Srpska kulturna diplomatija u srcu Evrope
Preko 7.100 srpskih vojnika i civila nalazi večni mir na najvećem srpskom vojničkom groblju izvan granica otadžbine u Jindrihovicama, Češka Republika. Ovaj podatak predstavlja samo jedan od mnogih emotivnih trenutaka koji su obeležili kulturnu misiju „Gusle u srcu Evrope“ – projekat koji je povezao srpsku tradiciju sa evropskim kulturnim prostorom kroz manifestaciju „Mesec srpske kulture u Pragu 2025“.
Putovanje kroz istoriju i tradiciju
Na inicijativu pesnikinje Jelene Ćirić, koja godinama živi i stvara u Pragu, realizovan je ambiciozan projekat koji je okupio brojne kulturne institucije. Ambasada Republike Srbije u Češkoj Republici, Udruženje češko–srpskog prijateljstva „Rodoljub“ i Udruženje „Luka Praha” zajedno su stvorili platformu za predstavljanje srpske kulturne baštine. Učesnici iz Srbije – Udruženje za očuvanje gusala i narodne tradicije „Pravo u žicu” iz Užica i Etno-sekcija Požega – doneli su autentičnu srpsku tradiciju u srce Evrope.
Prvi dan boravka u Pragu obeležilo je upoznavanje sa bogatom istorijom ovog srednjoevropskog grada. Uz domaćina Radomira Bartula, delegacija je obišla znamenitosti Praga: Praški sat Orloj, Starogradski trg, Katedralu Svetog Vida, Hram Device Marije i Vaclavski trg. Poseta Jevrejskoj četvrti Jozef predstavila je složenu istoriju ovog prostora, dok su večernji časovi u tradicionalnim češkim pivnicama omogućili neposredno upoznavanje sa lokalnom kulturom.
Jindrihovice: Mesto sećanja i poštovanja
Drugi dan boravka bio je posvećen poseti Jindrihovicama, mestu u Češkoj Republici gde se nalazi najveće srpsko vojničko groblje izvan granica otadžbine. Ovo sveto mesto predstavlja večni dom za više od 7.100 srpskih vojnika i civila, stradalih u austrougarskim logorima tokom Prvog svetskog rata. Delegacija iz Užica i Požege položila je cveće i zapalila sveće, odajući poštu nevinim stradalnicima uz molitvu.
Poseban emotivni trenutak obeležila je guslarska pesma Stefana Tomonjića, čiji je glas uneo duh predaka i dostojanstvo sećanja. Ovaj trenutak predstavljao je snažan podsetnik na žrtvu i večitu vezu srpskog naroda sa slobodom, verom i kulturom sećanja. Nakon toga, učesnici su obišli i Karlove Vari, jedan od najpoznatijih čeških gradova-lečilišta, čime je proširen kulturni kontekst posete.
| Lokacija | Broj sahranjenih | Period | Značenje |
|---|---|---|---|
| Jindrihovice | 7.100+ | Prvi svetski rat | Najveće srpsko vojničko groblje van Srbije |
| Austrougarski logori | Preko 100.000 | 1914-1918 | Mesta stradanja srpskog naroda |
Diplomatija i umetnost u Ambasadi Srbije
Treći dan manifestacije bio je u znaku umetnosti i diplomatije. Nakon obilaska Karlovog mosta i prijema u Ambasadi Republike Srbije u Pragu kod njegove ekselencije dr Berislava Vekića, usledio je centralni događaj – dramsko-muzički prikaz „Gusle u srcu Evrope”. Program je otvorila pesnikinja Jelena Ćirić, potom ambasador dr Berislav Vekić, a zatim i autorka programa Ivana Ivanović.
Publika je s velikim interesovanjem pratila nesvakidašnji spoj guslarske pesme, naracije i dramskog izraza. Prikaz je povezao život i delo Nikole Tesle, najvećeg naučnika svih vremena, i Petra Perunovića Peruna, najpoznatijeg guslara, koji je svoje gusle još 1909. godine ostavio u Pragu kao simbol mosta između srpskog i češkog naroda. Ovaj istorijski kontekst predstavljao je temelj za razumevanje dubokih kulturnih veza između dva naroda.
