Kriza u mlekarstvu
Sedmi dan uzastopno, traktori na Ibarskoj magistrali kod Mrčajevaca simbol su duboke sistemske krize koja potresa srpsko mlekarstvo. Dok se u zgradi Vlade Srbije odvija ključni sastanak predstavnika Ministarstva poljoprivrede sa delegatima nezadovoljnih udruženja proizvođača, na terenu vlada nepopustljiva atmosfera. Ovaj susret nije samo formalnost; to je prekretnica koja može odrediti smer celokupne domaće poljoprivredne politike narednih godina. Blokade saobraćajnica, od Kragujevca do Knića, nisu samo izraz očaja, već i jasan signal da je strpljenje stočara iscrpljeno i da zahtevaju konkretna, održiva rešenja.
Koreni protesta: Zašto su mlekari izašli na ulice?
Da bismo razumeli današnju situaciju, neophodno je zaroniti u istorijski kontekst i ekonomske realnosti srpskog mlekarstva. Kriza nije nastala pre sedam dana; ona je rezultat godina akumuliranih problema. Ključni uzročnik je drastičan neusaglašen odnos između troškova proizvodnje i konačne prodajne cene mleka. Proizvođači unose podatke o neprestanom rastu cena hrane za stoku, veterinarskih usluga, energenata i opreme, dok cena po litru sirovog mleka koju im otkupljuju mlekare ostaje zastojna ili čak opada. Ovaj ekonomski “šišanj” dovodi do situacije gde mnogi mali i srednjnji proizvođači rade na granici opstanka ili u gubitku. Dodatni pritisak dolazi od uvoza jeftinijih mlečnih proizvoda iz regiona, koji, prema tvrdnjama domaćih proizvođača, ne prolaze adekvatnu kontrolu kvaliteta na graničnim prelazima, što dalje destabiliše tržište i spušta cenovni prag.
Zahtevi protestujućih: Šta tačno traže mlekari?
Protestujuća udruženja, među kojima su „Šajkača”, „Naše mleko”, „Spas i opstanak stočara zapadne Srbije” i drugi, formulisali su jasan spisak zahteva usmerenih ka dugoročnoj stabilizaciji. Oni nisu traženje hitne novčane pomoći, već sistemske promene. Prvi i najvažniji zahtev je nova regulacija tržišta mleka koja bi obezbedila predvidivost i fer odnos. Zatim sledi zahtev za uvođenjem kvota za uvoz mlečnih proizvoda, kako bi se zaštitila domaća proizvodnja od naglog priliva jeftine robe. Od suštinske važnosti je i stabilizacija cena sirovog mleka, verovatno kroz mehanizam minimalne garantovane otkupne cene. Konačno, proizvođači insistiraju na obaveznoj inspekcijskoj kontroli i laboratorijskim analizama svih uvoznih proizvoda na granici, kako bi se osigurala zdravstvena bezbednost i istovetni uslovi takmičenja.
Strategija i organizacija protesta: Od lokalnog nezadovoljstva do nacionalnog pokreta
Ono što ovaj protest čini posebno značajnim je njegova organizacija i koordinacija. Protest nije ostao lokalizovan u jednom kraju, već se, poput plamena, proširio na više regionalnih čvorišta. Blokade u Mrčajevcima (Ibarska magistrala), Barema (pravce Kragujevac-Gornji Milanovac) i Cerovcu (pravce Kragujevac-Topola) pokazuju da se radi o dobro osmišljenoj akciji koja ima za cilj da privuče maksimalnu pažnju javnosti i vlasti. Činjenica da su mlekari noć proveli u traktorima na blokadama govori o njihovoj odlučnosti i spremnosti na žrtvu. Ovakav nivo organizovanosti ukazuje na postojanje jake mreže udruženja koja su uspela da konsoliduju različite grupe proizvođača u zajednički front, što je istorijski bio veliki izazov u srpskoj poljoprivredi.
