Bilo bi neobično da talenat, ljubav i posvećenost muzici Daria Milosavljevića iz muzičke škole Ars Nova ne budu preneti i na njegovu porodicu. Stariji sin i ćerka se već uveliko bave muzikom, a najmlađi član porodice će to najverovatnije učiniti za nekoliko godina. Ovom prilikom u Ars Novi razgovaramo sa Dariovim sinom, Stefanom Milosavljevićem, odličnim osmakom koji je u muzici pronašao jedan poseban svet. Vedar i razgovorljiv, ovaj tinejdžer je rado odgovarao na naša pitanja sa sigurnošću osobe koja je sebi postavila jasan životni cilj.

Imaš četrnaest godina, učenik si osmog razreda osnovne škole i sviraš nekoliko instrumenata. Kada si počeo da se baviš sviranjem?

—Sa pet godina sam počeo da sviram klavir u državnoj školi, pre dve godine sam počeo da sviram i saksofon, a pre godinu dana sam sam naučio da sviram gitaru.

Nameravaš li da se baviš i pevanjem, pošto se to nekako i očekuje od onih koji sviraju gitaru?

—Već nekoliko meseci učim i pevanje uz pomoć tate i tetke Aleksandre.

Pored obaveza u redovnoj i muzičkoj školi imaš li još neke aktivnosti?

—Da, sport, tačnije plivanje sa kojim se bavim već šest godina.

Kakve uspehe si postizao baveći se sviranjem?

—Nisam ni išao na takmičenja, jer se bavim muzikom zbog sebe i za svoju dušu. Nameravam da upišem srednju muzičku školu, odsek saksofon da bi se kasnije profesionalno bavio muzikom. To će mi biti najveća nagrada.

Šta više sviraš: klasičnu ili modernu muziku?

—U državnim školama se uglavnom svira klasična muzika dok se u privatnim počinje sa klasikom, ali se prelazi i u druge žanrove kao što su moderna muzika, rok, bluz, džez. Tako se otprilike i završava ciklus muzičkog obrazovanja u privatnoj školi.

Pored toliko muzičkih žanrova koji se rade u Ars Novi,kako na nastupima uspevate da pokažete svoje raznovrsno umeće i znanje?

—Dopušteno nam je da radimo naše aranžmane, tako da klasičnu muziku možemo da radimo i u nekom modernijem žanru, kao i modernoj muzici da pokušamo da vratimo neki klasični zvuk.

Šta privatno najradije slušaš?

—Uglavnom rok muziku. Isključivo.

Koje izvođače?

—Najviše volim „tvrđi” zvuk kao što je metal, ali od standardnih rok izvođača tu su ZZ-top, Led Cepelin, Pink Flojd. Od gitarista rado slušam Erika Kleptona i Karlosa Santanu. Najviše mi se dopada mešavina bluza i roka.

Šta ti se najviše odgovara vezano za klasičnu muziku?

—Najviše mi odgovaraju Bahova ili Betovenova muzika.

Da li je zbog tehnike sviranja bolje prvo početi sa klasičnom pa onda sa modernom muzikom ili obrnuto?

—Što se tiče klavira i gitare se lakše savladavaju moderne melodije ako se prvo uči klasika. Sa saksofonom je jedino malo drugačije.

Ti si inače i prvi počeo da učiš sviranje saksofona?

—Jesam, ali sada već ima dosta zainteresovanih. U Ars Novi je odsek saksofona otvoren pre tri godine, a u državnoj muzičkoj školi pre godinu dana. Retki su muzičari koji sviraju saksofon. Samo jedan do dva posto bendova u sastavu ima saksofonistu. Svi misle da je sviranje saksofona izuzetno teško, malo ih uči sviranje saksofona pa su zato muzičari koji sviraju ovaj instrument vrlo traženi. Osim toga saksofon kao instrument je zastupljen u svim žanrovima za razliku od, na primer, električne gitare.

Koliko je teško posle klavira i gitare svirati duvački instrument?

—Radom se postiže sve tako da mi nije bilo teško. Zahvaljujući drugim instrumentima koje sviram i „razrađenim” prstima sviranje saksofona mi je daleko lakše i jednostavnije. Imam iskustva sa notama i različitim vežbama pa mi je i to pomoglo.

Da li te društvo zove da sviraš gitaru na rođendanima ili zabavama?

—Redovno me zovu i rado im sviram.

Koliko bendova ima u Ars Novi?

—Ima nekoliko, ali jedan konstantno svira na nastupima. Ponekad se promeni neko od članova ako je to potrebno zbog nečije zauzetosti. Mislim da trenutno ima oko desetak bendova.

Jesu li ti bendovi podeljeni po žanrovima?

—Svaka grupa sama odlučuje šta će da svira rok, bluz i slično. Svakoj grupi mogu da se priključe i članovi drugih grupa ako im se to dopada. Ponekad melodije radimo u našem aranžmanu a ponekad u originalnom. Svaki bend svira ono šta im se sviđa i šta žele. Bendove sastavljamo sami ili uz sugestiju profesora koji spajaju različite odseke.

Šta smatraš da je najbolje što je jedan od bendova uradio?

—Konkretno školski bend u kome i ja sviram je uradio rok obradu pesme „Jovano, Jovanke” Vlatka Stefanovskog. Na svakom koncertu je sviramo kao poslednju pesmu pa je postala i zaštitni znak našeg benda.

Koji koncert je najuspešniji bar što se tiče reakcije publike?

—Meni je svaki koncert uspešan jer zaista volim da sviram i da nastupam.

Imaš li vremena za društvo i izlaske?

—Ponekad se desi da nemam, ali to je retko. Učim i vežbam sviranje preko dana tako da mogu da izađem sa društvom uveče vikendom.

Da li se više družiš sa drugovima iz osnovne škole ili sa onima iz muzičke?

—Više se družim sa školskim drugovima jer oni koji idu u muzičku su poprilično zauzeti pa se malo teže dogovoriti za izlaske.

U međuvremenu su nas prekinuli da bi se konsultovali sa Stefanom oko pevačkih tonaliteta za nove pesme koje se rade u Ars Novi. Samo na trenutak prekidajući razgovor, brzo je uzeo gitaru u ruke da bi pronašao drugarici, polaznici solo pevanja odgovarajuću „visinu”. Ubrzo je došlo vreme i za Stefanov čas saksofona pa smo završili razgovor sa njim. A prostorije u kojima Stefan i drugi polaznici vežbaju, ispunjene su opremom potrebnom za mlade muzičare. Klaviri, mikrofoni, metronomi, školske table i klupe, notni stalci, gitare po zidovima kao da čekaju da im još neko poput Stefana i njegovih drugara udahne život  na veliku radost svih nas.

Mirjana Milićević