Narodna banka Srbije zadržala kamatne stope
U januaru 2026. godine, Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je prvu, očekivanu novogodišnju odluku o monetarnoj politici, ostavljajući referentnu kamatnu stopu na nepromenjenom nivou od 5,75 posto. Ovakva odluka, koja podrazumeva i zadržavanje kamatnih stopa na depozitne (4,5%) i kreditne olakšice (7,0%), nije iznenadila tržište, ali predstavlja važan signal o stabilizaciji ekonomskih tokova nakon turbulentnijeg perioda. Centralna banka, na čelu sa guvernerom Jorgovankom Tabakovićem, nastavlja svoj oprezan pristup, balansirajući između potrebe za kontrolom inflacije i podrškom privrednom rastu, u vremenu kada globalne neizvesnosti i dalje predstavljaju značajan rizik.
Stabilizacija inflacije kao ključni faktor odluke
Glavni razlog za zadržavanje kamatnih stopa na postojećem nivou leži u stabilizaciji inflatornih pritisaka tokom poslednjih meseci 2025. godine. Prema podacima i procenama NBS, inflacija se stabilizovala na nivou neznatno ispod centralne vrednosti cilja od tri posto, sa tolerancijom od plus-minus 1,5 procentnog poena. Ovaj pozitivan trend omogućio je monetarnim kreatorima da ne koriste dodatno zaoštravanje monetarne politike, što bi podrazumevalo podizanje kamata. Izvršni odbor očekuje da će se inflacija kretati oko centralne vrednosti cilja sve do marta 2026, odnosno tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine, koja ograničava trgovinske marže. Nakon toga, projekcije ukazuju da će inflacija ostati u okvirima ciljanog opsega i do kraja 2026. godine, što predstavlja solidan osnov za održavanje makroekonomske stabilnosti.
Faktori koji će oblikovati buduću inflaciju
U obrazloženju svoje odluke, Narodna banka Srbije navodi niz faktora koji će u narednom periodu uticati na kretanje cena. Sa pozitivne strane, očekuje se da će donošenje sistemskih zakona za sprečavanje nepoštenih trgovačkih praksi doprineti zdravijem tržišnom okruženju. Takođe, popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, posebno na tržištima energenata i sirovina, može imati umirujući efekat. Dolazak nove poljoprivredne sezone takođe nosi potencijal za snižavanje cena hrane, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. Sa druge strane, rast raspoloživog dohotka stanovništva, vođen realnim rastom zarada od 7,1 posto u 2025. i povećanjem penzija, predstavlja potencijalan inflatorni pritisak. Međutim, NBS ističe da će rast zarada biti praćen i rastom produktivnosti, dok su mere za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima sa nižim primanjima koncipirane tako da ne izazovu prekomeran rast potrošačkih kredita.
Uticaj globalnih tokova na monetarnu politiku Srbije
Monetarna politika Narodne banke Srbije ne formira se u vakuumu, već je pod snažnim uticajem dešavanja na globalnoj sceni. U svom saopštenju, Izvršni odbor posebno ističe neophodnost pojačanog opreza upravo zbog i dalje prisutne neizvesnosti u međunarodnom okruženju. Geopolitičke tenzije, jačanje protekcionizma i pooštrena carinska politika u svetu umanjuju investiciono i potrošačko poverenje na globalnom nivou, što negativno utiče na izglede za rast svetske privrede. Za Srbiju, kao otvorenu i izvozno orijentisanu ekonomiju, ovi faktori su od posebnog značaja. Na primer, geopolitske tenzije i rast protekcionizma mogu značajno uticati na proizvodnju i izvos domaće prerađivačke industrije, posebno u segmentima prerade nafte i proizvodnje osnovnih metala, što bi imalo široke makroekonomske posledice.
Politike glavnih centralnih banaka i njihov odjek kod nas
Pored geopolitike, kretanje kamatnih stopa kod najvažnijih trgovačkih partnera Srbije direktno utiče na prostor za manevar domaće centralne banke. Projekcije američkog Federalnog rezervnog sistema (Fed) nakon decembarskog sastanka ukazuju na mogućnost nastavka smanjenja referentne stope tokom 2026. godine. S druge strane, procenjuje se da će Evropska centralna banka (ECB) verovatno zadržati visinu svojih osnovnih kamatnih stopa do kraja 2026, s obzirom na to da je, po njenoj proceni, dostignut cilj za inflaciju. Ove divergentne tendencije kod dva najvažnija globalna monetarna autoriteta dodatno komplikuju spoljno okruženje za NBS, zahtevajući pažljivo balansiranje kako bi se održala relativna stabilnost deviznog kursa, što je banka istakla kao jedan od stubova svoje podrške makroekonomskoj stabilnosti i privrednom rastu.
