Moravski koridor: Nova deonica auto-puta otvorena, putarina besplatna do 14. januara

Moravski koridor

Savremena infrastruktura nije samo asfalt i beton, već krvotok ekonomije i ključ za regionalni razvoj. Otvaranje nove deonice auto-puta Moravski koridor, od petlje “Vrnjačka Banja” do petlje “Vrba”, u dužini od 13,78 kilometara, predstavlja mnogo više od običnog proširenja mreže. Ovaj korak, koji je omogućio besplatan promet do 14. januara, simbolizuje dinamičan napredak u izgradnji jedne od najvažnijih saobraćajnih veza u zemlji, koja će korenito promeniti putničke i trgovačke tokove u srednjoj Srbiji.

Moravski koridor: Strateški projekat koji menja geografiju

Moravski koridor nije samo još jedan auto-put. To je strateški projekat od nacionalnog značaja, dug 112,4 kilometra, koji povezuje Pojate i Preljinu, prolazeći kroz srce zemlje – Rasinski, Raški i Moravički okrug. Deonica Pojate – Preljina, koja uključuje i novootvoreni segment, čini ukupno 72 kilometra novog, savremenog auto-puta. Kada se cela trasa završi do septembra 2026. godine, ona će stvoriti vitalnu vezu između jugoistoka i zapadne Srbije, omogućavajući znatno brže i bezbednije putovanje, recimo, od Surdulice do Lučana. Ovaj koridor direktno doprinosi deblokiranju saobraćajnih čvorišta i razvoju privrednih zona duž cele trase.

Tehničke karakteristike i bezbednost na prvom mestu

Šta tačno čini Moravski koridor posebnim u poređenju sa postojećim auto-putevima u Srbiji? Ključna razlika leži u dimenzijama i projektovanim karakteristikama. Ovaj auto-put je projektovan za maksimalnu brzinu od 130 kilometara na čas, što je standard za mrežu brzih puteva. Međutim, njegova širina od 30 metara je element koji ga izdvaja – za skoro dva metra šire je od standardnih auto-puteva u zemlji. Ova dodatna širina nije slučajna; ona direktno doprinosi povećanoj bezbednosti saobraćaja, omogućavajući veći margin za grešku, lakše izbegavanje prepreka i dodatni komfort za vozače, posebno u uslovima loše vidljivosti ili intenzivnog prometa. Takva dimenzija ukazuje na dugoročnu viziju projekta, predviđajući budući rast saobraćaja.

Trenutno stanje i kalendar izgradnje

Otvaranje deonice od Vrnjačke Banje do Vrbe je aktuelni, opipljivi rezultat neprekidnih radova. Međutim, to je samo jedna faza u ambicioznom vremenskom planu. Već u maju naredne godine očekuje se otvaranje značajno dužeg segmenta – još 29 kilometara auto-puta, koji će povezati Čačak i Kraljevo. Ovaj korak će praktično dovršiti veći deo trase kroz Moravički i Raški okrug, olakšavajući saobraćaj u jednom od ključnih industrijskih i turističkih regija. Konačni završetak čitavog projekta Moravskog koridora planiran je za septembar 2026. godine, kada će cela od Pojata do Preljine biti funkcionalna i u potpunosti integrisana u nacionalnu mrežu.

Impuls za regionalni razvoj i turizam

Uticaj Moravskog koridora se neće meriti samo u ušteđenom vremenu putovanja. On će biti katalizator za ekonomski i turistički razvoj cele regije. Gradovi i opštine duž trase, kao što su Vrnjačka Banja, Trstenik, Kraljevo i Čačak, dobijaju besprecedentnu pristupačnost. Za turizam, ovo znači da će poznata banjska i izletnička odredišta, kao i manje poznate prirodne lepote zapadne Srbije, biti na dohvatu ruke za mnogo veći broj posetilaca iz cele zemlje i regiona. Za lokalnu privredu, poboljšana logistika otvara mogućnosti za nove investicije, lakši transport robe i proširenje tržišta. Smanjenje vremena i troškova transporta je direktna podrška malim i srednjim preduzećima.

Istočna obilaznica oko Kruševca: Dodatni podsticaj za smanjenje gužvi

Paralelno sa napretkom na Moravskom koridoru, u narednim danima očekuje se i puskanje u saobraćaj istočne obilaznice oko Kruševca. Ovaj projekat je komplementaran i podjednako važan na lokalnom nivou. Kruševac, kao značajan industrijski i administrativni centar, dugo se suočava sa problemima ugradnje tranzitnog saobraćaja u urbano jezgro. Nova obilaznica će značajno smanjiti zagušenja u samom gradu, poboljšati kvalitet vazduha, povećati bezbednost lokalnih stanovnika i omogućiti nesmetan prolaz teškim i komercijalnim vozilima. Ovaj korak direktno doprinosi dekongestiji i poboljšanju kvaliteta života u gradu.

Besplatna putarina: Podsticaj za korišćenje i testiranje

Odluka da se putarina na novootvorenoj deonici ne naplaćuje do 14. januara ima višestruku svrhu. Prvo, to je gest dobrodošlice za građane, podsticaj da iskoriste novu infrastrukturu i jednostavno je “isprobaju”. Drugo, ovaj period omogućava operaterima i organima nadležnim za saobraćaj da prate protok vozila, testiraju signalizaciju, osvećenje i celokupnu funkcionalnost deonice u realnim uslovima, pre nego što se u potpunosti aktivira sistem naplate. Za vozače, to je prilika da se upoznaju sa novom trasom, njenim ulazima i izlazima, bez ikakvog finansijskog opterećenja, što doprinosi bezbednijoj adaptaciji.

Dugoročni ekonomski i strateški značaj

Kada se pogleda šira slika, Moravski koridor je više od lokalnog ili regionalnog projekta. On predstavlja ključni deo u jačanju teritorijalne kohezije Srbije i njenog položaja kao tranzitne zemlje. Poboljšanje veze između E-75 (koridor 10) i E-763 (koridor 11) olakšava veze ka Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i dalje. Ovakva infrastruktura smanjuje troškove trgovine, privlači strana ulaganja koja traže dobru povezanost i direktno doprinosi rastu bruto domaćeg proizvoda. Investicija u ovakve projekte je investicija u budući ekonomski rast, konkurentnost i integraciju u evropske saobraćajne tokove.

Izgradnja Moravskog koridora, zajedno sa paralelnim projektima kao što je kruševačka obilaznica, jasno pokazuje smernicu ka modernoj i povezanoj Srbiji. Svaka novootvorena deonica, poput ove od Vrnjačke Banje do Vrbe, nije krajnji cilj, već uverljiv dokaz da se strateški planovi pretvaraju u stvarnost. Ova infrastruktura će oblikovati ekonomski pejzaž, uticati na lokacije novih preduzeća i definisati način na koji će generacije nakon nas putovati i poslovati u srcu zemlje.