U saradnji sa Izdavačkom kućom Laguna, gradski portal Ero vam ovog utorka poklanja knjigu Isusovi memoari, Vuka Draškovića. Da bi ova knjiga postala vaša potrebno je da se u toku današnjeg dana javite i tačno odgovorite na nagradno pitanje koje se nalazi na kraju teksta. Odgovore šaljite na e-mail adresu nebojsa.hobetko@gmail.com
ISUSOVI MEMOARI, Vuk Drašković
Ukratko o knjizi
Isusovi memoari su svojevrsni nastavak Draškovićevog kultnog romana Nož. Hromi fotoreporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novim mržnjama, novim zločinima i zločincima.
Važni argumenti za prodaju
- Roman koji nastavlja tamo gde je stao kultni roman Nož!
- Istorijski roman, i to književno uverljiv i potresan antiratni roman kakvog nema u novijoj srpskoj književnosti
- Prvi roman ni na čijoj strani u nacionalnom i ideološkom smislu
- Roman iz pera nekadašnjeg harizmatičnog „kralja trgova“
Sadržaj
…Proču se, ubrzo, i da su svi iz Donje Čemernice bačeni u jamu, u nekoliko jama, jer je bilo jama koliko i priča, i da je šumar Rifat preživeo. Jedna čobanica, Srpkinja, u svakoj priči imala je drugačije ime, čula ga kako ječi u jami, spustila mu uže, izvukla ga nekako, sakrila ga u neku pećinu, tu ga, u potaji, hranila i pojila. Otišao je nekud, niko ne zna gde.
…Moj Hanibal je rođen u Donjoj Čemernici, ali on niti je musliman niti je pravoslavac, on je pas, samo pas, i pametniji je od svih vas.
…Majke, očevi, bake i dedovi izgubljenih jedinaca vešali su crne barjake na kuće, a na kućna vrata dovlačili trnje. Poštovan je strašni običaj da se, trnjem na kućnom pragu, objavi da je nestao sin jedinac i da će, i te porodice i kuće, da nestane.
Hromi fotoreporter Veljko Vujović, kome je nadimak Ćopavi Isus, kamerom i perom svedoči o smrti Jugoslavije, o starim i novim mržnjama, novim zločinima i zločincima. U novom romanu Vuka Draškovića pojedini opisi građanskog rata 90-ih godina prošlog veka, Beograda u vreme talasa demonstracija, Veljkovog zavičaja i porodice u Hercegovini, zakulisnih igara iza kojih se kriju nedodirljivi bogovi rata – spadaju u antologijske stranice novije srpske proze.
Drugi o knjizi
„Ovako književno uverljivog i potresnog antiratnog romana nema u novijoj srpskoj književnosti. Dve decenije od rata devedesetih pojavljuje se prvi roman ni na čijoj strani u nacionalnom i ideološkom smislu, drama jedinke koja poprima razmere antičke tragedije.“ Ljiljana Šop
Iz pogovora
„Isusovi memoari sadrže dvanaest poglavlja u kojima autor koristi različite pripovedne strategije, različite ritmove rečenice, podjednako i ekavicu i ijekavicu.
Isusovi memoari govore o vremenu kada se niko nije osećao sigurnim, kada su svi bili prinuđeni da se preispituju, opredeljuju i razmišljaju o pitanjima širim od svakodnevne lične i porodične egzistencije. Drašković izuzetno dočarava atmosferu u kojoj buja strah, umnožavaju se frustracije, izranjaju sećanja na prošlost i traumatična istorijska iskustva, stare podele i omraze, osvetničke ideje i ambicije. Pojedinci osećaju različite porive, od želje da pobegnu od svega do potrebe da se grupišu i delaju.
Iako Vuk Drašković zapravo pripoveda o tome koliko su običnim ljudima nevolja i tragedija u različitim vremenima naneli ideološki sukobi i huškačke politike bilo kog predznaka, malo je onih koji nisu ogrezli u isključivosti i stereotipima tih podela, čak i kada se za njih izgube istorijski i ini razlozi.“
Prethodno objavljeni naslovi
Tamo daleko
O autoru
Vuk Drašković (1946), pisac, političar, osnivač i predsednik Srpskog pokreta obnove. Po završenim studijama prava u Beogradu, radio kao novinar u Tanjugu i dopisnik iz afričkih zemalja. Od 1980. posvetio se književnosti, a od kraja osamdesetih do danas je politički angažovan. Osnovao je SPO 1990. i bio najsnažniji i najuticajniji predstavnik opozicije i protivnik režimu Slobodana Miloševića, zbog čega je više puta, sa suprugom Danicom, bio zatvaran i izlagan policijskoj torturi, a nekoliko puta i meta atentata. Objavio romane: Sudija (1982), Nož (1982, ekranizovan 1999), Molitva (1985), Ruski konzul (1988), Noć đenerala (1994), Doktor Aron (2009), Via Romana (2012); autobiografsku prozu Meta (2007); knjige eseja: Ja, malograđanin (1981), Odgovori (1987), Koekude, Srbijo (1989), Podsećanja (2001), te knjige govora, intervjua i članaka Sve moje izdaje (1992) i Kosovo (2006). Knjige su mu prevođene na strane jezike a gotovo svi romani su mu bili bestseleri u srpskim i jugoslovenskim okvirima.
Nagradno pitanje: Navedite nekoliko romana Vuka Draškovića?
Odgovore slati na e-mail adresu: nebojsa.hobetko@gmail.com