| Lokacija protesta | Blokirana saobraćajnica | Trajanje (do danas) | Učesnici |
|---|---|---|---|
| Mrčajevci | Ibarska magistrala | 7 dana | Udruženja iz cele Srbije |
| Bare (kraj Kragujevca) | Kragujevac-Gornji Milanovac | 2 dana | Mlekari iz Kragujevca i okoline |
| Cerovac (kraj Kragujevca) | Kragujevac-Topola | 2 dana | Mlekari iz Knića i okoline |
Ekonomski i socijalni uticaj blokada
Dok se fokus medija usmerava na samu blokadu i pregovore, važno je razmotriti i šire posledice ovih protesta. Blokada ključnih saobraćajnica, poput Ibarske magistrale, ima direktne ekonomski negativne efekte na transporterske firme, turizam i svakodnevni život građana. Međutim, protestanti ističu da je ovo jedino efikasno sredstvo pritiska na vlasti da ozbiljno sagledaju njihove probleme. Sa druge strane, dugotrajna kriza u mlekarstvu ima mnogo dublje i trajnije socijalne posledice: osipanje sela, napuštanje poljoprivrednih gazdinstava od strane mlade populacije i gubitak tradicionalnih znanja. Očuvanje mlekarstva nije samo ekonomski, već i strateški, kulturni i demografski interes države.
Pozicija i odgovor države: Šta može da ponudi Ministarstvo poljoprivrede?
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, na čelu sa ministrom Draganom Glamočićem, nalazi se pred izuzetno složenim izazovom. Sa jedne strane, ima obavezu da sluša glas proizvođača i štiti domaću proizvodnju. Sa druge strane, mora da vodi računa o makroekonomskoj stabilnosti, pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) i sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, koji ograničavaju mogućnosti za direktan protekcionizam i uvođenje tvrdih kvota. Rešenje, prema navodima iz ministarstva, treba da bude pronađeno kroz “otvoren i konstruktivan razgovor” i “traženje održivih rešenja”. Ključno pitanje je da li će se država odlučiti na kratkoročne mere (npr. hitne subvencije) koje bi ugasile protest, ili će zaista krenuti u duboku reformu sektora koja bi obuhvatila zakonske izmene, jačanje kontrolnih mehanizama i stvaranje predvidivijeg poslovnog ambijenta.
Scenariji nakon sastanka: Šta nas čeka?
Ishod današnjeg sastanka u Vladi može se kretati u nekoliko pravaca. Optimalni scenario za sve strane bi bio postizanje konkretnog sporazuma sa jasnim rokovima za implementaciju mera, što bi rezultiralo smirivanjem situacije i postepenim povlačenjem sa blokada. Međutim, ako proizvođači ocene da su ponuđena rešenja nedovoljna ili nekonkretna, postoji realna mogućnost da protesti eskaliraju – proširenjem na nove lokacije ili produžavanjem postojećih blokada. Najgori scenario bi bio potpuni prekid dijaloga, što bi dovelo do duže i oštrije krize sa nepredvidivim posledicama po snabdevanje tržišta i socijalni mir. Pozitivno je što su svi akteri istakli spremnost za dijalog, što je osnova za pronalaženje kompromisa.
Dugoročni izgledi: Kako izgraditi održivo mlekarstvo u Srbiji?
Rešavanje trenutne krize je neophodan prvi korak, ali nije dovoljan za obezbeđivanje budućnosti sektora. Održivo mlekarstvo zahteva strateški pristup na više nivoa. Neophodno je ulaganje u savremenu tehnologiju i podizanje produktivnosti, kako bi se smanjili troškovi po jedinici proizvodnje. Jačanje kooperativa i udruženja proizvođača može da im obezbedi bolju poziciju u pregovorima sa otkupiocima i veću dodatu vrednost. Paralelno, država mora da radi na jačanju brenda i prepoznatljivosti srpskih kvalitetnih mlečnih proizvoda, kako na domaćem, tako i na izvoznim tržištima. Konačno, ključna komponenta je obrazovanje i podrška mladim poljoprivrednicima, uključujući olakšice za kredite i prenos znanja, kako bi se osigurao kontinuitet proizvodnje. Ovaj protest je, na kraju krajeva, jasan poziv na buđenje i sistemsku promenu koja će osigurati da selo i poljoprivreda ostanu živi stubovi srpske privrede i društva.
