Prošlo je šest godina od kada je u saobraćajnom udesu na putu iz Makedonije za Zagreb kod Velike Gradiške život izgubio makedonski pevač Toše Proeski. Mladi umetnik rođen 25. januara 1981. godine u Prilepu, iz rodnog Kruševa je krenuo u Hrvatsku na zakazane koncerte i promovisanje novog albuma Igra bez granica. A samo nekoliko sati pre polaska na put u razgovoru za makedonsku televiziju, prijateljici i voditeljki Vesni Petruševskoj je otkrio da pored priprema dva nova albuma, želi da snimi poznate arije u modernom aranžmanu. Planovi i želje su prekinuti 16.oktobra 2007. godine u ranim jutarnjim satima.
Puno ime Tošeta Proeskog je Todor što znači Božiji dar. Planirao je da promeni prezime u Proja zbog lakšeg izgovora na inostranim prostorima. Proja je izvorno prezime Tošetovih predaka koje se vremenom promenilo u Proeski. Put Balkanskog anđela i uspeh koji je postigao do svoje 26 godine života započet je u Tošetovoj desetoj godini. Već tada je rasplakao publiku na priredbi pevajući Ave Marija. Prvi put je nastupio na dečijem festivalu Zlatno slavujče 1992. godine, pevajući na vlaškom jeziku pesmu Jas i mojot dedo. Školovanje je nastavio u internatu u Bitolju a posle maturiranja saksofon i klarinet zamenio je pevanjem. Ljubav prema muzici nasledio od roditelja. Pevački talenat od majke a ljubav prema muzičkim instrumentima od oca koji je svirao mandolinu i gitaru..Toše je učio za operskog tenora i svirao klarinet, saksofon, klavir, bubnjeve a posebno je voleo da svira gitaru.
Profesionalnu karijeru počeo je na festivalu Melfest 1997. godine na kome je pobedio izvodeći pesmu Bitlsa Yesterday. Iste godine učestvovao je i na festival Makfest sa pesmom Pušti me. Saradnja sa jednim od najpoznatijih makedonskih kompozitora i tekstopisaca Grigorom Koprovim donosi mu dva hita- Usni na usni i Sonce vo tvoite rusi kosi, 1999 godine kada je objavio prvi album sa 11 pesama pod nazivom Nekade vo noќta. U leto iste godine održao je svoj prvi koncert.
I pored najviše glasova publike 2000. godine, pesmom Solzi pravam zlaten prsten osvaja treće mesto na Skopje Festu odnosno izboru za makedonskog predstavnika na Pesmi Evrovizije. Kasnije u junu izdao je drugi album pod nazivom Sinot Božji koji mu je doneo brojne hitove. Jedan od njih je i duetska pesma sa Karolinom Gočevom pod nazivom Nemir, zatim pesma Vo kosi da ti spijam, Izlaži me ušte ednaš, kao i pesme Iluzija i Tajno moja kompozitora Kire Kostova. Pesma Tajno moja donela mu je drugo mesto na festivalu Sunčane skale u Herceg Novom.
Osvojio je Oskar popularnosti za 2000. godinu na prostoru bivše Jugoslavije i rasprodao karte za koncerte u Skoplju i Beogradu. BK Saund je otkupio prava za izdavanje Tošetovog trećeg albuma koji je u saradnji sa novom menadžerkom Ljiljanom Petrović snimljen u Atini pod nazivom Ako me pogledaš u oči i to na makedonskom i srpskom jeziku. Album je intezivno promovisao u Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Bugarskoj. Već 2003. godine pobeđuje na Beoviziji pesmom Čija si koja je u stvari obrada pesme grčke pevačice Despine Vandi. Pesma je urađena u saradnji sa Leontinom Vukomanović i postaje veliki hit u balkanskim državama. Pored Leontine sarađivao je sa i sa Grigorom Koprovim, Željkom Joksimovićem, Marinom Tucaković, Borom Đorđevićem, Mirom Buljanom, Antonijom Šolom, Gocom Tržan, Esmom Redžepovom, Tonijem Cetinskim, Anjom Rupel, italijankom Đanom Nanini…..
