Plate u zdravstvu 2026
Više od pola miliona građana koji rade u državnim ustanovama od početka 2026. godine imaju veće plate. Povišica od 5,1 odsto, koja je stupila na snagu 1. januara, posebno je značajna za zdravstvenu zaštitu, sektor koji se godinama suočava sa problemom odliva kadrova i niskih primanja. Iako je svako povećanje dobrodošlo, stvarna slika o tome koliko danas zaista zarađuju lekari i medicinske sestre je mnogo složenija od jednostavnih brojeva na platenjem spisku. Dublja analiza otkriva da se iza novih cifri krije dugogodišnji strukturni problem platne kompresije, koji, prema upozorenjima Fiskalnog saveta, predstavlja ozbiljnu pretnju po funkcionalnost celokupnog javnog sektora.
Konkretne brojke: Koliko sada iznose osnove plata u zdravstvenstvu?
Prema obračunima Ministarstva finansija, januarsko povećanje od 5,1 odsto zaista je materijalizovano na računima zaposlenih. Ovo povećanje odnosi se na osnovnu platu, odnosno osnovicu, koja se zatim množi raznim koeficijentima zavisno od složenosti posla, radnog staža i drugih faktora. Za ključne zdravstvene profesije, nove osnove plata izgledaju ovako: doktor specijalista sada ima osnovnu platu od 177.114 dinara, u odnosu na prethodnih 168.520 dinara. Lekar opšte prakse može da računa na osnovicu od 141.427 dinara, dok je medicinska sestra, okosnica svake zdravstvene ustanove, svoju osnovnu platu videla na nivou od 95.576 dinara. Ove cifre predstavljaju korak napred, ali su samo deo priče. Da bi se dobila ukupna neto zarada, neophodno je dodati i razne dodatke, poput noćnog rada, prazničnog rada, rada prekovremenog, kao i specifične stimulacije za određene pozicije.
Šta donosi Protokol sa sindikatima: Oktobarska povećanja i povratak starih prava
Januarsko povećanje nije jedina dobra vest za zaposlene u zdravstvenstvu. Početkom februara 2026. godine, ministar zdravlja Zlatibor Lončar potpisao je novi Protokol sa zdravstvenim sindikatima. Ovim dokumentom je dogovoreno da će se, počev od oktobra 2026. godine, osnovica za obračun plata povećati za dodatnih 5 odsto. Ovaj korak ukazuje na nameru da se sistemski pristupi rešavanju problema niskih plata, iako sindikati ističu da su zahtevi često bili i veći. Još jedan značajan pomak, na koji sindikati posebno naglašavaju, jeste vraćanje prava na topli obrok i regres za putne troškove. Ova beneficija je ukinuta još 2001. godine, a njeno vraćanje predstavlja simboličan, ali i materijalan gest prema zaposlenima koji svakodnevno putuju na posao ili imaju dužu radnu smenu. Kombinovano, ove mere trebalo bi da doprinesu većem finansijskom osiguranju zdravstvenih radnika.
Strukturni problem: Šta je to “platna kompresija” ili “uravnilovka”?
Iako su povećanja vidljiva i bitna, eksperti i analitičari upozoravaju na dublji, sistemski problem koji podriva zdravstvenu zaštitu i javni sektor u celini. Reč je o fenomenu koji se naziva platna kompresija ili popularan izraz “uravnilovka”. Ovaj termin opisuje situaciju kada se, usled snažnog rasta minimalne zarade na donjem kraju lestvice, a nepotpunih ili nedovoljnih korekcija plata na vrhu, razlika između primanja visokokvalifikovanih stručnjaka i nekvalifikovanih radnika opasnim tempom smanjuje. U praksi, to znači da stimulativnost za sticanje visokog obrazovanja i specijalizaciju drastično opada. Na primer, prema aktuelnim obračunima, lekar specijalista ima samo tri puta veću platu od najniže plate nekvalifikovanog radnika. Ovaj odnos je alarmantno nizak kada se uporedi sa međunarodnim standardima.
| Poređenje platnih raspona | Srbija (stvarni trend) | Evropski standard (čest raspon) | Srpski zakon (definisan raspon) |
|---|---|---|---|
| Odnos najniže i najviše plate u javnom sektoru | ~1:4 | ~1:12 | 1:7,5 |
| Stav prema osnovici za obračun | Suviše niska (nešto iznad pola minimalca) | Adekvatna kao polazna osnova | Planirana nisko, čineći niske koeficijente besmislenim |
Upozorenje Fiskalnog saveta: Rizik po funkcionalnost države
Fiskalni savet, nezavisno telo koje prati fiskalnu politiku, već duže vreme upozorava na posledice ove pojave. U svojim izveštajima, oni su još 2019. godine ukazali na ključni problem: osnovica za obračun plata u javnom sektoru planirana je suviše nisko, na nivou koji je tek nešto iznad polovine minimalne zarade. Ovo čini ceo sistem koeficijenata neefikasnim, jer zaposleni sa najnižim koeficijentima i dalje primaju minimalnu zaradu, bez obzira na propisani raspon. Zbog toga stvarni raspon u državi nije zakonski definisanih 1:7,5, već se spustio na oko 1:4. Fiskalni savet je kategorično stavio do znanja da je kompresija plata “prerasla u jedan od ključnih strukturnih rizika po funkcionalnost javnog sektora”. Ovaj rizik se ogleda u nemogućnosti države da privuče i, što je još važnije, zadrži ključne stručnjake i upravljačke kadrove neophodne za održivo funkcionisanje škola, bolnica, sudova i drugih vitalnih institucija.
