Jaja: Vlada Srbije uvodi nove mere za stabilizaciju tržišta prehrambenih proizvoda
Svega 72% trgovaca na malo u Srbiji je do sada uskladilo svoje poslovanje sa prvobitnim odredbama Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine, prema podacima Republičke privredne komore. Vlada Republike Srbije upravo je usvojila treću dopunu ove ključne regulative, uvodeći dve značajne novine koje će direktno uticati na odnose između trgovaca i njihovih dobavljača, kao i na nabavne cene pojedinih prehrambenih proizvoda. Ove promene predstavljaju nastavak državnih napora da se stabilizuju cene osnovnih životnih namirnica i zaštiti potrošači od neprimerenih trgovinskih praksi.
Obaveza potpisivanja aneksa ugovora – ključna mera za zaštitu dobavljača
Najvažnija izmena u novoj dopuni Uredbe tiče se obaveze trgovaca na malo da sa svojim dobavljačima potpišu anekse postojećih ugovora. Ova mera dodata je u član 5 važeće Uredbe i zahteva od trgovaca da svoje poslovanje usklade sa odredbama koje preciziraju maksimalni iznos naknada koje smeju da naplate dobavljačima. Propisano je da ukupan zbir svih naknada, uključujući logističke rabate i naknade za manjak robe, ne sme preći deset odsto neto vrednosti faktura. U okviru ovog ograničenja, logistički rabat je dodatno limitiran na tri odsto, dok naknada za manjak robe ne sme biti veća od jedan odsto.
Trgovci imaju rok od 15 dana od dana stupanja na snagu dopune Uredbe da sprovedu ovu meru i zaključe odgovarajuće anekse. Ova obaveza predstavlja značajan korak ka regulisanju odnosa u lancu snabdevanja, posebno u kontekstu ekonomskih izazova sa kojima se suočavaju mali dobavljači i proizvođači prehrambenih proizvoda.
Istorijski kontekst i razvoj trgovinske regulative u Srbiji
Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine predstavlja deo šireg paketa mera koje Vlada Srbije sprovodi u cilju stabilizacije tržišta prehrambenih proizvoda. Prva verzija ove regulative doneta je u vreme globalne inflacije i povećanih troškova životnih namirnica, sa ciljem da se zaštiti potrošači i osigura fer odnos između trgovaca i dobavljača. Kroz niz dopuna i izmena, regulativa je evoluirala da bi se bolje prilagodila tržišnim uslovima i izazovima sa kojima se suočava poljoprivredni sektor.
Prema analizi Ekonomski instituta, uvođenje ograničenja naknada predstavlja ključnu meru za zaštitu malih dobavljača koji su često bili izloženi pritiscima velikih trgovačkih lanaca. Ograničenje naknada na 10% ukupne vrednosti fakture znači da će dobavljači moći da bolje planiraju svoje troškove i osiguraju održivost svog poslovanja.
Jaja izuzeta iz ograničenja nabavne cene – implikacije za tržište
Druga značajna izmena u novoj dopuni Uredbe odnosi se na odredbu koja je dobavljačima ograničavala fakturne cene na nivo koji je bio aktuelan 1. avgusta 2025. godine. Usvojenom dopunom, spisak proizvoda koji su izuzeti iz ovog cenovnog limita proširen je – na njega su dodata i jaja. To znači da će se nabavne cene jaja sada moći slobodno menjati u skladu sa tržišnim uslovima, bez obzira na ranije utvrđeno ograničenje.
Ova promena ih svrstava u kategoriju proizvoda za koje je već važilo izuzeće, kao što su sveže voće i povrće, sveže meso i riba, kao i berzanska roba poput kafe i kakaa. Za sve ostale proizvoda obuhvaćene Uredbom, nabavna cena ostaje pod ranije utvrđenim ograničenjima. Ova odluka donosi značajne promene za privredu i potrošače, posebno u kontekstu sezonskih kolebanja u proizvodnji jaja.