Kao predstavnik Makedonije na Pesmi Evrovizije 2004. godine u Istambulu u Turskoj je osvojio 14. mesto pesmom Life poznatoj u izvornoj makedonskoj verziji pod naslovom Angel si ti. Iste godine imenovan je za Ambasadora dobre volje UNICEFA-a i tim povodom je izdao pesmu Za ovoj svet na makedonskom i This World na engleskom jeziku koja je postala himna UNICEFA. Zbog izuzetnog humanitarnog rada dodeljena mu je i nagrada Majka Tereza. Iste godine je izdao album Dan za nas.
Naredni album pod nazivom Pratim te 2005. godine se smatra jednim od najuspešnijih albuma na balkanskoj muzičkoj sceni jer su singlovi sa ovog albuma mesecima bili u vrhu muzičkih top lista u Makedoniji, Srbiji, Hrvatskoj,Crnoj Gori,Sloveniji i Bosni i Hercegovini.
Na albumu Božilak 2006. godine, za englesko tržište Rainbow, vraća se korenima snimanjem kompilacije od 14 tradicionalnih makedonskih pesama uz pratnju simfonijskog orkestra.
Poslednji album koji je snimio Igra bez granica izdat je u avgustu 2007. godine. Na njemu se se nalaze prepevi pesama Feeling Good, Nesanica i Ostala si uvek ista a većinu pesama je napisala hrvatska glumica i pevačica Antonija Šola.
Toše je bio jedini pevač koga su voleli svi bivši Jugosloveni posle raspada države i koji je pored Zdravka Čolića prodavao najviše albuma. Zadnji album Igra bez granica dostigao je zlatni tiraž a u Hrvatskoj je bio zvezda broj jedan.
„ONO ŠTO DAJEŠ –TO I DOBIJAŠ”
Dobar, skroman, pristojan su bili jednoglasni komentari Tošetovog lika i dela kome je omiljena izreka bila „Ono što daješ-to i dobijaš.” Zato i ne čudi što je veliki deo njegovog kratkog života i svetske karijere bio ispunjen brojnim humanitarnim koncertima i gestovima. Imenjaku Tošetu Ilijevu iz Kočana je organizovao koncert za prikupljanje sredstava potrebnih za operaciju tumora na mozgu u Hanoveru. Pre koncerta je posetio dečaka i igrao se sa njim. Nije želeo ni deo novca za pokrivanje troškova organizacije koncerta a posle dečakove operacije redovno se informisao o zdravstvenom stanju malog Tošeta Ilijeva. Obolela od karcinoma na karlici, devojčica Milena Dimov iz Negotinova, borila se i sa otkazivanjem bubrega zbog upotrebe citostatika, Sticajem okolnosti Toše je saznao za želju male Milene da ga upozna kad već ne može da ide na koncert svog idola, i jednostavno se jednog dana pojavio na vratima njene kuće. Od tada je svraćao redovno, posećivao je u bolnicama, zvala ga je na mobilni i kada je bio na koncertima, a jednom prilikom je odmah posle koncerta u Skoplju odjurio u bolnicu jer ga je Milena zvala. Njeni roditelji su od prijatelja saznali da je, posle devojčicine smrti u sedmoj godini života 2000.godine, redovno posećivao njen grob kada god je prolazio kroz Negotinovo.
Finansirao je renoviranje klinike za dečije bolesti u Skoplju kao i operacije onih kojima su najpotrebnije. U DM-ovoj kampanji „Volim osmeh tvoj” koja je za cilj imala podučavanje dece o važnosti redovnog pranja zuba odbio da primi honorar i tim gestom šokirao organizatore akcije. Održavao je humanitarne koncerte pod nazivom „Sa muzikom za život” čiji prihodi su bili namenjeni deci bez roditeljskog staranja „11.oktobar” u Skoplju, Domu za decu sa posebnim potrebama „Macal Čarov” i specijalnom zavodu. Prihod sa poslednjeg humanitarnog koncerta na Gradskom stadionu u Skoplju namenio je za obnavljanje škola u Makedoniji.
Publiku je navikao na iskrene osmehe, humanitarne akcije i koncerte, pobožne gestove i vrhunsko pevanje. Školovao se kod američkog profesora Vilijama Reja koji je učio i Lučana Pavarotija, sa ocem i prijateljima radio na obnovi manastira Sveto Preobraženje u Kruševu, bio na završnoj godini solo pevanja na Muzičkoj akademiji u Skoplju, tražio da publika na koncertima bude osvetljena da bi mogao da je vidi, rukuje se, za svakog obožavaoca je imao vremena, nikoga nije ignorisao.
