Oštećenje omotača u Černobilju
Umesto da umiri javnost, saopštenje Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) o stanju zaštitnog omotača u Černobilju izazvalo je, zapravo, veću zabrinutost – posebno zbog toga što se ova institucija ne oglašava često. SRBATOM je danas reagovao na objavu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da zaštitna struktura nuklearne elektrane Černobilj u Ukrajini „ne može da ispuni sigurnosnu funkciju“ zbog štete prouzrokovane napadom drona još u februaru ove godine. Direktorat je naveo da u Srbiji nije registrovan povećan nivo radioaktivnosti ni sada, a ni u februaru 2025. godine posle napada. Naučni novinar Slobodan Bubnjević objašnjava za Insajder da nije prvi put da IAEA izlazi u javnost sa ovakvim saopštenjem, te da je reaktor pod kontrolom i nadzorom agencije, što znači da „nema rizika ni za neposrednu okolinu, a kamoli za udaljene zemlje poput Srbije“.
Kontekst saopštenja IAEA i reakcije SRBATOM-a
Podsetimo, IAEA je saopštila da bezbednosni štit iznad nuklearnog reaktora u Černobilju, koji je u februaru pogođen dronom, više ne može da obavlja svoju primarnu funkciju blokiranja radijacije. Nešto kasnije u toku dana saopštenje je stiglo i od Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) u kome se navodi da nema povećanja nivoa radioaktivnosti na teritoriji Srbije, kao i da će SRBATOM kontinuirano pratiti situaciju, te „ako bude bilo zvaničnih informacija o tom događaju, javnost će o njima biti blagovremeno obaveštena“. „S jedne strane jeste pohvalno da naše institucije kažu kada opasnosti nema, ali s druge strane malo je trapavo napisano saopštenje“, ocenjuje Bubnjević. Problem je, kako kaže, što je saopštenje o temi o kojoj građani inače „ne razmišljaju“ dovelo do toga da se ljudi sada brinu.
Zašto je saopštenje SRBATOM-a izazvalo zabrinutost?
„Skrenulo je pažnju na to saopštenje Međunarodne agencije za atomsku energiju na koji verovatno većina građana ne bi ni obratila pažnju, da nije bilo ove domaće reakcije. Naš direktorat nije baš najbolje objasnio na kakav se omotač to odnosi i da su zapravo oni objavili ono merenje koje je u Srbiji moguće izvesti, a to se odnosi na gama zračenja“, kaže Bubnjević. On objašnjava da kada je reč o otvoru u omotaču, relevantnije bi bilo govoriti o opasnosti „od alfa i beta čestica, a ne o gama zračenju”, jer omotač i dalje pruža zaštitu od povećane emisije gama zračenja. „Naši to niti mere, niti ima smisla da mere alfa i beta čestice, jer se mi zapravo nalazimo hiljadama kilometara daleko, a takve čestice ne bi mogle ni da stignu. Umesto da umiri duhove, saopštenje je bez ikakvog razloga zapravo zabrinulo građane”, dodaje on.
Da li postoji stvarni rizik za Srbiju?
Bubnjević ističe da trenutno „apsolutno nema nikakvog rizika za građane Srbije” od opasnosti iz Černobilja. Navodi da čak i u slučaju požara ili eventualne emisije zarobljenih radionuklida iz reaktora, situacija ne bi bila ni blizu katastrofe koja se dogodila u aprilu 1986. godine. „Fokus je na tome da se sprovedu bezbednosne procedure da ne dođe ni do kakve opasnosti po ljude, ali zapravo te nikakve opasnosti u ovom trenutku nema”, zaključuje Bubnjević. Bubnjević ipak ističe da treba pohvaliti Direkciju što reaguje i meri radijaciju. Kako kaže, to je urađeno i pre tri meseca kada se dogodio incident u bugarskom Kozloduju, kada su takođe objavili da nema povećanih emisija radijacije.
Istorijski kontekst: Izgradnja zaštitnog omotača
Naučni novinar Slobodan Bubnjević podseća da je 2016. godine konačno završena konstrukcija ogromnog zaštitnog omotača oko reaktora četiri u Černobilju, zahvaljujući međunarodnim naporima. Kako je naveo, ovaj omotač je trebalo da trajno razreši sve bezbednosne rizike koji se odnose na tu lokaciju. „On je vršio tri različite funkcije. Prvo, štitio je od bilo kakvog curenja radioaktivnih materijala – različitih radionuklida koji bi eventualno u slučaju nekog novog incidenta ili specijalnih okolnosti mogli da izađu u atmosferu. Omogućavao je zaštitu od gama zračenja samom činjenicom da je to ogromna konstrukcija iznad reaktora. Treća funkcija bila je zaštita od atmosferskih padavina kako ne bi dolazilo do korozije na samom reaktoru koji se nalazi ispod njega”, objašnjava Bubnjević. Kako kaže, ispostavilo se da je u februaru ove godine „ozbiljno oštećen” i sada se kontinuirano prati, ali „jasno je da će morati da se popravlja”.
