Cene goriva u Srbiji ostaju stabilne: Šta to znači za troškove života i ekonomiju?

Cene goriva u Srbiji ostaju stabilne

U nedelju kada su mnogi očekivali blago pomeranje, Republička agencija za energetiku potvrdila je stanje koje se retko viđa na tržištu naftnih derivata: apsolutnu stabilnost. Objavljene su nove cene goriva u Srbiji koje će važiti do petka, 20. februara 2026. godine, i one se u potpunosti poklapaju sa onima iz prethodne sedmice. Maksimalna maloprodajna cena evrodizela ostaje na 196 dinara za litar, dok benzin košta 177 dinara po litru. Ova “zaleđena” situacija na pumpama predstavlja trenutak daha za potrošače, ali i podsticaj za dublju analizu faktora koji drže cene na mestu u vremenu većih svetskih nemira.

Kontekst stabilnosti: Šta stoji iza nepromenjenih cena goriva?

Stabilnost cena goriva, kao što je trenutno zabeležena u Srbiji, nije slučajna pojava već rezultat složene intervencije nekoliko ključnih faktora. Na globalnom nivou, cene sirove nafte na svetskim berzama, poput Brenta i VTI-ja, pokazale su izvesnu fluktuaciju, ali bez ekstremnih skokova u poslednjim sedmicama. Ova relativna stabilizacija na globalnom tržištu direktno utiče na uvozne troškove za našu zemlju. Međutim, još značajniji element je domaća energetska politika i mehanizam određivanja cena. Vlada Srbije, kroz Republičku agenciju za energetiku, primenjuje model koji, pored uvozne cene, uzima u obzir i kurs dinara, poreske obaveze (akcize i PDV) i maloprodajnu maržu. Odsustvo promena u ovim komponentama za jednu regulatornu sedmicu dovelo je do očuvanja statusa kvo.

Uticaj na domaćinstva i budžet domaćinstva

Za prosečno srpsko domaćinstvo, nedelja bez porasta cena goriva predstavlja direktnu finansijsku uštedu, makar i psihološkog karaktera. U vremenu kada su troškovi hrane, komunalnih usluga i ostalih životnih namirnica u stalnom porastu, stabilnost na pumpi pruža privremeno olakšanje. Porodice koje se oslanjaju na automobil za svakodnevna putovanja na posao, školu ili obavljanje kupovine mogu sa malo više sigurnosti planirati svoje mesečne troškove. Ovo je posebno važno za domaćinstva u prigradskim i ruralnim područjima, gde je javni prevoz često nedovoljno razvijen, a lični automobil neophodnost. Ipak, ekonomski analitičari upozoravaju da je ovo samo jedna strana priče. Dugoročno gledano, troškovi života su kompleksni, i stabilnost goriva mora se posmatrati u kontekstu opšte inflacije i rasta prihoda.

Ekonomski odjek i uticaj na transport i proizvodnju

Stabilne cene goriva imaju dalekosežne posledice po celokupnu privredu. Sektor transporta i logistike, koji direktno zavisi od troškova pogonskih goriva, dobija priliku za predvidljivije poslovanje u kratkom roku. To se odnosi na drumski, ali i na gradski prevoz, gde se troškovi goriva odražavaju na finansijske rezultate prevoznika i potencijalno na cenu karata. Za proizvodna preduzeća, posebno one u industriji i poljoprivredi, gorivo je ključan input. Nepromenjeni troškovi doprinose stabilnosti troškova proizvodnje, što može pomoći u održavanju konkurentnih cena na tržištu i planiranju budžeta. Međutim, ekonomski stručnjaci ističu da je za dugoročni ekonomski rast neophodna šira strategija koja obuhvata energetsku efikasnost i diverzifikaciju izvora energije, jer oslanjanje samo na trenutnu stabilnost uvoznih cena može biti rizično.

Globalni trendovi i lokalna osetljivost

Iako lokalno tržište trenutno doživljava stagnaciju, važno je imati u vidu da su cene goriva u Srbiji izuzetno osetljive na globalne dešavanja. Geopolitičke tenzije u naftnim regionima, odluke OPEK+ kartela o proizvodnju, ekonomski rast velikih potrošača poput Kine i Indije, kao i snaga američkog dolara – sve to konstantno utiče na cenu sirove nafte, a samim tim i na krajnju cenu na pumpi u Beogradu, Novom Sadu ili Nišu. Dakle, trenutna stabilnost je više odmor u dinamičnom svetu nego trajno stanje. Ova osetljivost ističe važnost razvoja sopstvenih energetskih resursa i jačanja energetske nezavisnosti, teme koje su postale još aktuelnije nakon iskustava sa globalnim energetskim krizama.

Perspektive i šta očekivati nakon 20. februara

Pitanje koje se prirodno nameće je šta se može očekivati nakon isteka važećeg perioda, odnosno posle 20. februara 2026. godine. Prognoze u energetskom sektoru su uvek izvesna naučna fantastika, ali postoje određeni indikatori koje ekonomisti prate. Kretanje svetskih cena nafte, stabilnost nacionalne valute i fiskalna politika države biće odlučujući faktori. Ako globalne cene sirove nafte počnu značajnije da rastu zbog smanjenja ponude ili porasta globalne potražnje, pritisak na porast domaćih cena goriva će biti neizbežan. S druge strane, ojačanje dinara u odnosu na evro i dolar moglo bi da pomogne u ublažavanju uvoznih troškova. Konačna odluka, kao i uvek, zavisiće od proračuna Republičke agencije za energetiku koja mora da balansira interese potrošača, distributera i državnog budžeta.

Dok potrošači uživaju u trenutku bez porasta, dugoročna strategija za svako domaćinstvo i preduzeće trebalo bi da se fokusira na efikasnost. To podrazumeva razmišljanje o ekonomičnijim vozilima, optimizaciju ruta, razvoj alternativnih vida prevoza u gradovima, ili čak razmatranje prelaska na električnu mobilnost gde je to izvodljivo. Slična logika važi i za državu kao celinu. Investicije u železnički i javni prevoz, podsticaji za energetsku obnovu i podrška domaćim izvorima energije su koraci koji mogu smanjiti osetljivost nacije na spoljne cenovne šokove. Trenutna stabilnost cena goriva je dobra vest, ali treba je koristiti kao priliku za razmišljanje o održivijoj energetskoj budućnosti, umesto kao razlog za zadovoljstvo.