Poskupljenje struje u Srbiji
U oktobru 2026. godine srpska domaćinstva očekuje novo poskupljenje električne energije, što potvrđuje izveštaj Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o dogovoru sa Vladom Srbije. Ova odluka nije izolovan događaj, već deo sistematskog pristupa rešavanju finansijske stabilnosti energetskog sektora, koji se suočava sa složenim izazovima, od globalnih tržišnih kretanja do specifičnih domaćih okolnosti. Prema projekcijama, usklađivanje će biti najmanje jedan procentni poen iznad inflacije, što u konkretnim ciframa znači rast troškova za građane koji prevazilazi uobičajeni životni skupoće.
Ekonomski okvir: Zašto je poskupljenje struje neizbežno?
Ključ za razumevanje ovog poteza leži u ekonomskoj logici koja stoji iza upravljanja energetskim sistemom. Elektroprivreda Srbije, kao i šire regije, dugo se suočava sa problemom neodrživih cena koje ne pokrivaju stvarne troškove proizvodnje i distribucije električne energije. Vlada i MMF su kroz dogovor o godišnjem usklađivanju pokušali da uspostave predvidivi mehanizam koji će sprečiti nagomilavanje finansijskih gubitaka u javnim preduzećima, što bi u dugom roku predstavljalo znatno veći teret za budžet i, konačno, za sve građane. Ovaj pristup ima za cilj da osigura kontinuitet snabdevanja i neophodna ulaganja u modernizaciju zastarele infrastrukture, koja je ključna za energetsku bezbednost zemlje.
Istorijski gledano, struja je u poslednje tri godine formalno poskupela pet puta, sa značajnim skokovima od 8% tokom 2023. i 6.6% u oktobru ove godine. Odsustvo poskupljenja u 2024. godini, iako najavljeno, predstavljalo je privremeno olakšanje, ali nije promenilo strukturne probleme sektora. Dogovor sa MMF-om institucionalizuje ovaj proces, čineći ga manje politički osetljivim i više tehnokratskim, usmerenim ka dugoročnoj zdravstvenoj finansijskoj slici. Međutim, za prosečno domaćinstvo, ovo znači da će troškovi komunalnih usluga ostati značajan, a često i rastući, deo mesečnih rashoda.
Projekcije i brojevi: Koliko će struja zaista poskupeti?
Prema izveštaju MMF-a, korekcija cene treba da bude najmanje jedan procentni poen iznad inflacije. Nacionalna banka Srbije projektuje da će inflacija 2026. godine iznositi 3.7%. Ako se ova dva podatka stave na papir, minimalno očekivano poskupljenje struje u oktobru 2026. iznosiće 4.7%. Ova cifra predstavlja donju granicu; stvarno poskupljenje može biti i veće u zavisnosti od kretanja globalnih cena energenata, kursa dinara i operativnih troškova elektroprivrede.
Da bismo ovo stavili u kontekst, pogledajmo kako su se cene razvijale u odnosu na inflaciju u prethodnom periodu. Troškovi energije su često bili glavni pokretač ukupne inflacije, što stvara začarani krug gde poskupljenje struje doprinosi opštem porastu cena, što zatim opravdava dalje poskupljenje struje. Ova dinamika predstavlja značajan izazov za monetarnu politiku. Iako MMF navodi da restriktivna monetarna politika pomaže u obuzdavanju inflacije, stalni pritisak sa strane regulisanih cena energije otežava posao centralne banke i direktno utiče na kupovnu moć stanovništva.
Uticaj na domaćinstva i socijalne mere
Za domaćinstva, naročito ona sa fiksnim ili niskim primanjima, svako poskupljenje komunalnih usluga predstavlja direktan udarac po budžet. Rast troškova struje za 4.7% ili više može izazvati lanac reakcija, prisiljavajući porodice da redukuju potrošnju na druge namene, što u konačnom ishodu usporava domaću potrošnju, ključni motor ekonomskog rasta. Vlada će verovatno morati da razmisli o jačanju ili uvođenju novih socijalnih mera kao što su subvencije za najosetljivije kategorije stanovništva, kako bi ublažila neposredne posledice.
Međutim, dugoročno rešenje ne leži u beskrajnim subvencijama, koje samo odgađaju problem i opterećuju državni budžet, već u povećanju energetske efikasnosti. Investicije u izolaciju stanova, energetski efikasan beli tehnici i obnovljive izvore energije na nivou domaćinstva (kao što su solarni paneli) predstavljaju jedini održiv put ka smanjenju mesečnih računa i nezavisnosti od fluktuacija cena. Javne kampanje i moguće državne podsticaje za takve mere postaju sve važnije u svetlu planiranih redovnih poskupljenja.
