Novac sa biroa
Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti u Srbiji i dalje predstavlja značajan ekonomski i socijalni izazov. U takvoj klimi, razumevanje prava i načina na koji se obračunava novčana naknada za nezaposlenost postaje od suštinskog značaja za svakog građanina koji se nađe u situaciji gubitka posla. Nacionalna služba za zapošljavanje (NSZ) upravo je objavila usklađene iznose koji će važiti od početka 2026. godine, što predstavlja ključnu informaciju za planiranje ličnih finansija u narednom periodu.
Šta su to usklađeni iznosi naknade i zašto su važni?
Usklađivanje osnovica za obračun novčane naknade za nezaposlenost je zakonska obaveza Nacionalne službe za zapošljavanje. Ovaj proces se vrši svake godine, u skladu sa kretanjem godišnjeg indeksa potrošačkih cena, kako bi se osigurala određena socijalna zaštita i kupovna moć korisnika ove naknade. Promene koje stupaju na snagu 1. februara 2026. godine direktno su posledica inflatornih pritisaka u 2025. godini. Ova mera ima za cilj da delimično nadoknadi porast troškova života osobama koje su izgubile posao, čineći tranzicioni period između dva zaposlenja ekonomski održivijim. Bez ovog redovnog usklađivanja, realna vrednost naknade bi se vremenom erodirala, što bi dovelo do pogoršanja položaja nezaposlenog stanovništva.
Nova dnevna osnovica: Početna tačka za sve kalkulacije
Ključni parametar za obračun naknade je dnevna osnovica, koja za 2026. godinu iznosi 1.507,12 dinara. Ova cifra predstavlja referentnu vrednost na koju se potom primenjuju različiti procenti u zavisnosti od individualnih okolnosti osiguranika. Važno je napomenuti da ova osnovica nije jednaka dnevnoj naknadi koju će osoba primati; ona je samo osnova za dalji obračun. Način na koji se dolazi do ove brojke je složen i uključuje analizu prosečnih zarada u prethodnom periodu i uticaj inflacije. Za pojedince koji su imali niske prihode ili nepotpuno osiguranje, upravo ova osnovica često postaje odlučujući faktor u određivanju visine njihove naknade.
Kako se od osnovice dolazi do konačne mesečne naknade?
Proces obračuna je višestepen i zavisi od nekoliko međusobno povezanih faktora. Nakon utvrđivanja dnevne osnovice, na nju se primenjuje određeni procenat. Taj procenat nije unapred fiksiran za sve, već se kreće od 60% do 90%, a njegova visina prvenstveno zavisi od ukupnog osiguranog staža korisnika. Osoba sa dužim i neprekidnim stažom ima pravo na veći procenat, što logično nagrađuje dugogodišnji doprinos sistemu. Praktičan primer jasno ilustruje postupak: ako je osnovica 1.507,12 dinara, a osiguranik ima pravo na 80%, njegova dnevna naknada iznosi 1.205 dinara. Ovaj dnevni iznos se zatim množi sa brojem radnih dana u datom mesecu kako bi se dobio mesečni iznos.
Minimalna i maksimalna granica: Zaštitni mehanizmi sistema
Sistem novčane naknade za nezaposlenost u Srbiji uključuje i zaštitne mehanizmi u obliku minimalnog i maksimalnog mesečnog iznosa. Za 2026. godinu, najniži mesečni iznos koji neko može da prima je 33.745 dinara, dok je gornja granica postavljena na 78.226 dinara. Ove granice imaju dvostruku funkciju. S jedne strane, minimalni iznos obezbeđuva socijalni minimum i štiti osobe sa vrlo niskim prethodnim primanjima ili nepotpunim stažom. S druge strane, maksimalni iznos predstavlja ograničenje sistema i osigurava da naknada ne premaši određeni nivo, bez obzira na visinu prethodne visoke plate. Ovo osigurava održivost celokupnog sistema osiguranja.