Posledice po zdravstveni sistem: Odliv kadrova i gubitak motivacije
U zdravstvenom sektoru, posledice platne uravnilovke su posebno izražene i neposredno utiču na kvalitet usluga koje građani primaju. Kada razlika u plati između lekara specijaliste i medicinske sestre, a pogotovo između lekara i srednjim ili niže plaćenih pozicija u državnoj upravi, postane premala, gubi se ekonomski stimul za podnošenje dugog i zahtevnog školovanja. Mladi ljudi koji razmišljaju o karijeri u medicini suočeni su sa činjenicom da njihovo višegodišnje školovanje i specijalizacija neće biti adekvatno finansijski nagrađeni u odnosu na druge, manje zahtevne poslove. Ovo dovodi do odliva najtalentovanijih kadrova ka privatnim zdravstvenim ustanovama ili ka potpunom napuštanju zemlje u potrazi za boljim uslovima. Takođe, postojeći iskusni stručnjaci gube motivaciju, što se može odraziti na njihov angažman, kontinuitet obrazovanja i spremnost na preuzimanje odgovornosti.
Kako platni razredi utiču na konačnu zaradu?
Da bismo razumeli punu sliku, neophodno je objasniti kako funkcioniše sistem platnih razreda. Svako radno mesto u javnom sektoru svrstano je u određeni platni razred, koji ima svoj koeficijent. Ovaj koeficijent se množi sa osnovicom (koja je sada 177.114 dinara za specijalistu, na primer) da bi se dobila osnovna plata. Međutim, na tu osnovnu platu dodaju se brojni drugi elementi. Radnim stažom se stiče pravo na povišicu za staž, koja iznosi određeni procenat od osnove. Zatim, za rad u teškim uslovima, noćni rad, rad u tri smene ili rad u nepovoljnim vremenskim uslovima takođe postoje dodaci. Lekari i sestre često imaju dodatke za hitnu pomoć, dežurstva vikendom i praznicima. Sve to čini da je stvarna neto zarada često značajno veća od javno navedene osnove, ali i da je izuzetno promenljiva mesečno, zavisno od rasporeda i obavljenih dužnosti. Ova složenost čini poređenje plata i razumevanje prava zaposlenih veoma teškim.
Dugoročni izazovi i pitanje održivosti
Trenutna povećanja plata su neophodan i hitno potreban korak ka adekvatnijem nagrađivanju zdravstvenih radnika, koji su se posebno istakli tokom pandemijskih godina. Međutim, oni ne rešavaju koren problema. Dugoročno, država se suočava sa izazovom pronalaženja održivog modela finansiranja javnog sektora koji će omogućiti konkurentne plate za stručnjake, a da pritom ne ugrozi makroekonomsku stabilnost. Ponovno uvođenje beneficija kao što su topli obrok i regres jeste pozitivan signal, ali rešenje mora biti sistemsko. To podrazumeva reviziju celokupnog sistema platnih razreda i koeficijenata, uz postavljanje realnije i više osnovice za obračun, kako bi se ostvario zakonom predviđeni raspon i stvorila prava stimulacija za napredovanje i sticanje veštiga. Bez toga, zdravstvena zaštita će nastaviti da gubi ključne kadrove, a pritisak na preostale zaposlene će rasti, što će se na kraju odraziti na zdravstveno stanje celokupnog stanovništva.
Diskusija o platama u zdravstvu, dakle, nije samo pitanje pojedinačnih primanja, već i temeljno pitanje o tome kakvu vrednost društvo pridaje zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju. Svako povećanje treba pozdraviti, ali paralelno sa tim, neophodno je voditi odgovornu javnu debatu o tome kako izgraditi sistem koji će biti pravedan, stimulativan i održiv u dugom roku. Ova debata mora uključiti ekonomiste, sindikate, stručnjake iz zdravstva i političke aktere, jer su posledice previše duboke da bi se ignorisale ili tretirale isključivo kroz prizmu trenutnih političkih ciljeva. Budućnost zdravstvenog sistema zavisi od odluka koje se donose danas.