Međunarodni nadzor i procedure bezbednosti
Važno je naglasiti da je cela lokacija Černobilja pod strogim nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Ova agencija konstantno prati stanje, obavlja inspekcije i izdaje preporuke kako bi se osigurala maksimalna bezbednost. Saopštenja kao što je ovo o oštećenju omotača deo su preventivnog pristupa gde se potencijalni problemi identifikuju i javno objavljuju mnogo pre nego što postanu stvarna opasnost. Ovakav transparentan pristup omogućava međunarodnoj zajednici da reaguje i pruži podršku za popravku, što je u ovom slučaju i primarni cilj saopštenja. Reaktor i dalje nije u funkciji, a velika količina radioaktivnog materijala je zarobljena unutar betonskog sarkofaga i samog novog omotača, što dodatno smanjuje rizik od bilo kakve značajnije emisije.
Kako funkcioniše sistem za praćenje radijacije u Srbiji?
Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) raspolaže mrežom stanica za praćenje radijacije širom zemlje. Ove stanice kontinuirano mere nivo gama zračenja u životnoj sredini, a podaci su dostupni u realnom vremenu. U slučaju bilo kakvog incidenta u regionu koji bi potencijalno mogao da utiče na radijacionu situaciju u Srbiji, sistem bi to odmah registrovao. Merenje alfa i beta čestica, koje su spomenute u kontekstu oštećenja omotača, zahteva drugačiju i složeniju opremu i obično se sprovodi u neposrednoj blizini izvora zračenja, jer ove čestice imaju veoma mali domet u vazduhu. Stoga, činjenica da SRBATOM izveštava o nivou gama zračenja je potpuno adekvatna i relevantna za procenu udaljenih rizika za našu zemlju.
Poređenje sa drugim incidentima u regionu
Kako je naveo Bubnjević, SRBATOM je sličan protokol aktivirao i prilikom incidenta u nuklearnoj elektrani Kozloduj u Bugarskoj pre nekoliko meseci. Tada je takođe objavljeno da nema povećanja nivoa radijacije na teritoriji Srbije. Ova praksa pokazuje da postoji uspostavljen sistem reagovanja i da naše institucije prate situaciju u regionu. Tabela ispod prikazuje karakteristike različitih tipova zračenja i njihovu relevantnost za udaljena područja poput Srbije.
| Tip zračenja/čestica | Domet u vazduhu | Sposobnost zaštite | Relevantnost za udaljena područja (npr. Srbija) |
|---|---|---|---|
| Alfa čestice | Nekoliko centimetara | Zaustavlja ih list papira ili gornji sloj kože | Vrlo niska – ne putuju daleko |
| Beta čestice | Nekoliko metara | Zaustavlja ih sloj aluminijuma ili deblji plastike | Niska – ne bi stigle do Srbije |
| Gama zračenje | Vrlo daleko (stotine metara/kilometara) | Zaustavlja ga debeli sloj olova ili betona | Visoka – može da se prostire na velike udaljenosti, ali se kontinuirano prati |
Ova tabela jasno ilustruje zašto je merenje gama zračenja ključno za procenu udaljenih rizika, dok praćenje alfa i beta čestica u ovom kontekstu nema praktični smisao za teritoriju Srbije.
Šta sledi: Popravka omotača i budući izazovi
Trenutna situacija naglašava složenost održavanja nuklearnih objekata, posebno onih koji su već bili mesto katastrofe koja se dogodila u aprilu 1986. godine. Oštećenje omotača u Černobilju predstavlja tehnički i logistički izazov, ali ne i neposrednu globalnu pretnju. Međunarodna zajednica, preko IAEA i drugih tela, verovatno će raditi na obezbeđivanju resursa i stručnjaka za popravku ove kritične strukture. Za Srbiju i ostale zemlje regiona, ključno je nastaviti sa redovnim praćenjem radijacione situacije i oslanjati se na zvanične, proverene informacije od nadležnih institucija, izbegavajući neproverene nagoveštaje i paniku koja može nastati iz nepotpunog razumevanja tehničkih detalja.
