U organizaciji Književnog kluba Rujno, u sredu, 30. oktobra u Narodnoj biblioteci Užice održana je promocija zbirke pesama Zorice Aćimović. Publika koja ne poznaje pesnikinju, bila je na trenutak zbunjena kada su se pogasila svetla i začuo se zvuk ulaska voza u stanicu. Zorica Aćimović je i pesnikinja i majka troje dece i otpravnik vozova. Rođena je, kako je napisano u biografiji na koricama knjige,, „hladnog ponedeljka 12. januara. 1970. Velika i mala kazaljka su se poklopile na broju 3…“, možda zbog ovog vremenski precizno određenog trenutka potiče i Zoricina sklonost ka redu vožnje i vozovima.

Zorica Aćimović

U jednom proznom tekstu Zorica Aćimović piše:

— Ne postoji reč, dovoljno lepa reč, koju bih tebi posvetila. Ne postoji stvar, dovoljno vredna stvar koju bih tebi poklonila…

Zanemarivši činjenicu da je pesnikinja ovim obraćanjem prema nekome lično dragom, uzimajući da smo svi jedna velika ličnost zvana čitalac, dobili smo ovom zbirkom pesama dovoljno lepih reči. U pogovoru, Ilija Šaula pesnik koji živi u SAD kaže:

—U momentima vedrine i raspoloženja, Aćimovićeva, svejedno, pronađe svoj oblak za kišu, iz koga liju stihovi blaženi i nježni, bez osude, bez sujete i bez mržnje. Suza koju stvori gorak okus brzo se osuši. Primjetno je da se kod pesnikinje u dnu duše spontano rađaju radosti.

Dragiša Stanojčič, direktor Narodne biblioteke

Direktor Narodne biblioteke, Dragiša Stanojčić, rekavši da se divi hrabrosti svakog pesnika da štampanjem knjige svoje misli iznese u javnost ne razmišljajući o tome šta će ko reći, pročitao je recenziju koju je napisao počivši Ivan Ršumović, 2004. godine. U recenziji, između ostalog, stoji:

—„Okamenjeni trenutak” je jedna interesantno zamišljena i realizovana zbirka pesama. Težište, osnovna ljudska tema ove zbirke je ljubav, najčistije i najplemenitije ljudsko osećanje. Zorica Aćimović u svojim pesmama traži način da izrazi sopstvena intimna stremljenja pri tome gradeći jedno vrlo interesantno i neuobičajeno književno delo. U svojoj osnovi to nije samo poetska tvorevina pošto se između pesama nalaze kratki prozni komentari i zapisi, no njihova liričnost ih neodoljivo vuče u svet poezije i svrstava u jednu vrstu pesama u prozi. Stoga se ovde može govoriti o kompletnoj pesničkoj tvorevini…

Zahvaljujući se publici, Narodnoj bibliteci i Književnom klubu „Rujno”, pesniku Iliji Šauli koji je na internetu pročitao pesme a potom materijalno i tehnički pomogao štampanje knjige,  Zorica Aćimović je rekla:

— Ne volim javne nastupe, to je i moja profesorka književnosti koja je ovde prisutna znala. Nikakvo usmeno odgovaranje, ali kad ostanemo sami, ja, papir, i olovka– onda je to druga priča., sve je lakše i lepše za moje misli. Ivan Ršumović je 2004. napisao recenziju, 2009. je štampana knjiga i evo sad je promocija, valjda to kod nas tako mora.

Zorica Aćimović, KK Rujno i učesnici

Program promocije je, u skladu sa Zoricinom profesijom otpravnika vozova i sam realizovan kao železnica. Stajališta, simbolično bili su muzički programi hora Zlatiborska vila sa dirigentkinjom Gordanom Lazić, Ivan Milutinović na gitari i članovi Pevačke grupe Učiteljskog fakulteta. Stihove iz zbirke su govorili učenici Medicinske škole, članovi Recitatorske sekcije i Dramskog studija i to su simbolično bili vagoni ove pesničke kompozicije. Publici se predstavila i Zoricina ćerka Tamara koja je iz zbirke  „Okamenjeni trenutak” kazivala pesmu „Čarli”.

Nakon promocije, Zorica Aćimović, na pitanje zašto se trenutak okameni i nastaje pesma je rekla:

— Okamenjeni trenuci su one stvari, oni trenuci koji postoje u svakom od nas. I radosni i tužni. Svaki naš trenutak koji nađe način da se u našoj svesti izbori od zaborava je okamenjen.

U pesmama je tema uglavnom ljubav, ali kroz tu ljubav uvek je prisutno, u gotovo svakoj pesmi i osećanje usamljenosti i neshvaćenosti.

—Moj otac je meni davno dao dijagnozu –pesnik. Kaže:„Njoj nije lako, ona je pesnik…” i taj osećaj nosim u sebi, evo već 43 godine kao pečat na čelu. Možda više vidim svet oko sebe, više o njemu razmišljam …Mi pesnici nismo površni i normalno je da nas više pogađa i boli ono pored čega drugi ljudi lako prođu. I možda se ti okamenjeni trenuci skupljaju u nama i oni su razlog naše preterane emotivnosti.

Kako uspevaš da balansiraš u tom mozaiku različitih obaveza –roditelj, otpravnik vozova, pesnik?

—Sve tri strane mog života su suprotne i emocije koje ta tri različita života, u jednom životu nose, su različita. U svim tim različitostima i sudaranjima, pesme su tu za emocije koje ne možeš da ispoljiš prema svima ni pred svima. Ono što u drugim knjigama ne uspem da pročitam jednostavno napišem samoj sebi.

Zorica Aćimović je možda pesme pisala samoj sebi kao jednu vrstu ispovesti ali ih je poklonila publici kompletirane u zbirci svojih radova.

Promocija knjige ujedno je bila i četvrta u nizu akcija Književnog kluba „Rujno” pod nazivom „Darujmo reč” kojom se, darujući knjigu, posetioci priključuju prikupljanju knjiga za slabo opremljene biblioteke seoskih škola.

Milunka Nikolić