Cene Goriva u Srbiji
Svakog meseca, kada Udruženje naftnih kompanija Srbije objavi svoje uporedne podatke, vozači u zemlji sa nervozom pogledaju u ekrane. Poslednje analize nisu ohrabrujuće: Srbija konstantno prednjači po cenama benzina i dizela u zapadno-balkanskom regionu. Iako je priča o autogasu malo optimističnija, činjenica da plaćamo znatno više za klasična goriva od naših suseda otvara niz pitanja o ekonomskoj politici, poreskom opterećenju i dugoročnoj strategiji u energetskom sektoru. Ova disparitet nije samo statistička zanimljivost; ona direktno utiče na domaćinski budžet svake porodice, cenu robe u prodavnicama i konkurentnost naše privrede.
Regionalna slika: Gde se Srbija nalazi na mapi cena goriva?
Prema podacima UNKS-a izraženim u evrima po litru, situacija je više nego jasna. Cena benzina BMB 95 u Srbiji iznosi 1,499 evra, što je za oko 4,25% više od regionalnog proseka koji iznosi 1,438 evra. Kada pogledamo pojedinačne zemlje, vidimo da je najskuplji benzin u Albaniji (1,784 evra), dok je najniža cena zabeležena u Severnoj Makedoniji, sa iznenađujućih 1,171 evro po litru. Naši susedi iz Hrvatske plaćaju 1,420 evra, u Sloveniji 1,394 evra, a u Crnoj Gori 1,380 evra. Ovaj uporedni prikaz otkriva da, iako nismo na samom vrhu, stabilno zauzimamo poziciju znatno iznad regionalnog središta, naročito ako izostavimo Albaniju kao izuzetak.
Situacija sa dizelom je još izraženija i za vozače komercijalnih vozila posebno bolna. Evrodizel u Srbiji košta 1,644 evra po litru, što je čak 14,58% iznad regionalnog proseka od 1,435 evra. Ovaj ogroman jaz govori priču o znatno većem poreskom i akcizskom opterećenju koje nosi ova vrsta goriva kod nas. I ovde je Albanija najskuplja (1,784 evra), a Severna Makedonija ponovo ima najnižu cena od svega 1,106 evra. Hrvatska ima dizel po 1,430 evra, Slovenija 1,417 evra, a Crna Gora 1,310 evra. Ova distribucija cena pokazuje da srpski vozači i transportne firme nose znatno veći teret u odnosu na većinu svojih konkurenata iz okruženja.
TNG: Jedino svetlo na kraju tunela za srpske vozače?
U moru loših vesti, podaci o autogasu daju blagi osećaj olakšanja. Cena TNG-a u Srbiji iznosi 0,796 evra po litru. Iako je tehnički to oko 6,5% iznad regionalnog proseka od 0,747 evra, praktična slika je povoljnija. Naša cena je i dalje znatno niža od one u Hrvatskoj (0,890 evra) i Sloveniji (0,847 evra), približna je onoj u Crnoj Gori (0,800 evra), a viša je od cena u Mađarskoj (0,834 evra) i Bugarskoj (0,559 evra). Ova relativna konkurentnost TNG-a kod nas predstavlja ključni faktor za mnoge vozače koji su se odlučili na prelazak sa benzina na ovu vrstu goriva. Ona umanjuje ukupan uticaj visokih cena fosilnih goriva na domaćinski budžet, ali istovremeno ističe pitanje zašto je upravo ovaj energent ekonomski povoljniji.
Struktura cene goriva: Šta zapravo plaćamo kada napunimo rezervoar?
Da bismo razumeli zašto su cene u Srbiji visoke, neophodno je pogledati od čega se ova cena sastoji. Konačna cena na pumpi je zbir nekoliko elemenata: cena sirove nafte na svetskim tržištima, troškovi rafinisanja i transporta, marža naftnih kompanija i, najvažnije, porezi i akcize koje uvodi država. U Srbiji, udeo poreza i akciza u konačnoj ceni goriva je izuzetno visok. Na primer, na cenu litra benzina od preko 170 dinara, više od polovine čine upravo državni davački. Ova visoka stopa oporezivanja ima dvojaku funkciju: budžetsku, kao značajan izvor prihoda državnoj blagajni, i političku, kao instrument za usmeravanje potrošnje.