Statistika i podaci o tržištu jaja u Srbiji
| Podatak | Vrednost | Trend |
|---|---|---|
| Proizvodnja jaja godišnje | 1,8 milijardi komada | +3,2% u odnosu na prethodnu godinu |
| Prosečna potrošnja po stanovniku | 180 jaja godišnje | Stabilna |
| Udeo domaće proizvodnje | 92% | Rastući |
| Broj registrovanih proizvođača | 1.250 | +8% u odnosu na prethodnu godinu |
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, proizvodnja jaja u Srbiji beleži kontinuirani rast, sa godišnjom proizvodnjom od preko 1,8 milijardi komada. Prosečna potrošnja po stanovniku iznosi oko 180 jaja godišnje, što Srbiju stavlja u grupu zemalja sa srednjim nivoom potrošnje ove namirnice. Udeo domaće proizvodnje u ukupnoj potrošnji iznosi impresivnih 92%, što ukazuje na visok stepen samostalnosti u ovoj oblasti. Ove promene u trgovinskoj regulativi predstavljaju deo šireg procesa prilagođavanja srpske ekonomije savremenim tržišnim uslovima.
Implikacije za trgovce i dobavljače
Nove odredbe Uredbe donose značajne promene za sve učesnike u lancu snabdevanja. Za trgovce, obaveza potpisivanja aneksa ugovora u roku od 15 dana predstavlja operativni izazov, posebno za one koji imaju veliki broj dobavljača. Međutim, ova mera će doprineti transparentnijim odnosima i smanjenju potencijalnih sporova oko naknada i rabata.
Za dobavljače, ograničenje naknada na 10% ukupne vrednosti fakture predstavlja značajnu zaštitu od potencijalnih zloupotreba moći velikih trgovačkih lanaca. Ograničenje logističkog rabata na 3% i naknade za manjak robe na 1% osigurava da dobavljači neće biti izloženi nepredvidivim troškovima koji mogu ugroziti održivost njihovog poslovanja.
Ekonomski efekti i dugoročni uticaj na tržište
Ekonomski analitičari predviđaju da će nove mere imati pozitivan uticaj na stabilnost tržišta prehrambenih proizvoda. Ograničenje naknada će doprineti smanjenju operativnih troškova dobavljača, što bi se potencijalno moglo odraziti i na krajnje cene za potrošače. Međutim, stvarni efekat na cene zavisiće od više faktora, uključujući troškove proizvodnje, transportne troškove i globalne tržišne trendove.
Izuzeće jaja iz ograničenja nabavne cene otvara mogućnost za fleksibilnije prilagođavanje cena tržišnim uslovima. Ovo je posebno važno u kontekstu sezonskih kolebanja u proizvodnji jaja, gde cene prirodno variraju u zavisnosti od ponude i potražnje. Proizvođači će sada moći da bolje reaguju na promene u troškovima hrane za kokoške, energije i drugih faktora proizvodnje.
Praktični saveti za trgovce i dobavljače
U svetlu novih odredbi, trgovcima se preporučuje da što pre započnu proces revizije postojećih ugovora sa dobavljačima i pripreme potrebnih aneksa. Ključno je osigurati da svi ugovori budu usklađeni sa novim ograničenjima naknada do isteka 15-dnevnog roka. Za dobavljače, preporučuje se pažljivo praćenje primene novih pravila i podnošenje prijava nadležnim organima u slučaju utvrđivanja povrede odredbi.
Obaveštenje o novim odredbama trebalo bi da stigne do svih učesnika u lancu snabdevanja preko zvaničnih kanala Ministarstva privrede. Trgovcima se takođe preporučuje da konsultuju stručnjake za trgovinsko pravo kako bi osigurali punim usklađenost svojih poslovnih praksi sa novim regulativama.
Perspektive daljeg razvoja trgovinske regulative
Trenutne promene predstavljaju deo kontinuiranog procesa usaglašavanja trgovinske regulative sa evropskim standardima i najboljim praksama. Očekuje se da će se u narednom periodu nastaviti rad na unapređenju transparentnosti u lancu snabdevanja i zaštiti interesa svih učesnika, od proizvođača do krajnjih potrošača. Ministarstvo privrijede je najavilo da će pratiti efekte novih mera i, po potrebi, predložiti dodatne izmene kako bi se osigurala optimalna funkcionalnost tržišta prehrambenih proizvoda.
