Krivična prijava u Užicu
Javna imovina, načelno, pripada svima, ali njena sudbina često zavisi od nekolicine. U Užicu je aktuelni slučaj oko poslovnog prostora na autobuskoj stanici pokrenuo buru koja prevazilazi lokalne okvire, postavljajući pitanje o zaštiti kolektivnog dobra u celini. Udruženje građana Građanska čitaonica “Libergraf” podnelo je Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu opširnu krivičnu prijavu koja, ako se potvrde navedene sumnje, može otkriti sistemski problem u upravljanju gradskom imovinom. Ovaj postupak nije samo formalnost; on predstavlja direktan izazov postojećoj praksi i zahtev za odgovornošću, u momentu kada je poverenje građana u institucije često na krmilu.
Srž optužbi: Od zloupotrebe do nezakonitog građenja
Krivična prijava koju je sastavio Libergraf je kompleksan dokument koji ukazuje na niz međusobno povezanih aktivnosti koje karakteriše kao krivična dela. U fokusu su, prema prijavi, dr Jelena Raković Radivojević, gradonačelnica Grada Užica, njen pomoćnik Predrag Gavović, kao i Boban Todorić i Nebojša Aleksić, odgovorna lica privrednog društva “Valvolin” d.o.o. i Teodor Đenić, službeno lice Poreske uprave. Optužbe se kreću od klasičnih zloupotreba službenog položaja i trgovine uticajem, do konkretnijih radnji kao što su protivpravno zauzimanje objekta, građenje bez građevinske dozvole i falsifikovanje službene isprave. Ova mreža optužbi sugeriše da se radi o koordinisanim aktivnostima, a ne o izolovanim prestupima, što slučaj čini posebno ozbiljnim za istragu.
Poslovni prostor u prvoj zoni: Javno dobro pod sumnjom
Predmet sporova je poslovni prostor površine 222 kvadratna metra, smešten na gradskoj autobuskoj stanici u Užicu, u takozvanoj prvoj A zoni. Ovakve lokacije, zbog izuzetne izloženosti i prolaska velikog broja ljudi, imaju najuži tržišni potencijal i predstavljaju pravi komercijalni biser u javnom vlasništvu. Uprkos tome, prema tvrdnjama iz prijave, Gradska uprava je predložila otuđenje ovog prostora direktnim, vankonkursnim postupkom – neposrednom pogodbom. Cena koja se spominje, oko 275 evra po kvadratnom metru, izazvala je najveće kontroverze. Nezavisni procenitilji i analitičari tržišta nekretnina ističu da je realna tržišna vrednost poslovnog prostora na takvoj lokaciji u Užicu višestruko veća, posebno kada se uzme u obzir njegova strateška pozicija i potencijalna privredna iskorišćenost.
| Element poređenja | Ponuđena cena od strane Grada | Procenjena tržišna vrednost (prosek sličnih lokacija) |
|---|---|---|
| Cena po m² (evra) | ~275 | 700 – 1,200+ |
| Ukupna vrednost prostora (222 m²) | ~61,000 | 155,400 – 266,400+ |
| Tip postupka | Neposredna pogodba | Javni tender / Aukcija |
| Pravni osnov otuđenja | Pod sumnjom (prijava) | Jasna procedura u skladu sa zakonom o javnoj imovini |
Proceduralni propusti i pretnja javnom interesu
Jedan od ključnih argumenata u krivičnoj prijavi jeste niz proceduralnih nepravilnosti koje su prethodile ili pratile navodni dogovor. Najvažniji od njih je činjenica da je privredno društvo “Valvolin” d.o.o., prema dostupnim informacijama, već ušlo u fizički posed spornog prostora i započelo građevinske i adaptacione radove pre nego što je bilo kakva zakonita procedura otuđenja javne imovine završena. Štaviše, ovi radovi su, kako navodi prijava, izvođeni bez važeće građevinske dozvole, bez zaključenog ugovora o kupoprodaji ili zakupu i bez ikakvog pravnog osnova. Ovu tvrdnju je, prema saopštenju Libergrafa, delimično potvrdila i građevinska inspekcija svojim aktima, što ukazuje na ozbiljno zanemarivanje propisa o građenju i korišćenju prostora.