Spremao je istovremeno dva albuma. Jedan za naše tržište a drugi sa engleskim kompozitorima u Londonu koji je trebao da objavi Soni. Planirao da diplomira po završetku albuma i radovao se diplomskom radu, pripremi celovečernjeg koncerta klasične muzike, odnosno operskog pevanja. Trenirao je kik-boks, obožavao ekstremne sportove, bandži, paraglajding, skok padobranom i jogu.
Posthumno mu je dodeljena titula počasnog građanina Repoblike Makedonije a makedonska pošta je u Kruševu već u decembru 2007.godine predstavila poštanske markice sa njegovim likom. Na Beoviziji mu je 2008.godine posthumno dodeljena nagrada za životno delo a publika u Sava centru je uz pratnju Tošetovog orkestra otpevala pesmu Čija si, jedan od njegovih najvećih hitova.
POSLEDNJA PESMA „SVE JE OVO PREMALO ZA KRAJ”
25.januara 2013. bi Toše napunio 32 godine i taj dan rodbina, prijatelji i obožavaoci tradicionalno obeležavaju odlaskom na njegov grob i obilaskom spomen sobe u Kruševu. Na koncertu u Kruševu je nastupio Tošetov sestrić Kristijan Ristevski a premijerno su emitovani spot i pesma Sve je ovo premalo za kraj, koji je snimila Tošetova fondacija u saradnji sa kanadskom kompanijom On Air. Sity records je objavio album Best of Toše na kome se pored pesme Sve je ovo premalo za kraj nalazi ukupno 15 pesama sa predhodnih albuma. Pesmu Sve je ovo premalo za kraj je uradila Jelena Trifunovic a aranžman Nikša Bratoš. Nikša je izvukao maksimalno ali Toše je pesmu otpevao neposredno pred pogibiju i to u sobi a ne u studiju. Zato nedostaje strofa i refren a jedan deo uopšte nije mogao da se iskoristi jer se u pozadini čuje lavež Tošetovog psa
Najavljeno je i knjiga Ovo nije kraj koju je u Tošetovu čast napisala Sonja Aleksovski Nedelkovski.
Rade Šerbedžija je u januaru ove godine održao koncert u Tošetovu čast u Kulturnom centru Study society uz pratnju svog benda Zapadni Kolodvor. Specijalni gosti su mu bili makedonska pevačica Tanja Tzarovska i srpska glumica i profesor na Univerzitetu u Londonu Vesna Stanojević. Pored brojnih engleskih akademika i umetnika pozvan je i Endi Rajt, Tošetov producent,koji je sarađivao sa Lučijanom Pavarotijem,i bendovima Simply Red i Eurythmics.
U aprilu u beogradskoj Kombank Areni je održan humanitarni koncert 21 Tošetova pesma za 1 život. Sav prihod je namenjen Slavici Obradović iz Nove Pazove za transplataciju jetre. Nastupili s Viva vox, Vampiri, Tanja Banjanin, Saša Kovačević, Bojan Marović, Miligram, Boris Režak, Ana Štajdohar, Tropiko bend, Zana….
13.oktobra 2013. u jutarnjim satima je krenuo 6. maraton u čast Tošeta Proeskog sa stadiona NK Sloga u Novoj Gradiški planiran da se završi 16. oktobra 2013. u Kruševu u Makedoniji. Na jednom od prethodnih maratona je 16 maratonaca deonicu dužine 1076 km pretrčalo za 78 sati.
Makedonski ambasador u Bosni i Hercegovini Rami Redžepi pokrenuo inicijativu a gradonačelnik Sarajeva doneo odluku da ulica, trg ili Dom kulture u Sarajevu dobije ime Toše Proeski.
Makedonski novinar Zoran Božinovski već godinama tvrdi da se nesreća nije ni dogodila i da je Toše sklonjen u izolovani manastir zbog afera vezanih za pranje novca i druge kriminalne radnje u koje ga je protiv volje uvuklo poslovno okruženje.
Mirjana Milićević