Dečji dodatak u Srbiji: Paradoksi sistema koji isključuje najugroženije porodice

Apsurd sistema: Minimalac kao prepreka za socijalnu pomoć

Stopa rizika siromaštva kod dece u Srbiji iznosi alarmantnih 24,2%, što je značajno više od proseka za celokupnu populaciju koja iznosi 21,7%. Ovaj statistički podatak otkriva duboke sistemske probleme u pristupu socijalnoj zaštiti, posebno kada je reč o dečjem dodatku – meri koja bi trebalo da bude oslonac porodicama u teškom materijalnom položaju.

Paradoks koji najbolje ilustruje nepotpunost sistema jeste činjenica da porodica sa dvoje dece, u kojoj samo jedan roditelj radi za minimalac, zbog visine primanja automatski gubi pravo na dečji dodatak. Ova situacija otkriva fundamentalni problem u dizajnu socijalne politike – minimalac se tretira kao dovoljan za život četvoročlane porodice, iako realnost govori sasvim drugačiju priču.

Cenzusi koji isključuju one kojima je pomoć najpotrebnija

Da bi porodica uopšte mogla da ostvari pravo na dečji dodatak, mora da ispuni stroge uslove koji se odnose na visinu prihoda. Prosečan prihod po članu domaćinstva u prethodna tri meseca ne sme da pređe 13.234 dinara. Za samohrane roditelje ovaj limit je nešto viši i iznosi 17.204 dinara, dok porodice sa decom sa smetnjama u razvoju imaju posebno definisane pragove.

Kako trenutni minimalac u Srbiji kreće od 49.280 do 56.672 dinara, zavisno od broja radnih sati, postaje jasno zašto porodice sa srednjim primanjima ostaju izvan sistema podrške. Četvoročlana porodica sa jednim primaocem minimalca ima prosečan prihod po članu od preko 12.000 dinara, što ih automatski stavlja na granicu ispunjenosti uslova, a često i izvan nje.

Imovinske barijere: Kada vlasništvo postaje prepreka

Osim ograničenja u prihodima, zakon postavlja i značajne imovinske barijere. Porodica ne sme posedovati dodatne nekretnine, osim stana ili kuće u kojoj živi. Čak i ta nekretnina mora da zadovolji specifične uslove veličine – dozvoljeno je najviše jedna soba po članu domaćinstva, uvećana za još jednu. Garaža može postojati, ali ne veća od 20 kvadratnih metara.

Za poljoprivredna domaćinstva važe još strožija pravila. Pravo na dečji dodatak se može ostvariti samo ako površina zemljišta ne prelazi dva hektara po članu porodice. Ovaj uslov posebno pogađa seoska domaćinstva koja često zavise od poljoprivredne proizvodnje kao osnovnog izvora prihoda.

Katastarski prihodi kao dodatni filter

Zakonodavac se oslanja i na katastarski prihod od zemljišta kao dodatni kriterijum za odlučivanje o pravu na pomoć. Postoje tačno određeni limiti izraženi u dinarima koje porodica ne sme da premaši po članu domaćinstva. Čak i minimalni prihod od poljoprivrede može postati prepreka za dobijanje pomoći, osim ako porodica nema druge izvore prihoda, kada je dozvoljen nešto širi prag.

Ovaj pristup otkriva još jednu slabost sistema – poljoprivredna domaćinstva koja imaju zemljište, ali ne i redovne prihode, često ostaju bez podrške upravo zbog procenjene vrednosti imovine koja ne odražava realnu ekonomsku situaciju.

Obrazovni uslovi i ograničenja po uzrastu

Jedan od ključnih uslova za održavanje prava na dečji dodatak jeste redovno pohađanje škole. Dete koje ne ide u školu, osim u izuzetnim slučajevima, gubi pravo na dodatak. Ovaj uslov ima dvostruku funkciju – podstiče obrazovanje, ali istovremeno može da stvori probleme porodicama sa decom koja imaju specifične obrazovne potrebe ili žive u oblastima sa ograničenim pristupom obrazovanju.

Učenici srednjih škola imaju pravo na dodatak do završetka školovanja, a najkasnije do 20. godine života. Deca sa smetnjama u razvoju mogu primati dodatak i do 26. godine, ukoliko su uključena u obrazovne i radno-osposobljavajuće programe. Ova produžena podrška predstavlja priznanje specifičnih potreba ove populacije.

