Analiza cena goriva u Srbiji
Svakog petka do 15 časova, građani Srbije sa nestrpljenjem čekaju objavu maksimalnih maloprodajnih cena goriva. Ove nedelje, Ministerstvo unutrašnje i spoljne trgovine objavilo je da će u narednih sedam dana cene porasti za jedan dinar po litru, što će dovesti do toga da litrar evrodizela košta 192 dinara, a benzina 175 dinara. Ovaj blagi, ali konstantno prisutan oscilacija cena predstavlja samo vrh ledenog brega kompleksne globalne i domaće ekonomije koja direktno utiče na svakodnevni život vozača i šire privrede. Kako se svetske berze energenata ponašaju i zašto je cena na našim pumpama upravo tolika?
Mehanizam formiranja cena goriva u Srbiji
Proces određivanja maksimalne maloprodajne cene goriva u Srbiji regulisan je zakonom i podrazumeva višestepenu kalkulaciju. Konačna cena koju potrošač plaća na pumpi sastoji se od nekoliko ključnih komponenti. Osnovu čini tzv. “plivajuća komponenta”, koja prati promene cena na referentnim svetskim tržištima, poput Rotterdamskog (za dizel) i Mediteranskog (za benzin). Na tu osnovicu dodaje se fiksni iznos koji pokriva troškove transporta, skladištenja, maržu distributera i maloprodajnu maržu. Zatim se na sve to dodaju poreska opterećenja, od kojih je najznačajniji akciza, te PDV od 20%. Ovaj sistem ima za cilj da obezbedi predvidljivost i spreči nagla skakanja cena, ali istovremeno reflektuje realne troškove u lancu snabdevanja. Upravo zbog toga svaka promena na svetskim berzama, kursa evra ili domaće poreske politike može imati direktan odraz na konačnu cifru.
Uticaj svetskih tržišta naftnih derivata
Cena goriva u Srbiji je u velikoj meri zavisna od kretanja na svetskim berzama. Cene nafte Brent i njenih derivata određuju se na međunarodnim tržištima pod uticajem geopolitičke situacije, odluka OPEC+ alijanse o proizvodnju, globalne tražnje, posebno iz velikih ekonomija kao što su Kina i SAD, kao i vremenskih nepogoda koje mogu da remete proizvodnju ili transport. Na primer, tenzije na Bliskom istoku ili uključivanje ili isključivanje rafinerija zbog održavanja mogu izazvati talase nestabilnosti. Srbija, kao zemlja koja uvozi gotovo svo gorivo, nema zaštitu u vidu sopstvenih značajnih rezervi nafte, te je izložena ovim fluktuacijama. Kurs evra takođe igra ključnu ulogu, jer se roba naplaćuje u dolarima, a formiranje cena u Srbiji vrši u evrima, pa svako slabljenje domaće valute prema evru dodatno poskupljuje uvoz.
Struktura cene goriva: Gde odlaze vaši novci?
Da bismo bolje razumeli šta plaćamo, korisno je pogledati približnu strukturu cene. Recimo, za litrar dizela po ceni od 192 dinara, značajan deo čini akciza, koja je fiksni iznos po litru namenjen budžetu Republike Srbije. Pored toga, plaća se i PDV, koji se obračunava na ukupnu osnovicu uključujući i samu akciza, što predstavlja porez na porez. Preostali deo pokriva troškove proizvodnje ili uvoza, transporta, maržu naftne kompanije i maloprodajnu maržu pumpe. Ovakva struktura znači da država ima stabilan poreski prihod od prodaje goriva, ali i da su promene u poreskoj politiku jedan od direktnih alata za uticaj na konačnu cenu. Tabela ispod prikazuje približnu podelu za litrar evrodizela po novoj ceni.
