Tijana, Tijana i Teodora žive u Užicu, ali su dobar deo jula provele kod dede i babe u selima Ponikve i Vrutci u želji da im pomognu u berbi malina i kupina i zarade nešto novca.

Berba malina u užičkom kraju odavno je završena i malinjaci se polako spremaju za zimski san. To znači da su sve agrotehničke mere već sprovedene, a ko želi može da pristupi proširenju zasada, jer je jesen, vreme kada biljke mogu da se sade.

Sa mladim beračima smo razgovarali i tokom berbe, pa je došao trenutak da sa njima popričamo o letnjim utiscima.

“Ovo nam je bila prva berba i trebalo je par dana da se naviknemo na rano ustajanje i rad tokom celog dana. Prvih nekoliko dana nam je smetalo sunce, izgorele smo i bolele su nas noge od dugog stajanja i hodanja između redova”, kažu sagovornice Nove ekonomije.

Počinjalo se sa berbom rano ujutru, a površina koja je pod zasadima iznosi preko dva hektara, pa je izazov bio veliki.

KAKO JE IZGLEDALA BERBA

Gorak je malinarski hleb, kažu dugogodišnji berači ovog voća, vremenske nepogode tokom berbe mogu da unište ceo rod, ili da ga prepolove.

Neki su se odlučili da svoje zasade osiguraju, malobrojni uzgajivači imaju protivgradnu mrežu, dok najlošije prolaze oni bez ikakve zaštite od nepogoda.

U selima u kojima su naše sagovornica radile to se ove godine i desilo, šteta je u početku izgledala velika, međutim rod na kraju nije potpuno izneverio očekivanja. Ključna stvar u malinarstvu je berba, koja se obavlja tokom tropskih julskih dana.

“Berba je počinjala u sedam ujutru i obično je trajala do sedam uveče. Posle desetak dana smo se navikle na taj tempo rada i uz pesmu i šalu brze nam je vreme prolazilo i bilo je psihički lakše”.

ZARADA JE UVEK DOBORDOŠLA

“Od zarađenog novca kupile smo nešto od garderobe, ja sam deo uplatila za polaganje vozačkih ispita. Jedno veče je došlo do oluje, pa smo mislili da je berbi kraj, međutim, nastavili smo sa poslom. To se desilo krajem jula, posao je trajao još dve nedelje”, seća se Tijana kojoj je pomagala drugarica imenjakinja.

Jedan deo malinjaka Tijaninog i Teodorinog dede pretrpeo je štetu, ali je zasad bio osiguran, pa je posle nekoliko izlazaka na teren komisija osiguravajuće kuće isplaćen odlučila o isplati osiguranja.

Sa tim iznosom, nakon berbe ukupna količina “crvenog zlata” bila je oko 10 tona. U većem delu Srbije ove godine cena maline bila je iznad 200 dinara po kilogramu, čime su i proizvođači i hladnjačari uglavnom bili zadovoljni.

Autor/Izvor: Čedomir Savković/Nova Ekonomija