Globalna nestašica RAM memorije: Kako će uticati na cene elektronike u Srbiji i svetu
Prema najnovijim analitičkim prognozama, svet se suočava sa presednim događajem u tehnologiji koji će direktno pogoditi svačiji džep. Cene DRAM memorije, ključne komponente u svakom modernom uređaju, očekuje se da će u prvom kvartalu 2026. godine poskupeti za neverovatnih 50 do 55 odsto u odnosu na kraj 2025. Ovaj rast, koji stručnjaci opisuju kao „bez istorijskog primera“, predstavlja samo vrh ledenog brega u lancu snabdevanja koji će neizbežno dovesti do značajnog poskupljenja potrošačke elektronike na globalnom nivou, a samim tim i na tržištu u Srbiji.
Ova dramatična promena nije posledica jednog, već više usko povezanih faktora koji su doveli do kritične nestašice. Najvažniji uzrok leži u eksplozivnom rastu industrije veštačke inteligencije (AI), koja zahteva ogromne količine memorije visoke propusnosti (HBM). Tehnološki giganti poput Nvidije, AMD-a i Googla otkupljuju praktično sve dostupne kapacitete, ostavljajući potrošačku elektroniku bez dovoljnih zaliha. Istovremeno, tri najveća proizvođača memorije na svetu – Micron, SK Hynik i Samsung Electroniks – koji kontrolišu preko 90% tržišta, nisu u stanju da prate ovu nezapamćenu potražnju. Njihovi proizvodni pogoni rade punim kapacitetom, ali potrebe tržišta su daleko veće.
Ekonomski odjek i uticaj na proizvođače
Ova nestašica već se odražava na finansijske rezultate vodećih kompanija u industriji, što je jasan indikator ozbiljnosti situacije. Micron je u svom poslednjem izveštaju o finansijskim rezultatima prijavio gotovo utrostručenu neto dobit, što direktno govori o cenovnoj moći koju imaju zbog nedostatka ponude. Samsung Electroniks, kao svetski lider u proizvodnji memorijskih čipova, najavio je slično jačanje operativne dobiti, dok je SK Hynik već unapred rasprodao sve svoje proizvodne kapacitete za tekuću godinu. Ovakva dinamika tržišta dovodi do paradoksalne situacije gde potrošači plaćaju više, a proizvođači beleže rekordne profite, što samo potvrđuje zakonite ponude i potražnje.
Rast vrednosti akcija ovih kompanija je još jedan pokazatelj. Akcije Microna su tokom prošle godine porasle za impresivnih 247 odsto, dok su Samsung i SK Hynik takođe zabeležili rekordne vrednosti na berzi. Ovaj bum nije trend, već odraz strukturne promene u svetskoj tehnologiji gde memorija postaje strateški resurs sličan nafti ili retkim zemljama. Investitori jasno prepoznaju da će potražnja za ovim komponentama samo rasti sa širenjem AI, oblačnih usluga i Interneta stvari (IoT), čime se stvara dugoročno perspektivan, ali i veoma nestabilan tržišni ambijent.
Direktne posledice za potrošače i tržište u Srbiji
Za običnog kupca u Srbiji, ova globalna tendencija će se najverovatnije manifestovati kroz značajno poskupljenje širokog spektra proizvoda. Kako su proizvođači elektronike poput Appla, Xiaomija i Della već upozorili, rast troškova komponenti moraće se preneti na krajnjeg kupca. Uređaji kao što su pametni telefoni, laptopovi, tableti, pa čak i „pametni“ kućni aparati kao što su veš mašine, frižideri i televizori sa Android TV platformom, sadrže sve veće količine RAM memorije za glatko funkcionisanje softvera. Udeo memorije u ukupnoj ceni hardvera laptopa je, na primer, porastao sa 10-18% početkom 2025. na trenutnih oko 20%, a očekuje se dalje povećanje.
Situaciju komplikuje činjenica da su neki proizvođači, poput Lenova, još prošle godine počeli sa strateškim gomilanjem zaliha memorijskih čipova, anticipirajući nestašicu. Međutim, ovakav pristup nije dostupan svim igračima na tržištu, posebno manjim brendovima ili onima koji imaju manje finansijske rezerve. To može dovesti do konsolidacije tržišta, gde će veći i bogatiji proizvođači moći da osiguraju snabdevanje po višim cenama, dok će manji možda doživeti proizvodne zastoje ili biti primorani da prekinu proizvodnju određenih modela. Za srpsko tržište, koje uvozom pokriva gotovo celokupnu potražnju za elektronikom, ovo znači da će cene rasti nezavisno od lokalnih ekonomskih uslova.
