Međunarodni Dan žena: Putovanje od 1909. do danas
„Priča o borbi žena za ravnopravnost ne pripada nijednoj feministkinji niti bilo kojoj organizaciji već zajedničkim naporima svih koji brinu o ljudskim pravima.” – Gloria Steinem. Dok obeležavamo Međunarodni Dan Žena, ovaj snažan podsetnik od strane vodeće feministkinje naglašava zašto je ovaj dan, koji se slavi 8. marta, i dalje relevantan kao i uvek. Koreni ovog živopisnog pokreta mogu se pratiti do ranih 1900-ih, posebno do grupe hrabrih američkih žena čiji glasovi su pokrenuli globalni poziv za rodnu ravnopravnost.
Početak međunarodnog Dana žena
Bilo je to 1909. godine u Čikagu kada su protesti ženskih radnica označili jedan od prvih koraka u onome što će postati svetska tradicija odavanja počasti ženama. Iako su bile samo hiljade, njihovi glasovi su bili dovoljno glasni da se čuju preko Atlantika. Njihovi zahtevi su bili jednostavni: kraći radni sati, bolje plate i revolucionarno pravo glasa. Njihov duh prkosa postao je zarazan, šireći se ne samo unutar Sjedinjenih Država već širom sveta.
Prva zvanična proslava
Februar 28, 1909. godine, obeležio je prvu proslavu Nacionalnog Dana Žena u Sjedinjenim Državama nakon što je Socijalistička partija Amerike izdala deklaraciju. Samo godinu dana kasnije, Drugi Internacionalni Sosijalistički Kongres Žena održan je u Kopenhagenu 8. marta 1910. godine. Ovde je neustrašiva Clara Zetkin predložila ono što je postalo velika odluka. Predložila je godišnji Međunarodni Dan Žena za promovisanje jednakih prava – prijedlog koji je entuzijastično prihvaćen i usvojen.
Globalno priznavanje i zagovaranje
Godina 1911. označila je prve zvanične proslave Međunarodnog Dana Žena u zemljama kao što su Austrija, Nemačka, Švajcarska i Danska. Više od milion žena i muškaraca okupilo se u solidarnosti da zahtevaju pravo glasa za žene, obavljanje javnih funkcija i pristup obrazovanju. Demonstracije su nastavljene u glavnim evropskim gradovima iz godine u godinu, čak i u napetim društvenim klime tokom Prvog svetskog rata.
Borba za univerzalno glasanje
Tokom ovih godina, glavni dnevni red bio je borba za univerzalno pravo glasa. Duh jedinstva i otpora bio je osnova godišnjim okupljanjima. Služio je kao moćan podsetnik na stalnu borbu s kojom se žene suočavaju, što je pojačalo zahteve za vlade da donesu zakone koji podržavaju rodnu ravnopravnost. Svaki miting, svaki marš branio je ovu stvar, doprinoseći postupnom, ali definitnom napretku.
Menjajući se vremena, neizmenjeni ciljevi
Uprkos prolasku vremena i evoluciji društvenih okvira, suština Međunarodnog Dana Žena ostaje. Ostaje poziv na akciju, apel za uklanjanje rodne diskriminacije, kako u teoriji, tako i u praksi. Ovaj dan podstiče lične doprinose ovoj stvari i ponavlja molbe vlastima za donošenje rodno osetljivih politika. Proslave su takođe postale kulturni festivali širom sveta, ističući dostignuća žena i njihove stalne borbe.
Međunarodno priznavanje
Do 1975. godine, Ujedinjene nacije zvanično su priznale 8. mart kao Međunarodni Dan Žena, značajnu prekretnicu u globalnoj rodnoj politici. Priznavanje ovog dana je više od ceremonijalnog; podstiče stalni dijalog o pravima žena, pojačavajući zašto države širom sveta učestvuju u njegovom obeležavanju. Zemlje, kao što je Srbija, obeležavaju ovaj dan od 1914. godine, što je dokaz njegove trajne globalne relevantnosti.
Put napred
Iako su značajni koraci preduzeti od tog monumentalnog marša u Njujorku pre više od jednog veka, putovanje nije završeno. Međunarodni Dan Žena je refleksija prošlih dostignuća i čvrst podsetnik na put koji je pred nama. Svake godine obnavlja poziv da se nastavi sa ovom plemenitom potragom za ravnopravnošću, podstičući novu odlučnost da se premosti rodni jaz. U jedinstvu, snaga je pronađena — kolektivni hor koji odbacuje jednakost u bilo kojem obliku.
