Lična zarada za preduzetnike
U dinamičnom svetu preduzetništva, upravljanje finansijama predstavlja jedan od najvećih izazova. Dok se fokus često usmerava na prihode i profit, lični prihodi vlasnika biznisa mogu biti nepotpuno regulisani. Prema podacima Poreske uprave, značajan broj preduzetnika ne koristi mogućnost formalne isplate **lične zarade**, što može dovesti do komplikacija u ličnom budžetovanju i dugoročnoj finansijskoj planiranji. Sa rokom od 15. decembra koji se brzo približava, ključno je razumeti šta ova opcija podrazumeva i kako je pravilno oformiti.
Šta je zapravo lična zarada za preduzetnike?
**Lična zarada** za preduzetnike i preduzetnike poljoprivrednike nije plata u klasičnom smislu kao kod zaposlenih. To je novčani iznos koji vlasnik preduzeća, kao fizičko lice, može formalno da odluči da povlači iz preduzeća za lične potrebe, a koji se potom evidentira u poslovnim knjigama kao mesečno lično primanje. Ovaj mehanizam služi kao most između poslovnih i ličnih finansija, omogućavajući sistematsko i transparentno povlačenje sredstava. Za razliku od povremenih isplata dobiti ili avansa, **lična zarada** podleže određenim poreskim i socijalnim obavezama, čime se stvara jasna i predvidiva struktura ličnih prihoda. Ovaj pristup posebno je značajan za one koji žele da razdvoje lične troškove od poslovnih i izgrade dugoročni finansijski plan, uključujući i obaveze prema penzionom i zdravstvenom osiguranju.
Ključna razlika: Lična zarada naspram dividende i dobiti
Mnogi preduzetnici se pitaju zašto bi izabrali **ličnu zaradu** umesto da povlače dobit. Osnovna razlika leži u vremenu i obračunu obaveza. Dok se dobit obračunava i isplaćuje na kraju poslovne godine, nakon utvrđivanja finansijskog rezultata i plaćanja korporativnog poreza, **lična zarada** predstavlja redovan mesečni primanje. Obaveze po osnovu **lične zarade** (porez na dohodak građana i doprinosi) se plaćaju mesečno ili kvartalno, što može biti pogodnije za lično budžetovanje. Ovaj model obezbeđuje kontinuirani tok ličnih finansija tokom cele godine, bez potrebe da se čeka na kraj fiskalne godine. Tabela ispod sumira ključne karakteristike:
| Aspekt | Lična zarada | Dobit/Dividenda |
|---|---|---|
| Frekvencija isplate | Mesečno (regularno) | Godišnje (nakon završetka poslovne godine) |
| Poreska obaveza | Porez na dohodak građana (PDG) i doprisi se plaćaju redovno. | Plaća se porez na dobit preduzeća, a zatim i porez na dividendu. |
| Uticaj na likvidnost | Omogućava stabilan lični prihod tokom godine. | Veća isplata jednom godišnje, ali nestabilan tok prihoda. |
| Procedura | Zahteva podnošenje obaveštenja Poreskoj upravi. | Zahteva odluku o raspodeli dobiti i obračun na kraju godine. |
Procedura podnošenja obaveštenja: Koji su rokovi?
Poreska uprava je jasno definisala procedura i rokove za one preduzetnike koji žele da počnu sa isplatom **lične zarade**. Postoje dve osnovne situacije. Prva se odnosi na novoregistrovane preduzetnike. Ako se odlučite za isplatu **lične zarade** od samog početka obavljanja delatnosti, obaveštenje o tom opredeljenju podnosite direktno prilikom registracije privrednog subjekta, preko organizacije nadležne za registar (najčešće APR). Ova institucija će potom podatke proslediti Poreskoj upravi. Druga situacija je za preduzetnike koji već posluju, ali do sada nisu koristili ovu opciju ili je žele da prekinu. Za njih važi ključni rok od **15. decembra tekuće godine** za podnošenje obaveštenja za narednu godinu. Važno je naglasiti da se, nakon prvog podnošenja, obaveštenje ne podnosi svake godine – status se zadržava automatski sve dok se ne podnese obaveštenje o prestanku isplate.
Kako podneti obaveštenje preko portala ePorezi?
Svi zahtevi se u savremenoj administrativnoj praksi podnose isključivo u elektronskom obliku, preko zvaničnog portala Poreske uprave, ePorezi. Prijava je dizajnirana da bude intuitivna. Nakon prijave na sistem pomoću kvalifikovanog elektronskog potpisa, potrebno je odabrati odgovarajuću formular (obaveštenje o opredeljenju za isplatu lične zarade) i popuniti osnovne podatke o preduzeću i iznosu **lične zarade**. Sistem će automatski preuzeti većinu podataka iz registra. Neophodno je pažljivo proveriti unete informacije pre nego što se zahtev elektronski potpiše i pošalje. Nakon uspešnog podnošenja, korisnik dobije potvrdu o prijemu, koju treba sačuvati kao dokaz o ispunjenoj obavezi. Ova digitalna procedura značajno skraćuje vreme obrade i eliminiše greške vezane za papirnu dokumentaciju.
