Baka Milica i njen vek: Tajne dugovečnosti, pileća supa i lenja pita

Baka Milica i njen vek: Tajne dugovečnosti, pileća supa i lenja pita

U naselju gde se starost meri sa poštovanjem, a priče prelaze sa kolena na koleno, Milica Dakić je postala živa legenda. Danas je oduvala tačno 100 svećica na svojoj rođendanskoj torti, čime se ubraja u izabrani krug građana Beograda koji su prešli ovu impresivnu životnu granicu. Ovaj događaj nije samo porodično okupljanje, već lokalni praznik koji podsetio celu zajednicu na vrednost jednostavnog, ali ispunjenog života. Dok se mediji fokusiraju na ekstremne dijete i režime vežbanja poznatih dugovečnjaka, priča baka Milice pruža svež i iskren pogled na ono što zaista može da održi čoveka ne samo fizički, već i mentalno jakim kroz čitav vek.

Životna filozofija: „Jednostavno živite kao sav ostali svet”

Kada je pitana za tajnu svoje dugovečnosti, baka Milica odgovorila je bez ikakve pretencioznosti: „Jednostavno živite kao sav ostali svet”. Ova, na prvi pogled, jednostavna rečenica, zapravo krije duboku mudrost koja se gubi u savremenom, ubrzanom načinu života. Njen životni put, koji je počeo daleko od buke glavnog grada, bio je obeležen radinom, odgovornošću i posvećenošću porodici. Ona ističe da nije konzumirala alkohol niti duvan, što ukazuje na svesnu odluku o održavanju zdravlja, ali odbija da to predstavi kao neku gerontološku senzaciju. Njen pristup je bio umeren i uravnotežen, fokusiran na svakodnevne obaveze i radosti, umesto na opsesivno traganje za eliksirom mladosti. Ovakva filozofija podseća da dugovečnost često nije rezultat revolucionarnih promena, već konzistentnog, skromnog i nameranog življenja.

Tri obavezne stavke: Hrana koja ne samo hrani, već i okuplja

Iako odbija da svoj život svodi na „tajne”, baka Milica ipak navodi tri stvari koje su kod nje obavezne: pileća supa, lenja pita i razgovor. Ova trojka nije nasumična; ona predstavlja savršen sintez fizičkog i emotivnog blagosostava. Pileća supa, simbol domaće nege i lako svarljive, nutritivno bogate hrane, dugo se smatrala lekovitom. Lenja pita, klasik srpske kuhinje, govori o očuvanju tradicije i zadovoljstvu u jednostavnim, kvalitetnim jelima napravljenim od osnovnih sastojaka. Međutim, najznačajnija stavka je svakako razgovor. On predstavlja aktivnu vezu sa svetom, kontinuirano učenje i razmenu emocija. Aleksandra Kovačević, njena prijateljica koja je od juna prošle godine tri puta nedeljno u poseti, potvrđuje da su ove tri komponente neuporedivo važne. One pokazuju da ishrana, ma koliko bitna, nije dovoljna bez socijalne interakcije i mentalne stimulacije.

Aktivnost do kasnih godina: Od Tašmajdana do samostalnog domaćinstva

Ćerka baka Milice, Zora Dakić, daje ključni uvid u njenu životnu snagu. Ona naglašava da je njena majka bila izuzetno aktivna i da je čak do 93. godine života redovno odlazila na Tašmajdan kako bi radila vežbe na spravama. Ova činjenica je od velikog značaja, jer suportira brojne studije koje ukazuju na to da redovna fizička aktivnost, čak i blaga, ima ključnu ulogu u održavanju mobilnosti, ravnoteže i opšteg zdravlja kod starijih osoba. Još impresivnije je to što baka Milica i danas živi sama i samostalno se brine o sebi i svom domu. „Sama hodam sa tom hodalicom”, kaže ona, što je testament njenoj nezavisnosti i volji. Ova sposobnost za samostalan život direktno doprinosi osećaju kontrole, dostojanstva i psihološke dobrobiti, što su faktori duboko povezani sa dužim i zdravijim životom.

