Beogradski bend „Dža ili Bu” koji na muzičkoj sceni postoji 26 godina ostao je veran panku, roku, ali i bluzu i metalu koji se uvek mogu čuti na njihovim albumima i pesmama. Do sada su snimili šest studijskih albuma uključujući i najnoviji „Kukovo leto” koji je urađen u studiju Fabrika i producent je Teodor Jani, koji je poznat po saradnji sa EKV, ali i još mnogo drugih bendova. Bend je prethodnih godina menjao sastav, a sada njihovu postavu čine Vladan Vasiljević-Vaske (gitara), Vuk Pavlović (bas gitara), Nebojša Simeunović Sabljar (vokal), Dejan Milojević-Kid (bubnjevi) i Igor Panić (gitara).

Gostovanje benda „Dža ili Bu” u utorak, 22. oktobra u Gradskom kulturnom centru u Užicu iskoristili smo da sa vokalom Nebojšom Simeunovićem porazgovaramo o bendu, svirkama, muzici i njihovom novom albumu.

U njihovoj muzici ima mnogo pravaca, muzički su raznoliki, a upravo se u tome odražava to što članovi benda slušaju potpuno različitu muziku.

— Mi smo pank rok bend, u našoj muzici ima dosta rokenrola, panka i bluza, metala i ostalih pravaca. I na albumu će se primetiti da smo muzički raznoliki, ali ono što spaja sve te pesme su tekstovi sa tom nekom socijalnom tematikom, buntom, kritičkim temama o društvu, politici, to je nešto što je glavna crta benda—kaže Simeunović.

Osim po Srbiji, nastupaju i u gradovima u regionu. Boravili su i imali koncerte u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj.

—Nije nam ovo prvi nastup u Užicu. Gostovali smo davno u vašem gradu, mislim da je to bilo posle našeg drugog albuma, 1993. ili 1994. godine.

Novi album „Kukovo leto” urađen je sa producentom Teodorom Janijem, koga javnost zna po tome što je sarađivao sa našim poznatim bendovima. Nebojša je ispričao kako je došlo do njihove saradnje i šta je njen rezultat:

— Do sada smo radili produkciju sa Igorom Borovićem, prvim bubnjarem Partibrejkersa i njihovim producentom, a sobzirom da je on bio sprečen, jer ima mnogo posla, mi smo tražili novog čoveka i sasvim spontano se sklopila priča sa Teodorom Janijem. On je producirao i radio je albume Azre, Električnog orgazma, Štulićeve solo albume, EKV, a osim toga radio je i u Australiji i Americi. Što se tiče naše saradnje i novog albuma, dobro je sve ispalo. Mi smo želeli da dobijemo zvuk iz polovine devedesetih, gde postoji jednostavniji pristup bez komplikacija, sa puno kanala, puno gitara, znači osnovnih instrumenata. Radilo se na aranžmanima, ne toliko na nasnimavanju, jer nam je cilj bio da dobijemo savršenstvo u jednostavnosti. Mislim da smo to uspeli. Album Kukovo leto je izašao za PGP RTS, u prodaji je već tri, četiri meseca.

Spot za pesmu „Rizik” urađen je na zanimljiv način, crno–beli je, a ideja je pronađena u Hičkokovom filmu „Psiho”. Kako ste došli na ideju da tako uradite spot?

—Ljubitelj sam horora i starih crno belih filmova, mislim da je film poslednjih 30 godina umro, nema pravog filma, sem kad se ponekad pojavi dobar film, pa iznenadi. Hteo sam spot da uradim skroz u toj „oldschool” tehnici, crno bela slika, sa idejom iz Hičkokovog filma. Koliko sam uspeo u tome to neka ljudi procene.

Rok je u Srbiji i dalje po strani u odnosu na novokomponovanu muziku i šund, koji se publici servira kao nešto dobro i vredno. Kako se boriti protiv šunda u muzici i kulturi?

—Ono što je funkcionisalo u staroj Jugoslaviji je sistem koji je bio zasnovan na porezu na šund. To je posle ukinuto, negde krajem osamdesetih. Mislim da bi i sad trebalo uvesti porez na šund, sve se lepo oporezuje, udari se po njihovom džepu, uzmu se pare koje idu u kulturu i nešto što nije šund. Taj sistem je u to vreme bolje funcionisao. Zašto je sad ovako ne znam, ali mislim da je to jedino rešenje za taj problem.

Nebojša Hobetko