Salvador Dali –Optičke iluzije
U vremenima kada politička ideologija, istorijski gledano, od renesanse pa do danas, pokušava da nametne okvire uslovne slobode svakom građaninu ,iskrena i otvorena mišljena i stavovi iskazani kroz umetnost–književnost, pozorište, filmsku umetnost u novije vreme, uvek su bili među prvima na udaru. Od odobravanja ili nametanja tema kroz materijalnu potporu do personalnog i prostornog rešavanja neodgovarajućeg ili nepodobnog sadržaja, uvek se dolazilo do toga da umetnost povuče najveću kaznu za neposlušnost koja se u krajnjem može uporediti s sokratovskom kaznom ispijanjem kukute ili monaštvom vodećih mislilaca i aktivista u okviru propisane i odobrene društvene misli. Novija srpska istorija je prepuna imena i događaja koji su crvenim mastilom bili prekriženi u tekućim dnevnicima da bi se tek nakon pola veka pojavili u javnosti kao mučenici i nepravedno kažnjeni. Kad priznanje za doprinos stigne s zakašnjenjem , deo istorije je nepovratno izgubljen, pri tome se misli i na generaciju koja je za izvesna saznanja ostala uskraćena osim iščitavanja istih iz spomenara.
Ono što se proteklih meseci dešavalo oko priča o festivalu Tvđava teatar u Smederevu, jednim od značajnijih festivalskih dešavanja na polju pozorišne umetnosti u našoj zemlji, prekriveno je mutnim zavesama političkih i finansijskih događaja nalik na temu uvek aktuelnog dramskog komada o vlasti i umetnosti . O finansijama se do sada nije oglasila nijedna zvanična institucija niti lice kojima je to nadležnost. Tvđava teatar , transformisan u Novi Tvrđava teatar, svoje predstave izvešće daleko od Smedereva, u Čortanovcima, u dvorcu Vile Stanković od 5. do 9. jula . U Smederevu, odlukom Skupštine grada osnovan je Teatar u tvrđavi ( 6–11. jul) , a na čelo festivala došao je dramski pisac Radoslav Lale Pavlović.
Izjave Vide Ognjenović , idejnog tvorca Tvrđava teatra govore o tome da se u pozadini svega kriju političke malverzacije a kroz njih i finansijske muke organizatora. Po pisanju smederevskog portala www. sdcafe, „Radoslav Lale Pavlović potvrđuje da je u čitavu priču ušao kao stranački kolega na poziv gradonačelnice Jasne Avramović ” i dalje se navodi njegova izjava:„Neka regulišu dugove, dobiće prostor koliko hoće i kada hoće”pri tome misleći na povratak starog, prvobitnog festivala na smederevsku tvrđavu. Očito da iz izjave gospodina Pavlovića finansijsko uslovljavanje prati prostornu egzistenciju prvobitnog smederevskog pozorišnog festivala.
S druge strane, posmatrajući program oba festivala , u Čortanovcima i u Smederevu uočljive su razlike u odabiru i učešću predstava. Uzimajući u obzir ograničena sredstva festivala u Čortanovcima na koja dolaze pozorišta koja su pristale da igraju samo uz nadoknadu troškova prevoza a sledstveno tome i verovatno nemogućnost pozorišta koja ,s obzirom na renome festivala a i ime i zasluge Vide Ognjenović za dramsku umetnost na ovim prostorima, imala želju da učestvuju, Novi Tvrđava teatar nudi predstave iz zemlje i inostranstva koje je kritika i publika tokom tek završene sezone visoko ocenila: Spletka i ljubav, Narodno pozorište Užice, tekst Fridrih Šiler, adaptacija Nebojša Romčević, režija Nemanja Ranković; Mirni dani u Miksing Partu, Zagrebačko kazalište mladih, tekst Erlend Lu, režija Boris Liješević; Park, Teatar „Maska” Bukurešt, Rumunija, tekt i režija Mihai Malaimare; Koštana, Narodno pozorište Subotica, po tekstu Borisava Stanković, režija Andraš Urban. Pokrovitelji ovog festivala su : Autonomna pokrajina Vojvodina– Pokrajinska Vlada, Opera& Theatre „Madlenijanum”, Beograd–Zemun, a žiri sačinjavaju: Aleksandar Milosavljević, Nataša Gvozdenović, Jugoslav Krajnov.
Festival Teatar u tvđavi otvara Teatar Maska iz Bukurešta sa predstavom Park koji gostuje i u Čortanovcima, a učestvuju i Šabačko pozorište sa predstavom Postmoderni kabare dobrog vojnika Švejka , tekst i režija Aleksandar Lukač; koprodukcija Art tema i Kruševačkog pozorišta, Lepotica Linejna, tekst Martin Megdone, adaptacija i režija Miloša Jagodića; Narodno pozorište Niš, Mala, tekst Radoslav Lale Pavlović,režija Ivan Vuković; koprodukcija Kruševačkog pozorišta, Narodnog pozorišta Niš i Doma kulture „Vuk Karadžić” Loznica Devetstopetnaesta–tragedija jednog naroda, po romanu Branislava Nušića, adaptacija i dramatizacija Spasoje Ž.Milovanović, reditelj Milan Nešković. Stručni žiri festivala Teatar u tvrđavi čine : Nada Blam, dr Iva Draškić Vićanović, Branko Janković.
Festival na severu nudi atraktivne predstave savremenih rediteljskih i glumačkih ostvarenja, a festival na jugu je tradicionalnije opredeljen, bar sudeći po naslovima. Budući da su predstave sa severnog festivala već u velikoj meri prošle ocene nekih od prethodnih festivala o njihovim sadržajima i umetničim dometima upoznati smo i iz medija. Južni festival , bar po rečima Radoslava Laleta Pavlovića, je „drugačiji od mode koja je nastala da su svi festivali postali Bitefi i Parabitefi. Ovde će glumci pokazati glumačko umeće , neće visiti na sajlama, brijati se i farbati lica”, šta god to značilo po kriterijumima ovog dramskog umetnika, izgleda da na prvo mesto po ovoj najavi stavlja konzervativni pristup u tumačenju dramskog teksta.
Publika? Pa , ima mogućnost da bira- ili u razvijeni sever ili nerazvijeni jug; ili pod pokroviteljstvo Vojvođanske vlade ili vodeće političke stranke; za moderni pristup pozorištu ili konzervativno tradicionalni; za slobodnu umetnost ili aktuelne nacionalne proslave s temom Branislava Nušića i Prvog svetskog rata. Jedino za šta nema pravo da se opredeli su konfikti , raskoli, razdvajanja, nesloga… , s tim se valjda i rađamo u ovoj zemlji. I bez obzira što je pozorište –pozorište, umetnost –umetnost i svako ima pravo da odabere ono što mu se dopada, sreća da svako od nas ima kičmu koja drži u jednom sklopu levu i desnu stranu tela da nam i to ne razdvoje. Ko je od ova dva festivala u pravu i koja ideologija koju umetnost drži na lancu, e.. , to ćemo po običaju, čitati u nekoj budućoj istoriji iz spomenara.
M.Nikolić