Stanje domaće privrede: Rast vođen uslugama i automobilskom industrijom
Kada je reč o domaćim makroekonomskim pokazateljima, realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. godini iznosio je 2,0 posto, što je gotovo u potpunosti u skladu sa novembarskom projekcijom NBS. Ovaj rast vodili su uslužni sektori i industrija. Posebno je značajan doprinos automobilske industrije, koja je, uprkos problemima u proizvodnju naftnih derivata od oktobra, uspela da ostvari rast zahvaljujući pre svega povećanim proizvodnim kapacitetima. Ovaj segment je postao ključni pokretač robnog izvoza, koji je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku, zabeležio rast od 8,0 posto. Sa druge strane, pad je zabeležen u građevinarstvu i u manjoj meri u poljoprivredi, što ukazuje na nejednaku dinamiku razvoja po sektorima.
| Ekonomski pokazatelj | Performans u 2025. | Kratak komentar |
|---|---|---|
| Rast BDP-a | +2.0% | U skladu sa projekcijama NBS, vođen uslugama i industrijom. |
| Robni izvoz | +8.0% | Zahvaljujući pre svega jakom učinku automobilske industrije. |
| Robni uvoz | +7.3% | Rast uvoza repromaterijala, opreme i potrošne robe. |
| Realni rast prosečne zarade | +7.1% | Značajno prevazilazi rast BDP-a, što utiče na potrošnju. |
| Kreditiranje potrošnje | Dvocifren rast | Podstaknuto povoljnijim kreditnim uslovima i rastom dohotka. |
Dinamika spoljnotrgovinske razmene i rast dohotka
Pored izvoza, važan pokazatelj je i robni uvoz, koji je u 2025. porastao za 7,3 posto. Ovaj rast je rezultat nastavka uvoza repromaterijala i opreme neophodnih za investicije, ali i većeg uvoza potrošne robe usled povećanja raspoloživog dohotka stanovništva. Upravo rast dohotka predstavlja jednu od klijučnih karakteristika trenutne ekonomske scene. Na njega utiče ne samo realni rast zarada, već i povećanje penzija, kao i povoljniji kreditni uslovi koji su doveli do dvocifrenog rasta kredita namenjenih potrošnji. Ova kombinacija faktora pokreće domaću tražnju, ali istovremeno postavlja i izazove u smislu održavanja spoljnotrgovinske ravnoteže i inflacije pod kontrolom.
Projekcije za naredne godine i uloga velikih investicija
Izvršni odbor Narodne banke Srbije očekuje da će rast bruto domaćeg proizvoda ubrzati tokom 2026. i 2027. godine. Ovaj optimizam zasniva se na očekivanom pozitivnom doprinosu i potrošnje i investicija u osnovna sredstva. Poseban impuls privredi trebalo bi da da realizacija velikih infrastrukturnih i drugih investicija planiranih u okviru ambicioznog programa “Skok u budućnost – Srbija Expo 2027”. Ovaj program, osim što podrazumeva izgradnju kapaciteta za održavanje specijalizovane svetske izložbe Expo, ima za cilj da kroz javna ulaganja pokrene širi privredni razvoj i poboljša konkurentnost. U 2027. godini, pored potrošnje i investicija, pozitivan doprinos BDP-u očekuje se i od neto izvoza, upravo zahvaljujući održavanju izložbe Expo, koja će privući značajan broj posetilaca i stvarati dodatnu tražnju za domaćim proizvodima i uslugama.
Šta očekivati na narednoj sednici Izvršnog odbora?
Naredna sednica Izvršnog odbora Narodne banke Srbije, na kojoj će se ponovo razmatrati ekonomska kretanja i donositi odluka o referentnoj kamatnoj stopi, zakazana je za 12. februara 2026. godine. Do tada, kreatori monetarne politike će pažljivo pratiti podatke o inflaciji za januar, kao i najnovije trendove u globalnoj ekonomiji i na finansijskim tržištima. Ključni faktori za buduću odluku biće ispunjenje inflacionih projekcija, dinamika rasta zarada i potrošnje, kao i efekat donetih sistemskih zakona na tržišnu konkurenciju. Stabilnost deviznog kursa dinara, na koju NBS posebno obraća pažnju, takođe će biti od presudnog značaja. S obzirom na oprezan ton sadašnjeg saopštenja, scenarijo sa daljim zadržavanjem kamatnih stopa na istom nivou ostaje vrlo verovatan, pod uslovom da se ne pojave novi, neočekivani šokovi iz domaće ili globalne sredine koji bi ugrozili cenovnu stabilnost.