Uloga procene tržišne vrednosti: Ključna tačka manipulacije?
Da bi se javna imovina otuđila, zakon zahteva prethodnu procenu njene tržišne vrednosti od strane ovlašćenog procenitelja. Krivična prijava upućuje na ozbiljne sumnje u vezi sa ovom ocenom u ovom konkretnom slučaju. Navodi se da je procena zasnovana na takozvanim “nerelevantnim uporednim ugovorima”. To u praksi znači da su za poređenje korišćeni ugovori o prodaji ili otuđenju imovina koje nisu slične po lokaciji, nameni, stanju ili potencijalnoj privrednoj vrednosti. Na taj način, kako se tvrdi, veštački je stvorena osnova za legalizaciju prodaje po drastično umanjenoj ceni. Ovakva praksa, ako se dokaže, ne predstavlja samo tehničku grešku, već direktno olakšava finansijsku štetu koja se nanosi budžetu grada, a samim tim i svim njegovim građanima koji su konačni beneficijeri javnih sredstava.
Šira slika: Zaštita javne imovine kao temelj demokratskog društva
Slučaj u Užicu nije izolovan i treba ga posmatrati u kontekstu kontinuirane borbe za transparentnost i odgovornost u lokalnim samoupravama širom Srbije. Javna imovina, od zemljišta i zgrada do infrastrukture, predstavlja kolektivni kapital generacija. Njeno neodgovorno ili, što je gore, kriminalno otuđenje, dovodi do dugoročne siromašenja zajednice, smanjenja sredstava za javne usluge, kulturu, obrazovanje ili socijalnu zaštitu. Podnošenje ovakve krivične prijave od strane udruženja građana je značajan aktivistički čin koji ima za cilj da aktivira državne organe za suzbijanje korupcije – u ovom slučaju Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu. Uspeh ili neuspeh njihovog hitnog i temeljnog postupanja biće test ne samo za ovaj konkretan slučaj, već i za kredibilitet antikorupcionih mehanizama uopšte.
Očekivanja i implikacije: Šta sledi?
Libergraf je u svom saopštenju jasno iskazao očekivanja: hitno postupanje tužilaštva, sprečavanje dalje štete po javnu imovinu (što može podrazumevati i obustavu građevinskih radova) i konačno, utvrđivanje odgovornosti svih učesnika. Tužilaštvo sada stoji pred složenim zadatkom. Moraće da prikupi sve relevantne dokumente – od odluka Gradske uprave, ugovora, procena vrednosti, izveštaja inspekcija, do eventualnih finansijskih tokova. Ključno će biti ispitati navode o umešanosti službenika Poreske uprave u kontekstu izdavanja pogrešne procene. Svestranost i dubina istrage biće od suštinskog značaja, jer se radi o optužbama koje direktno diraju integritet javnih funkcionera i poverenje u sistem upravljanja. Ishod ovog postupka imaće dubok uticaj na političku i društvenu klimu u Užicu, ali može poslužiti i kao važna presedantna odluka za slične slučajeve u drugim gradovima.
Konačno, ovaj događaj naglašava ključnu ulogu građanskog društva i slobodnih medija u nadzoru nad radom vlasti. Bez istraživačkog novinarstva i upornosti aktivističkih grupa kao što je Libergraf, mnoge sumnjive transakcije sa javnom imovinom mogle bi ostati skrivene od javnosti. Podnošenje krivične prijave je poslednji pravni lek, ali prethodi mu dugotrajan rad na prikupljanju informacija, analizi dokumenata i pravnoj kvalifikaciji događaja. Svaki građanin koji plaća porez indirektno je učesnik u ovoj priči, jer svako neopravdano umanjenje vrednosti javne imovine utiče na kvalitet zajedničkog života. Stoga, pažnja javnosti mora ostati usmerena na dalji razvoj događaja, pritiskajući na transparentan i efikasan rad pravosudnih organa.
