Marko Božović

Mnogi smatraju da je moderno, tehnički napredno vreme uzrok nezainteresovanosti dece za školu,druženje ili vanškolske aktivnosti. Skloni su da za svaki problem koji dete napravi okrive neprimerene televizijske sadržaje, internet ili društvo u kojem živimo. Pri tome zaboravljaju na decu  koja mogu da budu  primer i daleko starijima od sebe. Deca koja su već sada veliki ljudi i koja su pored interneta, TV-a i nestašluka, hrabro zakoračila „putem kojim se teže ide”. Jedan od njih je i Marko Božović, učenik osmog razreda osnovne škole „Aleksa Dejović” u Sevojnu.

Pored osnovne škole ideš i u muzičku školu „Vojislav Lale Stefanović”. Kakav uspeh imaš?

—U osnovnoj školi sam vrlo dobar. U muzičkoj učim šesti razred i odličan sam.Prosek mi je čista petica.

U  muzičkoj školi sviraš violinu, a u dečijem orkestru Etno udruženja „Zavičaj” frulu. Koji instrument više voliš da sviraš?

—Definitivno violinu. Frulu sam počeo da sviram, jer ne mogu da sviram violinu u folklornoj sekciji da ne bih pokvario tehniku. Ipak u muzičkoj školi sviram klasičnu muziku. Onda mi je otac dao ideju da počnem da sviram frulu.

I na fruli svašta ume da odsvira

Kako si počeo da sviraš violinu?

—Želeo sam da naučim da sviram neki instrument. Prvo sam hteo flautu, ali sam se predomislio. Onda sam se odlučio za violinu.

Kog kompozitora najviše voliš da sviraš, a koji ti je najteži?

—Najviše volim Vivaldija i Četiri godišnja doba, a najteži mi je J.B.Akolaj.

Na 18.-om rođendanu tvog brata Mladena si imao mini koncert na kojem si svirao violinu i frulu. Da li bi voleo da zarađuješ svirajući?

—Ne bih.Volim da sviram, ali klasičnu muziku. Probao sam da sviram nešto drugo na violini, ali mi ne „leži”.

Da bi učio sviranje frule moraš da ideš na privatne časove. A i ti imaš svog učenika kome držiš časove. Zaradiš li dovoljno za džeparac?

—Ne naplaćujem mnogo. Dajem časove devojčici iz Etno udruženja „Zavičaj” koja je mlađa od mene nekoliko godina. Ipak su mama i tata glavni za džeparac.

Igraš i u folklornoj sekciji Etno udruženja „Zavičaj”. Kada si počeo da se baviš folklorom?

—Još dok sam išao u predškolsko.

Povremeno pomažeš i bratu Mladenu na probama folklorne sekcije u Zlakusi iako si od Mladena mlađi četiri godine. Slušaju li te na probama?

—Skoro sam počeo da mu pomažem.Imam strpljenja kada pokazujem drugima pa me za sada slušaju. Mada umem i ja da se iznerviram.

Od trećeg do šestog razreda osnovne škole si vežbao gimnastiku. Jesi li osvajao nagrade na takmičenjima?

—Jesam nekoliko. Prvo mesto i zlatnu medalju u Kostolcu i treće ekipno mesto u Nišu.

Imaš puno obaveza. Da li bi ponekad radije otišao sa drugarima napolje da se igraš umesto da ideš na folklor ili da vežbaš sviranje?

—Imam ja vremena za igru, ali mene to ne zanima.Više volim da sviram i da putujem sa folklorom.

Da li ti je ponekad naporno da stigneš da uradiš sve obaveze?

—Ponedeljkom imam najviše obaveza. Ako sam na časovima u školi pre podne, popodne imam časove u muzičkoj, a uveče probu folklora. Odmorim se dok čekam čas u muzičkoj ili početak probe folklora pa mi nije problem.

Sa folklornom sekcijom si puno putovao. U kojim državama si bio? Koja turneja ti se najviše svidela?

—Najviše mi se svidela turneja u Turskoj prošle godine, ove godine sam bio u Grčkoj, a putovao sam u Bugarsku, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, Poljsku.

Zapitkuju li te drugari o putovanju kada se vratiš?

—Stalno zapitkuju. Jedva čekaju da izbacim fotografije na fejs da bi mogli da ih lajkuju.

Šta ćeš da upišeš posle osnovne škole?

—Srednju muzičku, jer me ništa drugo ne zanima.

U muzičkoj imaš odličan uspeh a u osnovnoj vrlo dobar. Zašto?

—Nisam baš zainteresovan za školu. Nema to veze sa violinom i muzičkom školom. Jedino što će mi pored prijemnog za muzičku trebati biologija i fizika. Ali dobro sviram pa mislim da ću proći.

Čime bi voleo da se baviš?

—Voleo bih da posle srednje upišem muzičku akademiju. Onda bih svirao u filharmoniji ili bi bio nastavnik muzičkog u osnovnoj ili muzičkoj školi. Ipak radije bih radio u muzičkoj škol, jer se tamo radi sa jednim detetom, a u osnovnoj sa dvadesetak pa im je teže posvetiti pažnju i učiti ih.

Uz starijeg brata Mladena imaš i mlađeg Matiju, a tu su i roditelji koji su zaposleni. Pomažeš li u kućnim poslovima?

—Mladen i ja smo podelili poslove, jer je Matija još mali.

Mladen, Matija i Marko Božović

Od koga si nasledio talenat? Svira li još neko u porodici?

—Jedino što se tata Dragomir bavi folklorom a mama Ivana lepo peva.

Pokazuje li najmlađi brat Matija interesovanje za sviranje?

—Kad je bio manji svirao sam mu jer mu je to privlačilo pažnju. Sad kad je malo porastao sviram mu da ne plače. Čim čuje neku brzu melodiju odmah počinje da se smeje i da igra. Nadam se da će svirati neki klasičan instrument kao što su violina, klavir ili flauta.

Svi kažu da je violina skup instrument. Jesu li veliki troškovi? Gde može da se popravi ako je to potrebno?

—Harmonika je skuplja od violine. Žice kupujem tek kad neka pukne, a to nije baš često. Znam da u Srbiji ima dvanaest majstora za violin, a od toga dvojica žive u Sevojnu tako da ni popravke nisu problem.

Koju vrstu muzike voliš da slušaš?

—Ranije sam slušao Vanesu Mee ali sada najviše volim klasičnu muziku.

Moraš puno da vežbaš sviranje violine. Kako to ide u toku letnjeg raspusta?

—Zbog tehnike moram stalno da vežbam.Malo se provlačim leti jer jedino tada nemam puno obaveza. Leti ima dosta putovanja i koncerata sa folklorom pa malo više uživam.

Nedavno se završilo Kulturno leto u Užicu.Bilo je dosta koncerata. Jesi li bio na nekom koncertu.Gde  ideš obično kada izađeš u grad?

—Najviše volim da odem u bioskop i da prošetam. Nisu me zanimali ti koncerti. Jedino mi žao što sam zbog puta u Grčku sa folklorom propustio koncert Regionalnog orkestra u Muzičkoj školi.Nastupala su deca iz Užica, Kragujevca, Kraljeva i Čačka. Išli su na Taru i odlično su se proveli. Ali nema veze, ići ću sledeće godine.

Mirjana Milićević