Zajednica kao stub dugovečnosti: Komšije i prijatelji

Jedan od najzanimljivijih aspekata ove priče je kontekst zajednice u kojoj baka Milica živi. Njen komšija, Mirko Dragićević, otkriva neverovatnu statistiku: u njihovoj zgradi ima čak 15 osoba koje su ušle u desetu deceniju života, od kojih je Milica prva koja je dočekala 100. rođendan. Ovo navodi na razmišljanje o faktorima sredine koji mogu podržavati dugovečnost – možda mirno okruženje, dugogodišnje komšijske veze ili određeni način života u tom delu grada. Ljiljana Ivanišević, druga komšinica, hvali baka Milicu na njenoj pažljivosti i iskrenom interesu za zdravstveno stanje drugih. Ovaj socijalni kapital, mreža podrške i uvažavanja, nezaobilazan je deo jednačine dugog života. Čovek nije ostrvo, a osećaj pripadnosti i korisnosti za zajednicu daje snagu i razlog da se ustaje svakog jutra, čak i posle 100 godina.

Mudrost i karakter: Stroga, pravedna i posvećena majka

Kroz priču njene ćerke Zore, saznajemo i o karakternim crtama koje su oblikovale baka Milicu. Opisana je kao stroga, pravedna i zahtevna, ali istovremeno i izuzetno posvećena porodici. „Dosta nam je pomogla u životu, da sve ostvarimo, da završimo fakultete, radimo”, kaže Zora. Ovaj aspekt njenog života govori o dubokom osećaju odgovornosti i ljubavi koja se ispoljavala kroz podršku u obrazovanju i karijeri njene dece. Takva posvećenost stvara snažan emotivni legat i osećaj svrhe, koji psiholozi često ističu kao ključne za dugotrajno psihičko zdravlje. Njena prijateljica Aleksandra dodaje da je baka Milica „puna mudrosti, zahvalnosti, empatije i ljubavi”. Ova kombinacija čvrstine i topline, discipline i emocionalne inteligencije, verovatno je bila suštinska u njenoj sposobnosti da se nosi sa životnim izazovima kroz ceo vek.

Sećanje na korene: Od rodnog kraja do beogradskog domaćinstva

Iako dugi niz godina živi u Beogradu, baka Milica najradije se seća svog rodnog kraja, porodice i dana kada je prvi put došla u glavni grad. Ova veza sa korenima i ličnim poreklom nije samo nostalgična; ona predstavlja kontinuitet identiteta i priču o sopstvenom životnom putu. Sposobnost da se prisetima iz „rane mladosti”, kao što ona sama kaže, održava mentalnu agilnost i pruža kontekst sopstvenom postojanju. Istraživanja su pokazala da osobama u naprednim godinama redovno podsećanje na i pozitivno reflektovanje o prošlosti može poboljšati raspoloženje i osećaj kohezije u životnoj priči. Njeno sećanje na prvi dolazak u Beograd simbolizuje adaptaciju i hrabrost, ali i očuvanje onoga što je bilo važno – porodičnih vrednosti i sećanja na dom.

Zdravstveni i socijalni kontekst dugovečnosti u Srbiji

Priča baka Milice otvara i širu diskusiju o dugovečnosti u Srbiji. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stanovništvo Srbije se kontinuirano stari, a broj stogodišnjaka, iako mali, raste. Faktori koji doprinose tome su kompleksni i uključuju poboljšanje zdravstvene zaštite, bolju ishranu i smanjenje teških fizičkih napora. Međutim, individualne priče poput Miličine ističu značaj faktora koji se teško kvantifikuju: socijalne podrške, psihičke otpornosti i jednostavnog zadovoljstva u svakodnevnim stvarima. Komšija Mirko pomenuo je da u njihovoj zgradi ima 15 osoba iznad 90 godina. Iako je to izuzetak, postavlja se pitanje da li određeni tradicionalni načini života, zajedništvo ili urbana sredina mogu da podrže zdravstveno starenje.

Od individualne priče do kolektivne inspiracije

Svečanost povodom 100. rođendana baka Milice Dakić nije bila samo porodični događaj; postala je trenutak za refleksiju za čitavu lokalnu zajednicu i širu javnost. Njena priča rezimira se ne u spektakularnim tajnama ili ekstremnim dijetama, već u konzistentnoj primeni zdravih principa kroz decenije: umerenost, odsustvo štetnih navika, fizička aktivnost prilagođena godinama, ishrana zasnovana na tradicionalnim, neprerađenim namirnicama i, iznad svega, održavanje toplih ljudskih veza. U doba kada se traga za dugovečnošću često komercijalizuje, njen život služi kao moćan podsetnik da su najvažniji sastojci često najdostupniji – razgovor, supa i pita, podeljeni sa onima koje volimo. Dok naučna istraživanja nastavljaju da dešifruju kompleksnu biologiju starenja, život kao što je Milicin pruža neoprostivu lekciju o humanom i holističkom pristupu dugom i srećnom životu.