Lazar Mijatović: Užički Virtuoz Harmonike i Vicešampion Sveta

Lazar Mijatović: Užički Virtuoz Harmonike i Vicešampion Sveta

U predgrađu Pariza, krajem novembra, srpski muzički talenat je ponovo zablistao na svetskoj sceni. Četrnaestogodišnji Lazar Mijatović iz Užica osvojio je titulu vicešampiona sveta u kategoriji mlađih juniora na prestižnom Svetskom trofeju harmonike. Ovaj izuzetan poduhvat nije samo lična pobeda mladog umetnika, već i dokaz vrhunskog kvaliteta muzičkog obrazovanja u Srbiji, posebno u užičkoj Muzičkoj školi. Lazarov uspeh, ostvaren nakon izuzetno napornih letnjih priprema, govori o posvećenosti koja nadmašuje godine, podržanoj stručnim vodstvom i porodičnom ljubavlju prema muzici.

Put do Pariza: Od Užica do Svetskog Trofeja

Lazar Mijatović je svoj put ka svetskom podijumu započeo u Užicu, gradu sa bogatom kulturnom tradicijom. Kao učenik šestog razreda Osnovne muzičke škole, pod mentorstvom profesora Đorđa Vasiljevića, Lazar je već ranije pokazivao izuzetan potencijal. Međutim, priprema za Svetski trofej u Francuskoj zahtevala je novi nivo posvećenosti. Tokom čitavog leta, mladi harmonikaš je dnevno vežbao od 10 do 12 sati, usavršavajući tehniku i dubinu interpretacije zahtevnih kompozicija iz različitih epoha. Ovaj marljivi rad nije bio samo fizički napor, već i intelektualni izazov, jer je klasika na harmonici zahtevala temeljno razumevanje muzičke teorije i istorije.

Prvi korak ka Parizu bilo je online kvalifikaciono takmičenje. Lazar, zajedno sa još dva istaknuta učenika profesora Vasiljevića – Mirkom Šunjevarićem i Mihailom Pejovićem – poslao je video snimke svojih izvođenja. Žiri je u njima prepoznao izuzetan kvalitet, te se sva trojica plasirala u finale. Lazar je u kvalifikacijama zauzeo prvo mesto u svojoj kategoriji, što je bio jasan signal da srpska škola harmonike ima šta da ponudi na globalnom nivou. Ova faza takmičenja bila je ključna za sticanje samopouzdanja i potvrdu da je rad na pravom putu.

Dramatično Finale u Parizu: Borba za Svetsku Titulu

Pet dana provedenih na Svetskom trofeju u Francuskoj bilo je vrhunac godina rada. Pred stručnim žirijem od 15 profesora harmonike iz celog sveta, mladi takmičari su imali priliku da pokažu svoje umetničko dostignuće. Lazar Mijatović je tokom devet minuta svojeg programa odsvirao dela kompozitora Scarlattija, Hermosa i Preča, demonstrirajući ne samo tehničku savršenost već i zrelu muzikalnost koja je oduševila prisutne. Žiri je svakog takmičara ocenjivao do detalja, dodeljujući poene do 25 u različitim kategorijama, poput tehnike, interpretacije i scenskog nastupa.

Nakon završetka svih nastupa, napetost je dostigla vrhunac. Kada su se sabrali svi poeni, pokazalo se da je Lazar za samo 0.05 poena izgubio od svoje vršnjakinje iz Kine. Iako je titula svetskog šampiona promakla, osvojeno drugo mesto i zvanje vicešampiona sveta ostaje ogroman i istorijski uspeh. Ovakav rezultat govori o izuzetnoj ravnoteži na samom vrhu svetske harmonike i potvrđuje da je razlika između najboljih često minimalna. Lazar je svoju srebrnu medalju i diplomu primio sa dostojanstvom, već okrećući pogled ka novim ciljevima i takmičenjima koja slede.

Ključna Uloga Muzičke Škole i Mentora

Iza svakog velikog talenta stoji još veći učitelj. U Lazarovom slučaju, to je profesor Đorđe Vasiljević, pedagog užičke Muzičke škole i sam bivši takmičar na svetskim prizorištima. Vasiljevićeva uloga bila je presudna ne samo u podučavanju tehnike već i u strateškom pripremanju za takmičenje. Njegovo iskustvo i znanje o putu do uspeha omogućili su Lazaru da fokusira svoj rad na prave elemente. Kao što je i Lazarov otac, Miroslav, istakao, uprkos sopstvenom iskustvu u sviranju narodne muzike, nije mogao da podučava sina klasičnu harmoniku – tu je ekspertizu uneo upravo profesor Vasiljević.

Ovaj uspeh je i veliko priznanje za samu Osnovnu muzičku školu u Užicu. Činjenica da je škola, uz Lazarov srebrni pehar, dala još dva finaliste (Šunjevarića i Pejovića) na istom svetskom takmičenju, govori o sistematskom radu i visokom standardu nastave. Obrazovanje u ovoj ustanovi nije usmereno isključivo ka tehničkoj obuci, već ka stvaranju svestranih muzičara koji razumeju i mogu da interpretiraju muziku različitih stilova i perioda. Ovakav holistički pristup je ono što razlikuje dobre škole od onih koje stvaraju šampione.