| Tip uređaja | Procenat udela memorije u ceni hardvera (2025) | Očekivani trend cene (2026-2027) |
|---|---|---|
| Gejming i profesionalni laptopi | ~20% | Snažan rast (+25% i više) |
| Srednje klase pametni telefoni | ~15% | Umeren do snažan rast (+15-20%) |
| Kućni aparati sa IoT funkcijama | ~5-10% | Umeren rast (+10-15%) |
| Desktop računari (sklopljeni) | ~18-25% | Najveći rast (+30% i više) |
Uloga veštačke inteligencije i data-centara
Ključni pokretač ove krize je, bez sumnje, ekspanzija veštačke inteligencije i infrastrukture koja je podržava. Data-centri posvećeni treningu i pokretanju složenih AI modela, kao što su veliki jezički modeli (LLM), zahtevaju ogromne količine visokobrzinske memorije (HBM). Za razliku od konvencionalnih DRAM čipova u našim laptopovima, HBM memorija je znatno brža i energetski efikasnija, ali i daleko skuplja za proizvodnju. Ova memorija omogućava AI sistemima da obrađuju milijarde parametara, istovremeno opslužuju hiljade ili milione korisnika i zadržavaju kontekst tokom dužih razgovora ili zadataka.
Proizvođači memorije, logično, daju apsolutni prioritet ovom profitabilnijem i strateški važnijem segmentu tržišta. Sumit Sadana, poslovni direktor Microna, je izjavio da kompanija već smanjuje isporuke memorije za potrošačke personalne računare kako bi očuvala zalihe za AI čipove i centre za podatke. Kupci u ovom segmentu, uglavnom velike tehnološke korporacije, su znatno manje osetljivi na cenu, jer investicija u moćnu infrastrukturu direktno generiše prihod. Ova preorijentacija proizvodnje stvara jaz između potreba korporativnog i potrošačkog sektora, gde drugi gubi svaku bitku za resursima.
Odgovori industrije i dugoročne perspektive
Da bi se suočili sa ovim izazovom, proizvođači memorije objavili su masivne investicije u izgradnju novih proizvodnih pogona, poznatih kao fabrike ili „fabs“. Micron, na primer, trenutno gradi dve velike fabrike u Bojsiju, Ajdaho, koje bi trebalo da počnu sa radom 2027. i 2028. godine, kao i još jednu u Kleju, Njujork, koja je planirana za 2030. godinu. Slične investicije sprovode i azijski giganti. Međutim, izgradnja poluprovodničke fabrike je izuzetno složen i kapitalointenzivan proces koji traje više godina, a oprema u njoj košta milijarde dolara.
Čak i sa ovim planovima, stručnjaci su pesimistični u pogledu brzog rešenja. Sumit Sadana je priznao da Micron u najboljem slučaju može da pokrije oko dve trećine srednjoročnih potreba za memorijom kod pojedinih klijenata, a za 2026. godinu su već praktično rasprodati. Ovo znači da će pritisak na ponudu, a samim tim i visoke cene, trajati najmanje do kraja ove decenije. Industrija se takođe suočava sa složenošću proizvodnje naprednijih procesorskih tehnologija (node), što dodatno usporava povećanje kapaciteta. Tehnološki napredak koji bi mogao da smanji zavisnost od trenutnih tipova memorije, kao što su memristori ili fazno-promenljiva memorija, još uvek nije komercijalizovan u velikoj meri.
Šta to znači za srpske kupce i preduzeća?
Za potrošače u Srbiji, najrazumniji savet u narednim godinama može biti strategija pažljivog planiranja većih kupovina elektronike. Razmišljanje o kupovini uređaja koji će zadovoljiti potrebe za duži vremenski period, kako bi se izbeglo češće nadograđivanje, može biti ekonomski opravdano. Takođe, vredno je razmotriti i refirbovane uređaje ili starije modele koji su možda manje pogođeni trenutnim cenovnim šokovima. Za preduzeća, posebno ona u IT sektoru, digitalnom marketingu ili bilo kom obliku koji zavisi od računarske infrastrukture, ova kriza predstavlja značajan operativni rizik i trošak koji mora biti uračunat u buduće budžete.
Državne institucije i ekonomski akteri bi trebalo da prate ovu situaciju, jer ima potencijal da uspori digitalnu transformaciju i usvojenje novih tehnologija zbog njihove povećane dostupnosti. Kriza snabdevanja poluprovodnicima je postala globalni geostrateški problem, a zemlje širom sveta investiraju milijarde da bi izgradile sopstvene kapacitete i smanjile zavisnost od nekoliko proizvođača u Aziji. Iako Srbija trenutno nije direktni igrač u proizvodnji visokotehnoloških čipova, razvoj IT sektora i privlačenje investicija u istraživanje i razvoj mogu biti ključni za dugoročnu otpornost na ovakve globalne potrese.
Konačno, ova situacija naglašava koliko je savremena ekonomija ukorenjena u složenim, globalnim lanacima snabdevanja gde nestašica jedne specifične komponente u udaljenoj fabrici može da pokrene talas koji će dopreti do polica naših prodavnica. Kako je Vonjin Li, predsednik Samsungovog globalnog marketinga, rekao, „Cene rastu dok razgovaramo… doći ćemo do tačke kada ćemo zaista morati da razmotrimo korekciju cena naših proizvoda.” Ova izjava nije hipotetička, već realnost koja će oblikovati tržište elektronike u narednim godinama, testirajući i platežnu moć kupaca i stratešku viziju proizvođača širom planete, uključujući i onu u Srbiji.