| Element obračuna | Iznos za 2026. godinu | Napomena |
|---|---|---|
| Dnevna osnovica | 1.507,12 dinara | Referentna vrednost za primenu procenta |
| Minimalna mesečna naknada | 33.745 dinara | Garantovani minimum, nezavisno od obračuna |
| Maksimalna mesečna naknada | 78.226 dinara | Gornja granica isplate |
| Opseg primenljivog procenta | 60% – 90% | Zavisi od osiguranog staža |
Uticaj osiguranog staža i prethodne zarade na visinu naknade
Dva najvažnija faktora koja lično utiču na visinu novčane naknade za nezaposlenost su ukupan osigurani staž i visina prosečne zarade koju je osoba imala u periodu pre prijave na biro. Staž je direktno povezan sa procentom koji se primenjuje na osnovicu. Osoba sa nepotpunim ili kratkim stažem, recimo ispod potrebnog minimuma, ima pravo na najniži mogući procenat od 60%. Sa druge strane, dugogodišnji radnici koji su neprekidno bili osigurani mogu očekivati procenat koji teži gornjoj granici od 90%. Prosečna zarada iz prethodnog perioda je takođe ključna jer, ako je veća od određenog praga, može se koristiti kao lična osnovica umesto usklađene minimalne. Ovo omogućava da osobe sa većim primanjima dobiju višu naknadu, iako i dalje ograničenu maksimalnim iznosom.
Šta se dešava kada obračun daje iznos ispod minimuma ili iznad maksimuma?
Česta situacija u praksi je da obračun na osnovu dnevne osnovice i primenljivog procenta za mesec sa određenim brojem radnih dana rezultira iznosom koji je niži od propisanog minimuma. U takvom slučaju, sistem automatski primenjuje minimalni mesečni iznos od 33.745 dinara. Ovo je suštinski zaštitni mehanizm. Suprotno tome, ako obračun, naročito za osobe sa visokom prethodnom zaradom koja se koristi kao osnovica, daje iznos veći od 78.226 dinara, konačna isplata će biti ograničena na taj maksimalni iznos. Ova ograničenja osiguravaju jedinstvenost i predvidljivost sistema, sprečavajući ekstremne slučajeve i doprinoseći njegovoj finansijskoj stabilnosti.
Praktični koraci i dokumentacija potrebna za prijavu
Da bi neko stekao pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost, neophodno je da ispuni određene uslove i pripremi potrebnu dokumentaciju. Prvi korak je prijava na listu za nezaposlene u nadležnom regionalnom zavodu za zapošljavanje. Ključni uslovi su da osoba nije u stanju da nađe odgovarajući posao, da je bila osigurana najmanje 12 meseci u neprekidnom periodu od 18 meseci pre otkaza radnog odnosa, i da je otkaz nije posledica krivičnog dela ili teškog kršenja radnih obaveza. Neophodna dokumentacija obično uključuje ličnu kartu, rešenje o otkazu radnog odnosa, obrazac EP1 ili EP2 od bivšeg poslodavca koji potvrđuje period osiguranja, i dokument o visini zarade. Blagovremena i kompletna prijava je od suštinskog značaja za neometano pokretanje postupka.
Trajanje prava na naknadu i obaveze korisnika
Stečeno pravo na novčanu naknadu za nezaposlenost nije beskonačno. Njegovo trajanje direktno zavisi od ukupnog osiguranog staža korisnika. Opšte pravilo je da se naknada isplaćuje najmanje 3, a najviše 12 meseci. Konkretno, za staž do 10 godina pravo traje 3 meseca, za staž od 10 do 20 godina traje 6 meseci, za staž od 20 do 30 godina traje 9 meseci, a za staž preko 30 godina pravo traje maksimalnih 12 meseci. Tokom perioda primanja naknada, korisnik ima određene obaveze. To uključuje aktivnu saradnju sa službenikom zapošljavanja, redovno prijavljivanje na birou, prihvatanje odgovarajućih ponuda za zaposlenje koje mu uputi NSZ, i učešće u aktivirajućim merama kao što su prekvalifikacije ili javni radovi. Nepoštovanje ovih obaveze može rezultirati prekidom isplate naknade.
Širši kontekst: Naknada za nezaposlenost kao deo socijalne zaštite
Sistem novčane naknade za nezaposlenost ne postoji u vakuumu; on je jedan od stubova socijalne zaštite u Srbiji i deo je šireg sistema socijalnog osiguranja. Njegova primarna svrha nije dugoročno izdržavanje, već pružanje privremene finansijske podrške i omogućavanje tranzicije ka novom zaposlenju. Ekonomski, ovaj sistem deluje kao automatski stabilizator, održavajući kupovnu moć u periodima ekonomskih kriza i doprinoseći socijalnom miru. Upoređivanje sa sistemima u zemljama Evropske unije pokazuje da srpski sistem ima slične karakteristike, iako su iznosi naknade češće skromniji u odnosu na prosečne plate. Kontinuirano usklađivanje iznosa, kao što je ono za 2026. godinu, predstavlja pokušaj da se ovaj instrument socijalne politike održi relevantnim i efikasnim u promenljivim ekonomski uslovima.
