Nova carina na male pakete od 1. jula
Evropska unija je donela odluku koja će zauvek promeniti pejzaž onlajn kupovine za potrošače širom kontinenta, ali i za one u zemljama poput Srbije koje su u intenzivnoj trgovinskoj razmeni sa EU. Savet EU je dao konačno zeleno svetlo za uvođenje novih carinskih dažbina na robu koja u EU ulazi u vidu malih paketa, čime se efektivno završava era bescarinskog uvoza jeftine robe, uglavnom iz Kine. Ovaj potez nije samo tehnička carinska izmena; to je strateški korak koji ima za cilj da zaštiti unutrašnje tržište, ali i koji nosi ozbiljne implikacije za navike kupovine miliona ljudi.
Pozadina i kontekst: Zašto EU menja pravila?
Da bismo razumeli punu težinu ove odluke, neophodno je pogledati u pozadinu. Fenomen bescarinskog uvoza malih paketa, poznat i kao „de minimis” prag, omogućavao je da se paketi vrednosti ispod 150 evra uvoze u Evropsku uniju bez plaćanja carine i PDV-a. Ovaj sistem, nastao u drugoj polovini 20. veka, trebalo je da olakša malu, privatnu razmenu poklona ili ličnih stvari. Međutim, eksplozija e-trgovine i globalnih platformi kao što su AliEkpress, Šopee i Viš, pretvorila je ovaj kanal u masovni tok komercijalne robe. Podaci su zaista upadljivi: čak 91 odsto od 4,6 milijardi takvih paketa koji su ušli u EU tokom 2024. godine poticao je iz Kine. Ovaj ogroman volumen stvorio je, prema stavovima evropskih vlasti, nelojalnu konkurenciju za evropske proizvođače i prodavce koji moraju da plaćaju pune takse i poreze, dok se roba iz inostranstva mogla nuditi po znatno nižim cenama.
Tehnički detalji novog sistema: Šta se tačno menja?
Nova regulativa predviđa dvostepeni prelazni period ka trajnom sistemu. Prva faza počinje 1. jula 2026. godine i traje do 1. jula 2028. U ovom prelaznom periodu uvodi se privremena fiksna carina u iznosu od 3 evra za robu vrednosti ispod 150 evra. Ovo je ključna promena: ukida se dotadašnje potpuno oslobađanje od carine. Nakon 2028. godine, privremena carina biće zamenjena redovnim, proporcionalnim carinskim stopama koje važe za svaku kategoriju robe. Ovaj konačni sistem biće omogućen punim pokretanjem novog carinskog centra podataka EU (Data Hub), panevropske onlajn platforme koja će automatizovati i unificirati proces carinjenja, čime se očekuje dalje pojednostavljenje, ali i efikasnija kontrola.
Najvažnija novina za potrošača: Kako 3 evra postaju 6 ili 9?
Međutim, možda najznačajniji i najmanje razumljiv deo celog sporazuma za prosečnog kupca krije se u detaljima primene. Privremena fiksna carina od 3 evra **neće se naplaćivati po paketu u celini**, već za svaku različitu kategoriju robe unutar tog paketa. Kategorija se određuje na osnovu carinskog tarifnog broja (npr., odeća, elektronika, igračke). Ovo ima drastične posledice na krajnju cenu. Da bismo ovo bolje razumeli, pogledajmo sledeću tabelu koja ilustruje kako se naplata odvija u praksi:
| Sadržaj paketa (primer) | Broj kategorija robe (prema carinskoj tarifi) | Naplata carine (3 evra po kategoriji) | Ukupna carina za paket |
|---|---|---|---|
| 1 patika i 1 majica (ista kategorija – odeća) | 1 | 3 evra x 1 | 3 evra |
| 1 svilena bluza i 2 vunene bluze (dve različite podkategorije) | 2 | 3 evra x 2 | 6 evra |
| 1 telefon (elektronika), 1 kaiš (koža) i 1 knjiga (papir) | 3 | 3 evra x 3 | 9 evra |
Kao što se vidi iz tabele, ako naručite jedan paket koji sadrži tri različite vrste proizvoda (npr., odeću, elektroniku i kozmetiku), umesto jedne naknade od 3 evra, platićete 9 evra carine. Ova logika znači da će se isplatiti grupisati narudžbine istog tipa proizvoda u jedan paket, dok će mešoviti sadržaj značajno poskupeti. Za potrošače, ovo predstavlja potpuno novu dimenziju planiranja onlajn kupovine.
