Obrazovanje

Medjunarodni dan pismenosti

Savremeni izazovi pismenosti u digitalnom dobu

U vreme kada digitalna revolucija transformiše načine komunikacije i učenja, pitanje pismenosti dobija potpuno nove dimenzije. Prema najnovijim podacima UNESKO-a, najmanje 739 miliona mladih i odraslih širom sveta i dalje nema osnovne veštine pismenosti u 2024. godini. Ova alarmantna statistika predstavlja samo vrh ledene grede, jer se iza nje kriju dublji društveni i ekonomski problemi koji utiču na globalni razvoj.

Digitalna pismenost kao nova neophodnost

Pesnikinja i profesorka srpskog jezika Aleksandra Ljubisavljević ističe da pismenost nije samo sposobnost čitanja, pisanja i razumevanja. „Za mene kao profesora i književnika, pismenost je stil života. To je način borbe za lični napredak, oblik nadogradnje ličnosti, veština bez koje savremeni čovek ne može”, naglašava Ljubisavljević. Ova perspektiva posebno dobija na značaju u kontekstu digitalne transformacije koja zahteva nove oblike pismenosti.

Digitalizacija menja načine na koje učimo, živimo, radimo i družimo se, i na pozitivan i na negativan način. Iako digitalni alati mogu pomoći u proširenju mogućnosti učenja za marginalizovane grupe, ova digitalna promena takođe rizikuje stvaranje dvostruke marginalizacije. Rizik je da se ljudi isključe ne samo iz tradicionalnog učenja pismenosti već i iz prednosti digitalnog doba.

Globalni statistički pregled pismenosti

Praktični pristup kao rešenje

Ljubisavljević ističe da je najvažnije od svega, u borbi protiv nepismenosti, povezati čvršće teoriju sa praksom. „Bez praktične i konkretne upotrebe ni jezik ne može biti koristan. Ono što je u teoriji, u knjigama, moramo konkretizovati i prevesti u praktične, svakodnevne situacije”, objašnjava profesorka. Ovaj pristup posebno je važan u srpskom obrazovanju gde se često zanemaruje praktična primena znanja.

Lokalne inicijative i aktivnosti

Širom Srbije, Medjunarodni dan pismenosti obeležava se različitim aktivnostima. U Kraljevu se organizuje radionica za decu pod nazivom „Vesela slova za znanja nova”, gde deca kroz igru i druženje saznaju više o Vuku Stefanoviću Karadžiću i značaju srpskog jezika. Bibliotekarka Ivana Đikić poručuje da je pismenost ključ koji otvara svet znanja i zato je važno da od najranijih dana negujemo ljubav prema knjizi i jeziku.

Biblioteka „Centar za kulturu” u Kladovu ovaj dan obeležava izložbom raznorodnih rečnika srpskog jezika, uključujući i istorijski Francuskosrpski rečnik Nastasa Petrovića iz 1875. godine, koji predstavlja najstariju knjigu u fondu biblioteke. Ovakav pristup ne samo što podseća na bogatu jezičku baštinu već i inspiriše mlade da se upoznaju sa lepotom maternjeg jezika.

Obrazovanje u digitalnoj eri

Digitalizacija pokreće brojna pitanja koja se tiču ne samo pismenosti već i šireg društvenog konteksta. Pitanja privatnosti, digitalni nadzor, pojačane predrasude, etičke dileme, rizik pasivne konzumacije i uticaji na životnu sredinu sve su važni aspekti koji zahtevaju kritičko razmišljanje i pismenost u najširem smislu te reči.

Pismenost u digitalnom dobu omogućava ljudima da bezbedno i na odgovarajući način pristupe, razumeju, procenjuju, kreiraju, komuniciraju i interaguju sa digitalnim sadržajem. Ova veština postaje ključna za negovanje kritičkog mišljenja, prepoznavanje verodostojnih informacija i snalaženje u složenim informacionim okruženjima.

Strategije za budućnost

Ljubisavljević naglašava da je problem nepismenosti i dalje prisutan i da je neophodna neprestana i kontinuirana podrška svima koji prepoznaju ovaj problem kao svoj. „Druga nedelja nove školske godine započinje ovim važnim danom i datumom. To je prilika da se razradi praktičan pristup. Borba protiv nepismenosti zahteva radioničarski pristup, i naš je zadatak pre svega organizovanje raznih čitalačkih i literarnih radionica, u svim školama”, istakla je Ljubisavljević.

U osnovnim školama širom Srbije organizuju se radionice sa ciljem da se deca najmlađeg uzrasta podstaknu da čitaju, što će u velikoj meri uticati na iskorenjivanje nepismenosti i podizanje svesti o ovoj važnoj, a često zanemarenoj temi. Ovakve inicijative su od suštinskog značaja za izgradnju društva osnovanog na znanju i kritičkom mišljenju.

Povezane teme i resursi

Za dodatno istraživanje ove teme, preporučujemo sledeće relevantne članke:

• Osnove informatičke pismenosti za starije od 65 godina u Čajetini – praktičan primer kako se rešava problem digitalne pismenosti kod starijih generacija
• Visoko obrazovanje i njegova budućnost u Srbiji: Snalaženje sa izazovima onlajn učenja i upisa – analiza obrazovnih izazova u digitalnoj eri
• Sutra počinje informatička revolucija u Užicu – lokalna inicijativa za promovisanje digitalne pismenosti i IT edukacije

Zaključna razmatranja

Pismenost je osnova za ljude da steknu šira znanja, veštine, vrednosti, stavove i ponašanje kako bi negovali kulturu trajnog mira zasnovanu na poštovanju jednakosti i nediskriminacije, vladavine prava, solidarnosti, pravde, raznolikosti i tolerancije. U digitalnom dobu, ova uloga pismenosti postaje još važnija, jer se suočavamo sa novim izazovima i mogućnostima.

Glavni cilj obeležavanja Medjunarodnog dana pismenosti je da upozori na problem nepismenosti koji je i dalje prisutan u većem delu sveta, kao i da podstakne na razmišljanje o važnosti obrazovanja na globalnom nivou. Kroz zajedničke napore obrazovnih institucija, lokalnih zajednica i pojedinaca, možemo raditi na izgradnji inkluzivnijeg i pismenijeg društva sposobnog da se nosi sa izazovima savremenog doba.