| Komponenta cene | Približan iznos (u dinarima) | Napomena |
|---|---|---|
| Nabavna cena (plivajuća komponenta + fiksni troškovi) | oko 90-100 | Zavisi od svetske cene i kursa |
| Akciza | oko 50 | Fiksni iznos po litru za državni budžet |
| PDV (20%) | oko 32 | Obračunava se na ukupnu osnovicu pre poreza |
| Marža distributera i pumpe | oko 10 | Pokriva poslovanje i profit kompanija |
| Ukupna maloprodajna cena | 192 | Objavljena maksimalna cena |
Ekonomski i socijalni uticaj cena goriva
Porast cena goriva, pa makar i za simboličan dinar, ima kaskadni efekat na celokupnu privredu i životni standard. Prvo i najočiglednije, direktno pogađa budžet svakog domaćinstva koje koristi automobil, bilo za putovanje na posao, školu ili slobodne aktivnosti. Za ljude čiji je posao vezan za vožnju, kao što su taksisti, kuriri i prevoznici, ovaj trošak predstavlja direktan operativni rashod koji smanjuje njihovu zaradu. Šire posmatrano, gorivo je ključna komponenta u logistici i transportu robe. Poskupljenje dizela direktno podiže troškove prevoza hrane, građevinskog materijala, robe široke potrošnje i gotovo svega što se kreće kamionom. Ovi povećani troškovi se na kraju prelivaju na krajnju cenu proizvoda u prodavnicama, doprinoseći inflaciji i smanjenju kupovne moći stanovništva. Stoga, cena goriva nije samo broj na pumpi, već važan makroekonomski indikator.
Poređenje sa cenama u okruženju i EU
Kada se uporede cene goriva u Srbiji sa cenama u susednim zemljama ili članicama Evropske unije, slika postaje kompleksnija. U zemljama regiona, poput Hrvatske, Mađarske ili Rumunije, cene su često više, što je uglavnom posledica viših poreskih stopa (akcize) koje su usklađene sa zahtevima EU. Međutim, kupovna moć stanovnika tih zemalja je takođe često veća. U nekim zemljama EU, gde su akcize ekstremno visoke (npr. u Nizozemskoj ili Italiji), cena goriva može biti i preko 50% viša nego kod nas. Sa druge strane, u zemljama sa sopstvenom proizvodnjom nafte ili nižim porezima, cene su niže. Za Srbiju, kao kandidata za članstvo u EU, postoji dugoročni pritisak da harmonizuje svoje akcize sa evropskim standardima, što bi teoretski moglo dovesti do njihovog povećanja. Ipak, vlasti često koriste mehanizam snižavanja akcize kao privremenu meru za ublažavanje šokova na tržištu, kako bi zaštitile domaće potrošače.
Budućnost i alternativni putevi
Kretanje cena goriva u budućnosti ostaje pod velikim znakom pitanja, uslovljeno faktorima na koje Srbija ima ograničen uticaj. Svetska tranzicija ka zelenoj energiji i električnim vozilima polako menja energetski pejzaž, ali naftni derivati će još dugo ostati dominantni u transportnom sektoru, posebno za teška vozila i avio-saobraćaj. Za pojedinačne vozače, odgovor na fluktuirajuće cene može biti u pažljivijem planiranju vožnje, korišćenju aplikacija za pronalaženje jeftinijih pumpi, održavanju vozila u optimalnom stanju radi manje potrošnje ili razmatranju prelaska na vozila sa alternativnim pogonom. Država, sa svoje strane, može investirati u razvoj i subvencionisanje električne infrastrukture, podsticaje za kupovinu ekološkijih vozila i unapređenje javnog prevoza, čime bi se smanjila zavisnost od fosilnih goriva i olakšao pritisak na lične budžete građana. Ovaj proces je spor i skup, ali neizbežan u dugoročnoj perspektivi.
Objavljivanje novih cena goriva svakog petka postalo je rutinski, ali važan ekonomski ritual. Blagi porast od jednog dinara u ovom ciklusu je samo mali korak u kontinuiranom plesu između globalne ponude i tražnje, domaće poreske politike i kursnih razlika. Razumevanje mehanizama iza ove brojke omogućava građanima da bolje planiraju svoje troškove, a široj javnosti da sagleda šire ekonomske implikacije. Dok se svet polako okreće ka novim izvorima energije, cena goriva će i dalje biti jedan od najosetljivijih barometara ekonomskog zdravlja i socijalne klima u zemlji.
