Milijana Golubović

Retko ko, potekao iz užičkih školskih klupa nije čuo za našeg pesnika Pauna Petronijevića. U spomen na njega i delo kojim nas je zadužio osamdesetih godina ovog veka osnovan je književni klub koji je nosio njegovo ime. Posle poletnih početaka, okupljenu užičku književnu elitu, nije mimoišla sudbina društva sredinom osamdesetih koja se odrazila na stagnaciju u aktivnostima. Milisav Mišo Ćosović 1996.  godine ponovo aktivira delatnost ovog kluba pod nazivom Književni klub „Rujno”. Gde su danas?

Danas, u vreme kada su nam prsti, zbog tastature, manje gipki i savitljivi, pa je olovka nezgrapna u ruci, a oči navikle na treptanje ekrana računara, preoštre zenice za poeziju i mekoću pisane reči, u senci egzistencijalnih problema, klub i dalje živi. Pomalo u senci, ali hrabro prisutan, baš kao i predsednica kluba Milijana Golubović Mika.

—Klub okuplja stvaraoce, poštovaoce, ljubitelje i čitaoce. Ima nas svih uzrasta, od dečaka od devet godina koji piše tako lepe pesme kao što i prelepo svira, do najstarijih sugradjana, od književnika i onih koji će to tek postati, do muzičara, slikara, glumaca, lekara, advokata… Posebno smo ponosni na veliki broj mladih članova, svi zajedno, stari smo ne više od 30 godina. Mlada generacija, s obzirom na uslove u kojima odrasta još uvek nije zaboravila da sanja i da snove pretvara u pesme, priče, pripovetke… — kaže Mika Golubović.

Književnost je u ovim elektronskim vremenima, stamena, gorda dama koja ne dopušta da bude zaboravljena. Kako klub čuva to dostojanstvo?

—Redovnim okupljanjem, aktivnostima koji se proširuju i van književnog delovanja. Završen je konkurs za najlepšu ljubavnu pesmu, a pobednike ćemo proglasiti za našu slavu, uz prigodnu svečanost u Parohijskom domu. Istakla bih da nam problem predstavlja nedostatak prostorije za okupljanje. Upravo u vezi toga veliku zahvalnost dugujemo Kulturnom centru koji nam omogućava povremena okupljanja u njihovom prostoru. Osim toga, tu su književne večeri i predstavljanja, promocije i aktivnosti koje organizujemo u saradnji sa Bibliotekom. U pripremi je i štampanje Zbornika književnih radova koji će, nadam se, prvi put u istoriji postojanja kluba biti spreman za predstavljanje na jesenjem Sajmu knjiga u Beogradu — ističe Golubovićeva i dodaje:

—Takođe, nastavljamo akciju „Darujmo reč”za opremanje lokalnih biblioteka. Naime tom akcijom pokrenutom od strane Medicinske škole i Zorice Sentić, opremili smo biblioteku u Bioski, i evo, to i danas traje. Ulaznica za svako naše okupljanje je knjiga, tako da, zahvaljujući članovima kluba i posetiocima naših okupljanja, skoro da imamo fond knjiga za još jednu biblioteku. Stvaranjem i radom na širenju književnosti potrudićemo se da se ovaj oblik ljudskog izražavanja ne izgubi.

Pomenuli ste problem s prostorijama. Sigurno nije jedini?

—Nadamo se, da će neko uspeti da prepozna vrednost i korist od rada ovog kluba, pa da ćemo u skorijoj budućnosti imati „svoj dom”. Problem su naravno i finansije. Da nije saradnje sa Umetničkom kolonijom „Zlakusa” ne bismo imali nagrade, koje zaslužuju buduće najlepše ljubavne pesme nastale u ovom gradu —pomalo ogorčena, ali uporna da istraje Milijana Golubović završava priču o književnom klubu.