Legalizacija objekata u Srbiji: Preko 45.000 prijava za nekoliko dana i sve što treba da znate

Legalizacija objekata u Srbiji: Preko 45.000 prijava za nekoliko dana i sve što treba da znate

U prvim danima od pokretanja procesa legalizacije objekata na osnovu Zakona “Svoj na svome”, sistem je zabeležio impresivnih preko 45.000 prijava, što jasno govori o ogromnoj potrebi građana da regulišu status svojih nekretnina. Ovaj podatak nije samo statistika; on predstavlja direktnu sliku jednog od najvećih i najkompleksnijih izazova u oblasti imovinsko-pravnih odnosa u modernoj istoriji Srbije. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Aleksandra Sofronijević, istakla je da više od 55 odsto prijava stiže elektronskim putem, što ukazuje na uspešnu implementaciju digitalne platforme i njenu prihvaćenost među građanima. Ovaj proces, koji je počeo u ponedeljak i trajaće do 5. februara, predstavlja istorijsku priliku za masovno sređivanje pravnog statusa građevinskih objekata širom zemlje.

Digitalna revolucija u legalizaciji: Onlajn prijava kao ključ uspeha

Jedan od najznačajnijih elemenata novog sistema legalizacije je svakako upotreba digitalne platforme. Kako je ministarka Sofronijević obrazložila, za onlajn prijavu građanima su potrebni samo važeća lična karta, pristup internetu i imejl adresa. Ovakva pojednostavljenost procedure predstavlja radikalan zaokret u odnosu na ranije, često birokratski zahtevne procese. “Vrlo je jednostavna procedura i svako ko ima elementarno tehničko znanje može da popuni prijavu”, rekla je ministarka. Ovaj pristup ne samo da ubrzava ceo proces, već i značajno smanjuje troškove i logističke prepreke za građane, posebno one koji žive u udaljenijim krajevima ili u inostranstvu. Uspeh digitalnog kanala, sa preko polovine prijava primljenih na ovaj način, potvrđuje da je ovaj pravac bio neophodan i dobro osmišljen.

Uklanjanje geografskih barijera: Prijava bez obzira na lokaciju

Još jedna ključna inovacija u okviru ovog procesa je potpuno uklanjanje geografskih ograničenja. Ministarka je eksplicitno naglasila da mesto prebivališta ili lokacija nekretnine ne ograničavaju mesto podnošenja prijave. Ovo praktično znači da građanin koji živi u Beogradu, a ima vikendicu na Staroj planini, može da prijavi taj objekat na bilo kom šalteru Pošte Srbije ili u opštinskoj upravi u svom mestu stanovanja. “Nije vezano za mesto gde se nepokretnost nalazi, da vi morate sada da idete u Brzu Palanku ili u Knjaževac da biste je prijavili”, obrazložila je Sofronijevićeva. Ova mera ima dvostruku prednost: drastično olakšava postupak građanima i delotvorno raspoređuje opterećenje na administrativne službe širom zemlje, sprečavajući gužve u određenim opštinama gde bi se koncentrisao veliki broj zahteva.

Tipovi objekata i specifičnosti prijave

Platforma za legalizaciju je koncipirana tako da obuhvati širok spektar građevinskih objekata. Građani na platformi biraju da li prijavljuju kuću, stan ili drugi oblik imovine. Posebno je važno napomenuti da cele stambene zgrade mogu prijaviti investitori, odnosno izvođači gradnje. Međutim, ako oni to ne učine, zakonska odgovornost i mogućnost prelazi na upravnike zgrada, što im daje pravni alat da pokrenu proces legalizacije za celu zgradu. Ovo je ključno za stanare u objektima koji nisu upisani u katastar, jer im omogućava da kolektivno reše problem. Sveobuhvatnost sistema ima za cilj da ne izostavi nijednu kategoriju objekata koji su nastali bez odgovarajuće dokumentacije, osiguravajući da rešenje bude što je moguće univerzalnije.

Međutim, postoje i specifični slučajevi koji zahtevaju pažnju. Jedno od ključnih uputstva se odnosi na parcele sa više objekata. Za svaki objekat na istoj parceli mora se podneti zasebna prijava. “Ako na jednoj parceli imate glavni objekat, imate pomoćni i ekonomski, podnećete jednu prijavu za kuću i jednu prijavu za jedan ili više pomoćnih ili ekonomskih objekata”, navela je ministarka. Ova procedura osigurava preciznost evidencije i omogućava da se prava na svaki pojedinačni objekat jasno definišu i upisuju, što je od suštinskog značaja za buduće pravne transakcije, kao što je prodaja ili zalaganje.