Koliki iznos lične zarade možete da odredite?
Jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju preduzetnici tiče se visine **lične zarade**. Zakon ne propisuje fiksni minimalni ili maksimalni iznos, što daje fleksibilnost. Međutim, odluka mora biti realistična i ekonomski opravdana. Preporučuje se da iznos bude zasnovan na projekcijama mesečnih prihoda preduzeća i operativnim troškovima. Postavljanje previsokog iznosa može ugroziti finansijsku stabilnost biznisa, dok prenizak iznos neće adekvatno pokrivati lične troškove vlasnika. Stručnjaci često savetuju da se kao polazna osnova uzme prosečan mesečni lični trošak domaćinstva preduzetnika, uz dodatak određenog procenta za štednju i neočekivane troškove. Takođe, važno je razmotriti i obaveze koje nastaju po osnovu ovog iznosa – porez i doprinosi, koji direktno utiču na neto iznos koji ćete primiti.
Poreske i socijalno osiguranje obaveze
Odluka za isplatu **lične zarade** automatski stvara određene zakonske obaveze. Preduzetnik postaje obveznik plaćanja poreza na dohodak građana (PDG) na iznos te zarade, kao i relevantnih doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Ove obaveze se obračunavaju mesečno i plaćaju u skladu sa propisanim rokovima, obično do 15. u mesecu za prethodni mesec. Obračun se vrši po progresivnoj skali poreza na dohodak, što znači da se stopa poreza povećava sa porastom iznosa **lične zarade**. Doprinosi se obračunavaju na ceo iznos, do određenog maksimalnog osnova. Evidenciju o plaćenim obavezama neophodno je redovno voditi u poslovnim knjigama. Ovaj formalni pristup ima i prednost u vidu kontinuiranog staža osiguranja, što je od vitalnog značaja za buduće penzijske prava i zdravstvenu zaštitu preduzetnika.
Šta se dešava ako propustite rok od 15. decembra?
Propuštanje roka za podnošenje obaveštenja do 15. decembra ima konkretne posledice. Ako preduzetnik koji želi da počne sa isplatom **lične zarade** u narednoj godini ne podnese obaveštenje u ovom roku, neće moći zakonito da vrši tu isplatu po tom osnovu od 1. januara. To ne znači da ne može da povlači sredstva iz firme, ali to neće biti regulisano kao **lična zarada**, već kao avans ili isplata dobiti na kraju godine, sa potpuno drugačijim poreskim tretmanom i vremenskim odlaganjem. Za postojeće obveznike koji već isplaćuju **ličnu zaradu**, propuštanje roka ne menja njihov status – oni nastavljaju sa isplatom kao i do tada, jer se obaveštenje ne podnosi ponovo svake godine. Međutim, za bilo kakvu promenu (npr. prestanak isplate), potrebno je poštovati odgovarajuće procedure i rokove.
Kako i kada možete da prekinete sa isplatom lične zarade?
Preduzetnik može da donese odluku o prestanku isplate **lične zarade** u bilo kom trenutku, ako to poslovne ili lične okolnosti zahtevaju. Procedura je slična početnoj: potrebno je podneti obaveštenje o prestanku isplate **lične zarade** Poreskoj upravi, preko portala ePorezi. Ovaj zahtev se takođe podnosi elektronski. Efekat prestanka nastaje od prvog dana narednog meseca nakon podnošenja obaveštenja, pod uslovom da su sve dotadašnje obaveze po osnovu **lične zarade** namirené. Na primer, ako se obaveštenje podnese 10. februara, prestanak će važiti od 1. marta. Nakon prekida, preduzetnik gubi status obveznika na isplati **lične zarade** i može da pristupa povlačenju sredstava samo kroz druge, već pomenute mehanizme (avansi, dobit). Ova fleksibilnost omogućava preduzetnicima da prilagode svoj finansijski pristup promenljivim uslovima na tržištu.
Konačno, odluka o uvođenju **lične zarade** je strateški finansijski korak koji zahteva pažljivo razmišljanje. Ona predstavlja više od tehničke obaveze prema Poreskoj upravi; to je alat za ličnu finansijsku disciplinu, planiranje i osiguranje socijalnih prava. Sa rokom koji se zatvara 15. decembra, sada je idealno vreme da postojeći preduzetnici revidiraju svoj pristup, a oni koji tek pokreću poslovanje razmotre ovu opciju od samog starta. Konsultovanje sa računovođom ili poreskim savetnikom može pružiti još bolji uvid u konkretne prednosti i obaveze koje donosi ovaj model za vaš specifičan poslovni model i ambicije.
