Jedna od najpoznatijih društvenih mreža, Fejsbuk, na današnji dan pre deset godina ugledala je svetlost dana. Bivši student Harvarda Mark Zakerberg 4. februara 2004. godine osnovao je Fejsbuk koji je na početku bio namenjen studentima na Harvardu koji su tim putem mogli da komuniciraju međusobno i razmenjuju informacije. Kasnije su im se pridružili i drugi fakulteti i srednje škole, da bi ova mreža danas bila jedna od najposećenijih društvenih mreža na svetu.
Za proteklih deset godina, Fejsbuk je vrlo brzo uspeo da „semelje” konkurenciju i postane vodeća društvena mreža koja okuplja 1.23 milijarde korisnika, što se je isto kao i broj stanovnika Indije, druge najnaseljenije zemlje sveta.
Vremenom je ova mreža postala veliki izvor informacija, na kojoj se mogu pronaći podaci o skoro svemu. Preko ove društvene mreže šalju se pozivi (preko takozvanog eventa) za koncerte, izložbe, premijere filmova, žurke, rođendane.
Zahvaljujući brzom razvoju tehnologija, kao i tome da je aplikacija Fejsbuka za mobilne telefona pristupačna sa svakog mesta, dešava se da se na ovoj mreži objave informacije pre nego što se zvanično pojave na nekom od veb portala. Postao je važan izvor informacija, jer se na njemu nalaze mnoge poznate ličnosti, iz sveta zabave i kulture, politike, društva čije „statuse” novinari prate i o njima pišu, a isto tako na Fejsbuku se može pronaći mnogo toga zanimljivog. Mladi ga vole, jer tu mogu da se druže i dopisuju, jer im Fejsbuk pruža određenu vrstu anonimnosti, a preko ove društvene mreže mogu da saznaju za neku žurku, koncert ili se dogovore za odlazak na piće. Preko Fejsbuka možete kupovati odeću, knjige, obuću, pronaći ukrase za torte, svadbe i još mnogo, mnogo, mnogo toga.
Ali, od samog nastanka „Fejsbuk” je predmet sumnji, osuda i teorija zavere. Zbog prikupljanja informacija o svojim korisnicima mnogi ga porede sa obaveštajnim agencijama poput CIA i NSA. Kao i ove agencije, „Fejsbuk” koristi nadziranje i privatnih i javnih aktivnosti pojedinaca na internetu kako bi izvukao zaključke o njihovom ponašanju. I to svoje znanje dobro unovčava, jer tako dolazi do saznanja koja mu omogućavaju da se tačno prilagodi potrebama svojih korisnika, ali i do preciznih informacija koje su potrebne njihovim oglašivačima.
Danas je ova društvena mreža, nakon Googlea druga najveća platforma za oglašavanje, jer su u prošloj godini premašili Yahoo. Tome u prilog ide i promjena starosne strukture korisnika. Milioni tinejdžera napustili su mrežu, ali su je zato „zauzeli” stariji od 45 godina. U zadnje tri godine broj korisnika te starosne dobi porastao je za više od 80 posto.
Šta će se dešavati sa Fejsbukom u narednih deset godina, ne može se predvideti. Novac od kojeg sve zavisi, utiče na dalji razvoj i delovanje Fejsbuka, koji, isto tako, bezobzira na sve, uvek mora biti u pripravnosti na nemirnom internetskom „moru”.
