„Izgledaju opasno, a baš su dobri“, „Mogu li da sednem na motor?“, „Čemu služi ovo, šta će biti ako pritisnem?“, nizala su se pitanja i konstatacije mladih, ali i starijih prolaznika. Na njih su bajkeri odgovarali strpljivo i s lakoćom, jer, nije uvek bilo tako i to organizatori najbolje znaju.
„Sada mnogi Užičani, iako ne voze motore, željno iščekuju naše skupove. Nije više kao nekada, kada smo počinjali, uz razne probleme i prijave. Ljudi su tada na nas preslikavali saznanja iz filmova, mislili da smo grubi, bahati. Vremenom su nas upoznali, videli kakvog smo kova, prihvatili i zavoleli, kaže Simić za Danas i za kraj juna najavljuje trodnevni, jubilarni, 10. skup u organizaciji njegovog kluba, koji će, osim tradicionalno velikog broja bajkera iz raznih krajeva sveta, ugostiti i grupu „Atomsko sklonište“.
Pre tog druženja, kalendar moto skupova za celu bivšu Jugoslaviju, kaže da užičke, ali i ostale bajkere, očekuje čitav niz drugih.
Neki su i na ovo, prvo zvanično okupljanje stigli pravo iz Brčkog, gde se proslavljalo 22 godine postojanja tog kluba. Reklo bi se da, kada sunce ogreje i putevi se osuše, ljubiteljima dvotočkaša ne manjka povoda za putovanje.
-Mislim da se niko ne raduje proleću kao mi. Izgleda da smo mi vesnici u Srbiji, priča kroz smeh Vlade Ivanović iz Moto kluba “Užička republika” iz Požege, koji je ove godine već prešao 1.200 kilometara na svom motoru.
„Godišnje prelazim od 10.000 do 15.000 kilometara. Mi ne vozimo sporo, ali posle mnogo putovanja se izgubi želja za divljanjem. Postoje kodeksi ponašanja koji se moraju poštovati, zna se šta je krivina ili prvenstvo prolaza“, naglašava ovaj bajker koji je u Užice stigao svojim BMW 1200 GS motorom.
„Star je mesec dana, a pre njega sam vozio „japance“. To je nadogradnja, svaki naredni motor je novi stepenik“, naglašava i kao najvažniji savet mladim vozačima kaže da je važno „ići redom“.
„Nekoliko godina skuter, pa onda dalje, nikako preskakanje nivoa. Svako preskakanje može biti katastrofalno, a posledice su nemerljive“, deli svoja iskustva ovaj užički i požeški preduzetnik, koji se trudi da sve trenutke slobodog vremena provede na motoru.
Stanko Radulović je jedan od onih koji su na prolećno otvaranje sezone dvotočkaša stigli sa druženja u Brčkom.
„Ko voli motore zna da nije poenta u brzini, već u tome da svi vozimo zajedno i u druženju. U Brčkom su sa nama bili Hrvati, Slovenci, Italijani, Bugari, Makedonci. Udaljenost nije prepreka, već zadovoljstvo“, ponosan je na svoje prijatelje Stanko koji je pre osam godina sa užičkog Trga partizana, sa još tri prijatelja, krenuo motorom na put dug više od 12.000 kilometara.
„Baš je bilo hladno, ali bismo opet išli. Sada planiramo da putujemo „popreko“, da menjamo časovnu zonu“, raduje se naš sagovornik novoj avanturi i slobodi življenja koju dvotočkaši nude.
Njegov „kolega“, Aleksandar Madžarević – Saler iz Šapca naglašava da su svi oni uigrana ekipa, koja često ide na duga putovanja, pa su i njihovi motori tome prilagođeni.
„Držimo se krilatice koju smo naučili od starijih bajkera „Nije važno koliko brzo, već koliko dugo voziš“. Kada sam bio mlad bili su mi bitni brzina i adrenalin, a vremenom se moj fokus okrenuo na putovanja i druženja, kaže Saler i mladim vozačima poručuje da je oprema koju nose jako bitna.
Pri tom, ne misli samo na kacigu, već i na rukavice i odelo sa štitnicima.
-Srećom, nisam padao sa motora, ali drugi u mom okruženju, jesu. Nisam siguran da to uvek čoveka nauči pameti. Zato, ovim otvaranjem, ujedno želimo mladim bajkerima da poručimo da bez obzira na dužinu relacije, uvek nose opremu. Takođe, ostale učesnike u saobraćaju podsećamo da će u narednom periodu na putevima biti sve više motora i da malo obrate pažnju na nas“, apeluje iskusni vozač, koji je prvi put na motor seo sa samo 12 godina.
„Bio je to „tomos“, a od tada do danas, uvek sam imao motor. Poslednjih dvadesetak godina, moj izbor je BMW. Mnogo sam putovao, između ostalog, do Švedske i Danske“, priseća se i unapred raduje prvoj sledećoj dužoj vožnji, ovoga puta do Austrije, na evropsko otvaranje moto sezone.
„Već naredne sedmice idemo u Bišofshofen, jer klubovi iz pet gradova, Hamburga, Štutgarta, Bišofshofena, Travnika i Šapca, jednom godišnje otvaraju sezonu, a svake godine je neko od nas domaćin. Tako ćemo ove godine Uskrs proslaviti u Austriji“, kaže naš sagovornik, koji je u šabačkoj bolnici zaposlen kao rendgen tehničar, ali sve vreme koje ima van toga podredio je motorima, druženju i putovanjima.
Putovanje kojim su proslavili početak nove sezone bilo je kraće od onih kojih su se prisećali. Vozili su do Stopića pećine i Zlatibora, umerenom brzinom, zajedno, pozdravljajući ostale učesnike u saobraćaju, baš onako kako planiraju da pređu nove hiljade kilometara sve dok ih vremenski uslovi ne prisile da na neko vreme parkiraju svoje ljubimce na dva točka.
IZVOR: Danas
Za još vesti pratite ERO