Roditeljski dodatak: Jednokratna pomoć sa ograničenim uticajem

Roditeljski dodatak u Srbiji, prema izmenama Zakona koje su na snazi od 1. novembra 2024. godine, namenjen je majkama za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Za prvo dete isplaćuje se jednokratno 500.000 dinara, za drugo 600.000 u 24 mesečne rate, a za treće 2.280.000 u 120 rata. Četvrto dete donosi 3.180.000 dinara, takođe u 120 rata.

Iako ove mere predstavljaju značajnu finansijsku podršku, kritičari ističu da jednokratna pomoć nije rešenje za najugroženije porodice. Kako naglašava Vesna Mraković, nacionalna direktorka Fondacije SOS Dečija sela Srbija, ključ nije u jednokratnoj materijalnoj pomoći, već u jačanju kapaciteta samih porodica.

Program “Jačanje porodice” kao alternativni model

Fondacija SOS Dečija sela Srbija sprovodi program “Jačanje porodice” od 2013. godine, sa ciljem da se prekine “začarani krug” siromaštva i disfunkcionalnih obrazaca ponašanja koji se često prenose s generacije na generaciju. Ovaj program podrazumeva rad sa svim članovima domaćinstva, direktno u njihovom okruženju – u domovima, naseljima i lokalnim zajednicama.

Za jedanaest godina rada podršku je dobilo 1.652 porodice sa 3.919 dece i mladih, kao i 2.185 odraslih. Ovaj pristup se fokusira na praktičnu i kontinuiranu podršku, dok je materijalna pomoć prisutna samo kada je neophodna.

Predlozi za reformu sistema

Još 2022. godine Fiskalni savet je apelovao na vladu da se sistem dečjeg dodatka značajno izmeni. Prema njihovoj analizi, povećanje iznosa naknade za četvrtinu i snažno povećanje obuhvata najugroženijih korisnika za više od dve trećine, sa 245.000 na oko 415.000 dece, omogućilo bi da se stopa siromaštva dece smanji na ispodprosečan nivo od 19,1%.

Ovaj predlog podrazumeva reviziju cenzusa prihoda kako bi se obuhvatile porodice koje rade za minimalac, ali i dalje žive u siromaštvu. Takođe, predloženo je uvođenje progresivne skale koja bi bolje odražavala realne potrebe porodica različitih veličina i sastava.

Usklađivanje sa inflacijom: Simbolični porast

Krajem jula 2025. godine stigla je vest o novom usklađivanju dečjeg dodatka, kada je osnovni iznos za period do kraja 2025. godine povećan sa 4.299,63 na 4.411,42 dinara – svega 112 dinara više. Ovaj simbolični porast ne prati realno kretanje troškova života, posebno u kontekstu visoke inflacije koja je karakterisala prethodni period.

Trenutni iznosi dečjeg dodatka su sledeći: 4.411,42 dinara – osnovni dodatak po detetu, 5.734,83 dinara – za samohrane roditelje i staratelje, 6.617,14 dinara – za roditelje dece sa invaliditetom ili smetnjama u razvoju, i 7.940,55 dinara – kada se stiču uslovi po više osnova.

Socijalna politika koja zaobilaze najsiromašnije

Kako ističe Vesna Mraković, socijalno ugrožene porodice nisu u teškoj situaciji samo zbog nedostatka novca. Na njihovu svakodnevicu utiču i socijalna izolacija, zdravstveni problemi, nezaposlenost, kao i nedostatak šire društvene podrške. Zbog toga je presudno da im se pomogne da izgrade znanja i veštine koje će im omogućiti da samostalno brinu o sebi i svojoj deci.

Kritikujući praksu davanja univerzalnih beneficija, Mraković naglašava da takve mere često zaobilaze najsiromašnije, ili su im nedovoljno korisne. Umesto toga, neophodno je da se podrška usmeri tamo gde je najpotrebnija – u oblasti obrazovanja, lečenja, zapošljavanja i stambenog zbrinjavanja.

Sistem dečjeg dodatka u Srbiji zahteva hitnu reformu koja će obuhvatiti porodice radnike za minimalac, revidirati imovinske cenzuse i uspostaviti progresivniji pristup koji bolje odražava realne potrebe. Bez ovih promena, socijalna politika će nastaviti da zaobilazi upravo one kojima je pomoć najpotrebnija, produbljujući jaz između različitih socio-ekonomskih grupa u društvu.