
Primer dnevnog jelovnika za prve dane nakon posta
Da bi građanima bilo konkretnije, Institut nudi i okviran primer kako bi trebalo da izgledaju obroci u prvim danima nakon Božića. Doručak bi mogao da se sastoji od jogurta ili kefira sa parčencetom hleba i mladim sirom, ili ovsenih pahuljica sa voćem. Za ručak je idealna pileća supa, ili komad kuvanog ili pečenog belog mesa ili ribe, uz šarenu svežu salatu i malu količinu kuvanog povrća. Večera bi trebalo da bude najlakši obrok: omlet sa povrćem ili manji sendvič sa tunom ili mladim sirom. Ovakav pristup osigurava dovoljan unos energije i hranljivih materija bez nepotrebnog opterećenja sistema za varenje.
| Faza (dan nakon posta) | Preporučene namirnice | Namirnice koje treba izbegavati |
|---|---|---|
| 1-2. dan | Belo meso, riba, mladi sir, jogurt, voće, povrće | Crveno meso, pržena hrana, teški sosevi, slatkiši |
| 3-4. dan | Može se dodati nežinja kobasica, ovčetina, jaja | Još uvek izbegavati preteška pečenja i kremove |
| 5. dan i nadalje | Polagano vraćanje svih namirnica u umerenim količinama | Sve u preteranim količinama |
Poseban izazov: Božićni ručak i trpeza
Završetak Božićnog posta je jedinstven izazov, jer se često dešava da nemamo dovoljno vremena za pripremljeni izlazak, već nas na sam praznik dočeka bogata trpeza. Stručnjaci savetuju da se pod nikakvim uslovima ne sme preskočiti lagan doručak u Božićno jutro. To će pripremiti želudac i sprečiti prejedanje na ručku. Za vreme glavnog božićnog obroka, važno je uzeti prvo manju količinu pečenja, a kao osnovu jela izabrati sveže salate i lakše priloge, poput kuvanog krompira ili povrća, izbegavajući teške salate sa majonezom i pavlakom. Kolače i slatkiše ne treba konzumirati odmah posle ručka, već sačekati nekoliko sati. Ključna taktika je jesti polako, okusiti sve specijalitete, ali u manjim količinama, i praviti pauze tokom jela kako bi organizam imao vremena da pošalje signale sitosti.
Uloga Savetovališta za ishranu i kada tražiti pomoć
Institut „Batut” poseduje mrežu Savetovališta za ishranu koja mogu biti od velike pomoći, posebno za osobe sa hroničnim oboljenjima kao što su dijabetes, povišen holesterol, gastritis ili problemi sa bubrezima. Za ove osobe, nagli prelazak na mrsnu hranu može biti posebno rizičan. Konsultacija sa stručnjakom za ishranu pre početka posta ili neposredno pred njegov završetak može pomoći u izradi personalizovanog plana ishrane koji će osigurati bezbedan prelazak i očuvati zdravstveno stanje. Ova usluga je posebno korisna za starije osobe čiji se metabolizam i sposobnost varenja menjaju.
Dugoročni efekti i održivi navike nakon posta
Period izlaska iz posta ne treba posmatrati samo kao neophodno zlo, već i kao priliku za uspostavljanje zdravijih prehrambenih navika. Mnogi tokom posta otkriju da se mogu zasititi i lakšom hranom, da uživaju u ukusu povrća i ribe. Umesto da se nakon Božića u potpunosti vrate starim navikama, građani se mogu zapitati koje su od postnih navika vredne zadržati. Na primer, uvođenje ribljih obroka dva puta nedeljno, konzumacija veće količine povrća uz glavni obrok, ili zamena teških soseva sa začinima i maslinovim uljem mogu postati trajni deo ishrane. Umerenost, raznovrsnost i pažnja prema načina pripreme hrane su principi koje „Batut” promoviše, a koji važe celu godinu, a ne samo u vreme praznika.
Na kraju, važno je istaći da je posao zdravstvene ustanove kao što je Institut „Batut” da edukuje javnost ne samo o tome kako se pravilno posti, već i kako se taj duhovni i fizički proces bezbedno završi. Njihovi saveti, zasnovani na medicinskim činjenicama i dugogodišnjem iskustvu, pružaju jasan putokaz koji sprečava nepotrebne zdravstvene nelagodnosti i omogućava svima da u potpunosti uživaju u radosti božićnih praznika i njihovih gastronomskih specijaliteta, bez posledica po zdravlje.