Nasleđena imovina i potrebna dokumentacija

Posebno osetljiva tema u procesu legalizacije je imovina koja je predmet nasleđivanja. U takvim situacijama, zakon propisuje da svi naslednici moraju da podnesu zasebne prijave za svoj deo imovine. Ovo pravilo ima za cilj da osigura pravnu sigurnost i da se izbegnu budući sporovi između suvlasnika. Podnošenje zasebnih prijava omogućava da se udeo svakog naslednika formalno evidentira i legalizuje, što je preduslov za bilo kakvo dalje raspolaganje tim udelom. Za građane je važno da razumeju da se ovaj postupak odnosi na svako nasleđeno pravo, bez obzira na veličinu učešća u vlasništvu.

Dobra vest za sve podnosioce zahteva je značajno pojednostavljenje u pogledu potrebne dokumentacije. Kako je ministarka Sofronijević rekla, trenutno “nema potrebe donositi elaborat geodetskih radova. Dovoljni su lična karta i osnov sticanja, dok će nadležna agencija naknadno zatražiti dodatnu dokumentaciju ukoliko to bude bilo potrebno”. Ovaj pristup, poznat kao “princip poverenja”, predstavlja revoluciju u odnosu na ranije procedure koje su često zahtevale kompletnu dokumentaciju od samog početka. On ubrzava inicijalni fazu prijavljivanja, smanjujući administrativne prepreke i omogućavajući masovno uključivanje građana. Nadležne institucije će kasnije, u fazi obrade, analizirati svaki slučaj i zahtevati dodatne dokumente samo ako postoji sumnja u ispravnost podataka ili ako je to neophodno za tehničku evidenciju.

Kapacitet sistema i očekivanja do kraja roka

Impresivna brojka od preko 45.000 prijava za samo nekoliko dana dovodi u pitanje kapacitet sistema da obradi tako veliki volumen zahteva. Ministarka Sofronijević je istakla da sistem funkcioniše bez zastoja uprkos velikom interesovanju i da se očekuje da će broj prijavljenih objekata dostići 50.000 već do kraja prve sedmice. Ovo ukazuje na to da je infrastruktura, kako tehnička tako i ljudska, bila adekvatno pripremljena za ovaj nalet. Ključnu ulogu ovde igra upravo onlajn platforma, koja automatizuje veliki deo prijema i sortiranja podataka, smanjujući opterećenje na administrativne radnike. Raspoloživost usluge i u poštanskim kancelarijama širom zemlje doprinosi ravnomernoj distribuciji posla i sprečava zagušenje u jednom centru.

Analitičari procenjuju da će ukupni broj prijava do kraja roka, 5. februara, možda preći i 200.000, imajući u vidu da mnogi građani čekaju poslednji trenutak da podnesu zahtev ili imaju potrebu da prikupe određene dokumente. Stoga će pravi izazov za institucije možda doći upravo u fazi obrade ovih prijava, koja će uslediti nakon zatvaranja roka za prijavu. Biće neophodno da Agencija za katastar i geodetska merenja i drugi nadležni organi imaju dovoljno kapaciteta i ekspertize da na vreme i efikasno obrade sve zahteve, sprovedu potrebna terenska utvrđivanja i donesu odluke. Uspeh celog poduhvata ne meri se samo brojem prijava, već i brojem uspešno završenih postupaka i upisanih prava.

Dugoročni implikacije i značaj za privredu

Masovna legalizacija objekata ima dalekosežne implikacije koje prevazilaze čisto pravni aspekt. Legalizovani objekti postaju punopravni deo tržišta nekretnina, što znači da se mogu slobodno prodavati, kupovati, zalagati ili davati u zakup. Ovo otvara ogroman volumen kapitala koji je do sada bio “zaključan” u neformalnoj ekonomiji. Za bankarski sistem, legalizovane nekretnine predstavljaju kvalitetno kolateralno osiguranje, što može dovesti do lakšeg pristupa kreditima za građane i podsticaj razvoju stambenog kreditiranja. Pored toga, lokalne samouprave će dobiti precizniju osnovu za poresku politiku, posebno u vezi sa porezom na imovinu, što može doprineti povećanju njihovih budžeta i finansiranju javnih usluga.

S druge strane, proces legalizacije mora biti sproveden sa punim poštovanjem pravila urbanističkog planiranja i zaštite životne sredine. Jedan od izazova će biti postupak sa objektima koji su izgrađeni na zabranjenim lokacijama, kao što su poljoprivredno zemljište visokog kvaliteta, zaštićena prirodna područja ili prostori pod rizikom od poplava. Zakon “Svoj na svome” mora osigurati balans između prava vlasnika i opšteg interesa za održivi razvoj i zaštitu javnih dobara. Uspešna implementacija ovog proceta može predstavljati korak ka formalizaciji građevinskog sektora i smanjenju sive ekonomije, doprinoseći pravnoj sigurnosti i ekonomskij stabilnosti zemlje u celini. Konačni ishod ovog istorijskog poduhvata zavisiće od efikasnosti institucija, transparentnosti procedura i kontinuirane komunikacije sa građanima tokom cele faze obrade.