Nova guslarska pesma za Jindrihovice
U okviru programa izvedena je i pesma „Jindrihovice”, po prvi put, pisana upravo za ovu priliku. Ova nova guslarska kompozicija predstavlja savremeno tumačenje tradicije, povezujući istorijsko sećanje sa savremenim izrazom. Drugi deo večeri bio je posvećen poetskoj i emotivnoj dimenziji gusala – kroz priču o Lazi Kostiću i Lenki Dunđerski, spajajući nauku, poeziju i ljubav kao neodvojive niti kulturnog identiteta.
Ovaj program predstavljao je primer kako se tradicionalna umetnost može adaptirati za savremenu publiku, zadržavajući pritom autentičnost i dubinu izraza. Kombinacija guslarske pesme, dramskog izraza i poetske naracije stvorila je jedinstvenu umetničku celinu koja je dirnula publiku na više nivoa.
Zajedništvo i priznanja
Na kraju programa, organizatorima i domaćinima uručeni su prigodni pokloni i zahvalnice, a učesnici su simbolično ostavili gusle u Pragu koje je, opet specijalno za ovu priliku izradio najstariji živi guslar i majstor izrade gusala Dragoslav Glavonjić iz Užica. Ove gusle poverene su gospodinu Radomiru Bartuli – Raši, koji je bio domaćin i koordinator boravka delegacije, čime je stvoren novi simbol srpsko-češkog prijateljstva.
Tokom boravka u Češkoj, učesnici su obišli i Praški grad, zvaničnu rezidenciju predsednika Republike Češke, kao i druge kulturno-istorijske znamenitosti. Ovaj deo posete omogućio je upoznavanje sa institucijama češke države i razumevanje političkog konteksta u kome se odvija kulturna saradnja.
Podrška lokalne zajednice
Na kraju višednevnog putovanja, učesnici su se zahvalili svima koji su omogućili realizaciju ovog značajnog projekta: pesnikinji Jeleni Ćirić, nj.e. dr Berislavu Vekiću, Radomiru Bartuli – Raši, Gradu Užicu i gradonačelnici dr Jeleni Raković Radivojević, Organizaciji proizvođača fonograma Srbije, kompaniji Inmold iz Požege i gospodinu Goranu Jankoviću, Princ Leather-u, Opštini Požega, Kulturnom centru Požega i strateškom partneru „Svetoj Srbiji”.
Ova široka podrška lokalne zajednice i preduzeća ukazala je na značaj koji se pridaje očuvanju kulturnog identiteta i njegovom predstavljanju u inostranstvu. Saradnja između kulturnih institucija, lokalnih samouprava i privatnog sektora pokazala se kao ključna za uspešnu realizaciju projekta.
Priznanje i nastavak tradicije
Po povratku u Srbiju, uz blagoslove protojereja – stavrofora Srđana Jablanovića, dočekala je učesnike vest da su dobitnici plakete grada Užica, koja se dodeljuje na Dan grada. Ovo priznanje predstavlja potvrdu značaja njihovog rada na očuvanju i promociji srpske kulturne baštine.
Ova misija umetnosti, sećanja i zajedništva potvrdila je da gusle i dalje grme – kroz Tesline struje i kroz sve nas. U slavu onoga što smo bili, što jesmo – i što moramo ostati. Predstavljanje srpske tradicije u srcu Evrope nije bio samo kulturni događaj, već i akt kulturne diplomatije koji jača veze između naroda i očuvava sećanje na zajedničku istoriju.
Projekat „Gusle u srcu Evrope” predstavlja model za buduće kulturne inicijative koje povezuju tradiciju sa savremenim izrazom, lokalnu zajednicu sa međunarodnim kontekstom, i sećanje sa budućnošću. Kroz ovakav pristup, srpska kulturna baština nastavlja da živi i razvija se, nalazeći nove puteve izraza i nove publike u globalnom kontekstu.