Implikacije za potrošače u Srbiji i regionu
Iako se ova mera direktno odnosi na pakete koji ulaze u zemlje Evropske unije, njen uticaj će biti osetan i u zemljama kandidatima i susednim zemljama, kao što je Srbija. Prvo, mnoge osobe u Srbiji kupuju sa internata koji šalju robu iz Kine ili drugih zemalja van EU, a koja prolazi kroz carine EU (npr., ako se šalje preko skladišta u Poljskoj ili Mađarskoj). Za njih će se direktno primenjivati ova pravila. Drugo, srpski preduzetnici koji se bave dropšipingom ili uvozom robe iz trećih zemalja za preprodaju na lokalnom tržištu takođe će morati da preračunavaju svoje troškove i marže, što može dovesti do porasta cena i na našem tržištu. Treće, ovo može podstaći razvoj lokalnih alternativa i veću potražnju za robom koja se proizvodi u regionu, što bi dugoročno moglo imati pozitivan efekat na lokalnu privredu.
Ekonomski efekti i dugoročni ciljevi EU
Odluka o uvođenju carine na male pakete ima višestruke ekonomske ciljeve. Primarni je suzbijanje nelojalne konkurencije i zaštita evropskih proizvođača, posebno malih i srednjih preduzeća koja se ne mogu takmičiti sa cenama masovne proizvodnje iz Kine koja je bila oslobođena taksi. Procenjuje se da će ova mera dodatno generisati prihode za budžet Evropske unije, ali i za nacionalne javne finansije zemalja članica kroz pripadajući PDV koji će sada morati da se naplati na celokupnu vrednost robe. Pored toga, postoji i ekološki aspekt: smanjenjem volumena jeftine, često kratkotrajne „brze mode” robe, očekuje se i pozitivan uticaj na smanjenje ugljeničnog otiska izazvanog logistikom i otpadom. Međutim, kritičari ove mere ističu da će ona prvenstveno opteretiti domaćinstva sa nižim prihodima koja su se oslanjala na jeftine onlajn kupovine, kao i da može izazvati određeno zabadavanje inovacija i pristupačnosti određenih proizvoda.
Kako se pripremiti kao potrošač?
Za potrošače koji su navikli na čestu onlajn kupovinu sa globalnih platformi, neophodno je prilagoditi strategiju. Ključni koraci uključuju pažljivo planiranje narudžbini. Umesto više malih, čestih porudžbina, isplativije će biti sakupljanje želja i naručivanje veće količine iste vrste robe iz jednog izvora kako bi se minimizirao broj carinskih kategorija po paketu. Takođe, postaće još važnije pažljivo čitati opise proizvoda i proveravati zemlju porekla, kao i ispitivati politike prodavaca u vezi sa obračunskim carinskim troškovima – da li ih oni avansno naplaćuju ili će ih kupac platiti prilikom preuzimanja. Konačno, vreme je da potrošači ponovo otkriju lokalne onlajn prodavce i evropske platforme, koje će sada imati ravnije uslove takmičenja, što može rezultirati boljom kvalitet robe, bržom isporukom i boljom zaštitom potrošača.
Uvođenje ovih mera predstavlja kraj jedne ere i početak nove, regulisanije faze globalne e-trgovine za evropsko tržište. Iako će prvobitni efekat za mnoge potrošače biti porast troškova, dugoročno, cilj je kreiranje održivijih i poštenijih trgovinskih uslova. Promena će zahtevati vreme za prilagođavanje od strane svih učesnika u lancu – od globalnih platformi, preko malih uvoznika, pa sve do krajnjih kupaca koji će morati da postanu svesniji ne samo konačne cene proizvoda, već i šireg ekonomskog i ekološkog konteksta svoje kupovine.