Porodična Podrška: Temelj Uspeha

Lazar Mijatović potiče iz porodice u kojoj je muzika neizostavni deo svakodnevnice. Njegov otac, Miroslav, više od tri decenije svira harmoniku u užičkim orkestrima, pretežno u narodnom žanru. Stariji brat, Stefan, uspešno svira klavir. Jedina osoba u užem krugu koja nije profesionalno vezana za muziku je majka Svetlana, ekonomista, koja je, kako ističu, “oslonac porodice” i ključna podrška u svakom pogledu. Ova muzička sredina omogućila je Lazaru da od najranijeg uzrasta bude okružen tonovima i ritmovima, što je nesumnjivo uticalo na razvoj njegovog apsolutnog sluha i muzikalnosti.

Porodica Mijatović iz naselja Koštica u Užicu živi muzikom. Otac Miroslav sa ponosom priča kako je Lazar već sa pet godina pokazivao interesovanje, svirajući na dečjoj klavirskoj harmonici. Prepoznavši talenat, porodica ga je podržala da u trećem razredu osnovne škole upiše Muzičku školu i pređe na “pravu” harmoniku-dugmetaru. Podrška se ogledala i u praktičnom smislu – pomoć u organizaciji vremena, obezbeđivanju instrumenta i, naravno, emocionalnoj podrški tokom napornih priprema i putovanja u Pariz, čiji su deo troškova snosile upravo porodice takmičara.

<

Harmonika kao Životni Izbor i Budućnost

Za četrnaestogodišnjeg Lazara, harmonika je već sada jasno definisan životni put. Njegove planove ne zamagljuje čak ni titula vicešampiona sveta; on već gleda dalje. U narednoj školskoj godini krenuće u Srednju muzičku školu, nakon čega planira upisivanje muzičke akademije. Kao jednu od opcija navodi i Rusiju, gde obrazovanje za klasičnu harmoniku ima dugu i cenjenu tradiciju. Ovakva jasna vizija govori o ozbiljnosti i zrelosti mladog umetnika, koji svoj talenat ne doživljava kao hobi, već kao poziv.

Lazarova priča je takođe lep primer sinergije između različitih muzičkih žanrova. Iako se takmiči u klasičnoj muzici, on otvoreno kaže da bi, uz više vežbe, mogao da bude uspešan i u narodnoj muzici, čime odaje poštovanje prema očevom putu. Ova svestranost je velika prednost u savremenom muzičkom svetu. Njegova izjava da sada “bolje svira harmoniku od oca, ali samo u klasičnoj muzici”, a zatim i očevo priznanje u tom smislu, oslikava lepu porodičnu dinamiku punu medusobnog poštovanja i podrške.

Značaj za Zajednicu i Sistem Obrazovanja

Uspeh Lazar Mijatovića ima širi društveni značaj koji prevazilazi ličnu pobedu. On je dokaz da i van glavnih kulturnih centara, poput Beograda ili Novog Sada, postoje institucije i pojedinci koji mogu da dostignu svetski nivo. Direktor Prve osnovne škole “Kralj Petar Drugi” u Užicu, Duško Mijailović, ističe da je Lazar već drugi učenik ove škole koji je postao svetski prvak (odnosno viceprvak) u protekloj godini, nakon što je Damjan Ćuk postao juniorski prvak sveta iz geografije. Ovakvi rezultati afirmišu ne samo pojedinačne škole već i celokupan sistem osnovnog obrazovanja u Srbiji.

Nažalost, kao što i sam tekst navodi, ovaj izuzetan uspeh prošao je bez većeg medijskog publiciteta i svečanog gradsksog prijema. Ovo otvara pitanje načina na koji društvo prepoznaje i podržava vrhunske sportske i umetničke dostignuće mladih. Čestitke su stigle od vršnjaka i nastavnika, a škola je najavila dodelu školske nagrade na Savindan. Medutim, svetski uspeh ove magnitude zaslužuje širu društvenu rezonancu, jer mladi kao što je Lazar Mijatović nisu samo ponos svoje porodice i škole, već i ambasadori talenta i vrednosti svoje zemlje u svetu.

Statistika i Podaci o Takmičenju i Pripremama

Lazar Mijatović je svojim uspehom postavio novi standard za mlade muzičare u Srbiji. Njegova priča kombinuje prirodni talenat, neumorni rad, stručno mentorstvo i neizmernu porodičnu podršku. Dok se sprema za nove izazove, uključujući i ponovni pokušaj da osvoji zlato na Svetskom trofeju 2026. godine, njegovo dostignuće ostaje trajna inspiracija. On pokazuje da sa pravom kombinacijom faktora, čak i iz grada na Đetinji, mladi ljudi mogu da se popnu na svetski vrh i nose ime Srbije sa ponosom. Ostatak njegove muzičke priče tek treba da bude napisan.