NIS pod sankcijama: Senka nad energetskom bezbednošću
Jedan od najkritičnijih elemenata koji izranja iz izveštaja MMF-a je upozorenje na rizike vezane za Naftnu industriju Srbije (NIS). Kompanija koja je pod američkim sankcijama predstavlja značajan neizvesni faktor za celokupan energetski sistem i javne finansije. MMF eksplicitno navodi da nerešeni status NIS-a nosi rizike po energetsku bezbednost. Ovaj problem nije samo ekonomski, već i geopolitički, i njegovo rešavanje zahteva složene diplomatske i strateške proračune.
Fond procenjuje da bi proces državnog preuzimanja vlasništva nad NIS-om, ukoliko bi se taj scenario odigrao, mogao da košta državu od 0.5 milijardi do dve milijarde evra. Ovaj iznos, koji iznosi do 2.3% bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije, predstavljao bi ogroman fiskalni teret. Sa druge strane, MMF ističe da bi brzo pronalaženje rešenja moglo da smanji rizike i dugoročne troškove. Ova dilema – platiti sada visoku cenu ili rizikovati još veće probleme kasnije – visi nad ekonomskom politikom kao damaklov mač.
Šire ekonomski rizici i prognoza rasta
Energetski sektor nije izolovan; njegovi problemi odjekuju na celokupnu privredu. MMF procenjuje da će ekonomski rast Srbije u 2025. godini iznositi oko 2%, da bi se ubrzao na 3% u 2026. godini. Međutim, fond istovremeno upozorava da su rizici po ekonomiju povećani upravo zbog stanja u energetskom sektoru i zbog spoljnih geopolitičkih prilika. Rast deficita tekućeg računa koji se očekuje u 2026. godini direktno je povezan sa predviđenim većim troškovima uvoza energenata, što je još jedna posledica globalne nestabilnosti i unutrašnjih izazova.
I pored svih ovih pretnji, MMF ocenjuje da su fiskalni i devizni „amortizeri” Srbije – odnosno rezerve i fiskalni prostor – i dalje dovoljno snažni da apsorbuju šokove. Ovo je ključno za održavanje makroekonomske stabilnosti. Međutim, kontinuirano trošenje ovih amortizera na rešavanje energetskih problema smanjuje resurse dostupne za produktivna ulaganja u zdravstvenstvo, obrazovanje ili infrastrukturu, što može usporiti dugoročni razvojni potencijal zemlje.
Dugoročne implikacije i put ka održivosti
Dogovor o redovnom usklađivanju cena struje sa MMF-om označava prekretnicu. On priznaje da subvencionisane cene energije nisu održive i da tržišni principi, makar i regulisani, moraju da igraju veću ulogu. Ovaj put je bolan u kratkom roku, ali neophodan za izgradnju održivog sistema. Ključni izazov za državu biće da osigura da prihod od poskupljenja bude reinvestiran u modernizaciju energetskog sistema – u obnovu zastarelih termoelektrana, razvodnu mrežu, kao i u jačanje kapaciteta za obnovljive izvore energije.
Tranzicija ka zelenoj energiji nije samo ekološki imperativ, već i ekonomski. Smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva i iskorišćavanje sunca, vetra i biomase Srbije može dugoročno da smanji osetljivost domaćinstva i privrede na globalne cenovne šokove. Stoga, svaki plan o poskupljenju mora biti praćen jasnom i finansijski potkrepljenom strategijom za energetsku tranziciju. Bez toga, građani će plaćati više za isti, često neefikasan sistem, bez vidljivog poboljšanja u budućnosti.
| Godina | Veličina poskupljenja struje | Projektovana inflacija (NBS) | Kontekst i napomena |
|---|---|---|---|
| 2023. | 8% (tri uzastopna) | Visoka, dvocifrena | Period globalne energetske krize nakon rata u Ukrajini. |
| 2024. | 0% (nije bilo) | U padu | Odluka o odgađanju uprkos ranijim najavama. |
| 2025. (projekcija) | Nema planiranog | Stabilizacija | Period pripreme za sistemsko usklađivanje. |
| Oktobar 2026. (projekcija) | Minimum 4.7% | 3.7% | Prvo planirano usklađivanje po novom dogovoru sa MMF-om (1p.p. iznad inflacije). |
Konačno, pitanje poskupljenja struje nije samo ekonomski, već i socijalno i političko. Javnost mora biti transparentno informisana o razlozima, a Vlada mora pokazati da prihod od ovih mera neće nestati u operativnim gubicima, već će se pretvoriti u vidljiva poboljšanja sistema. Poverenje građana u ovaj proces bitno je za njegovu socijalnu prihvatljivost. U suprotnom, redovna usklađivanja, iako ekonomski opravdana, mogu da izazovu duboko nezadovoljstvo i eroziju socijalnog mira, što predstavlja rizik koji nije manji od finansijskih.