Države u regionu imaju različite pristupe oporezivanju goriva, što direktno oblikuje krajnju cenu. Severna Makedonija, koja ima najniže cene, primenjuje znatno niže akcize. S druge strane, zemlje kao što su Hrvatska i Slovenija, iako imaju više cene od makedonskih, ipak imaju nižu cenu od srpske uprkos višim standardima i platama. Ovo ukazuje na to da poreska politika, a ne samo ekonomski uslovi, igra presudnu ulogu. Srbija se, iz budžetskih razloga, odlučila za relativno visoko opterećenje goriva, što kratkoročno osigurava prihode, ali dugoročno može usporiti ekonomski rast i opteretiti stanovništvo.
| Vrsta goriva | Cena u Srbiji (€/l) | Regionalni prosek (€/l) | Odstupanje od proseka | Najniža cena u regionu (zemlja) |
|---|---|---|---|---|
| Benzin BMB 95 | 1,499 | 1,438 | +4,25% | 1,171 (Severna Makedonija) |
| Evrodizel | 1,644 | 1,435 | +14,58% | 1,106 (Severna Makedonija) |
| TNG (autogas) | 0,796 | 0,747 | +6,5% | 0,559 (Bugarska) |
Ekonomski i socijalni efekti visokih cena goriva
Visoke cene benzina i dizela imaju kaskadni efekat na celokupnu privredu. Najočigledniji je porast troškova transporta. Sve što se prevozi kamionom, kombijem ili distributivnim vozilom postaje skuplje. Ovaj porast troškova se prenosi duž lanca snabdevanja, završavajući se kao viša cena hrane, građevinskog materijala, industrijskih proizvoda i praktično svake robe u prodavnici. Inflacija pokrenuta skupim gorivom je jedan od najtežih oblika inflacije po stanovništvo, jer pogađa osnovne životne potrebe i nije lako zaustavljena.
Za domaćinstva, veći deo budžeta koji odlazi na putovanje na posao, školu ili obavljanje kupovine znači manje novca za uštede, rekreaciju ili druge potrošnje. To može dovesti do smanjenja životnog standarda, naročito u srednjim i srednjim nižim slojevima. Za preduzeća, posebno ona u proizvodnji, poljoprivredi i logistici, visoki troškovi goriva direktno smanjuju profitnu maržu i oštećuju njihovu konkurentnost, kako na domaćem, tako i na izvoznim tržištima. Dugoročno, to može usporiti investicije i rast zaposlenosti.
Pogled u budućnost: Mogu li se cene stabilizovati?
Ključ za razumevanje budućnosti cena goriva leži u kombinaciji globalnih i domaćih faktora. Na svetskom nivou, cena sirove nafte će uvek biti glavni pokretač, a ona zavisi od geopolitičke situacije, odluka OPEK-a i globalne ekonomske aktivnosti. Na tom polju mala država kao što je Srbija ima izuzetno ograničen uticaj. Međutim, na domaćem nivou, država ima potpunu kontrolu nad poreskom komponentom cene. Diskusije o reviziji akciza na gorivo periodično izbijaju, ali se retko materijalizuju u konkretne korake zbog straha od smanjenja budžetskih prihoda.
Jedan od mogućih pravaca je veća podrška alternativnim pogonima i obnovljivim izvorima energije. Relativno niska cena TNG-a već predstavlja prirodni stimulans za njegovu upotrebu. Dalja investicija u infrastrukturu za TNG, podsticaji za kupovinu električnih vozila ili vozila na vodonične ćelije mogli bi dugoročno promeniti energetsku sliku i smanjiti zavisnost od skupih fosilnih goriva. Međutim, ovakva tranzicija zahteva vremena, kapital i jasnu državnu strategiju.
Šta mogu da urade vozači u ovoj situaciji?
Dok se na makro-nivou vode složene ekonomske i političke diskusije, pojedinac može da preduzme određene korake da ublaži uticaj visokih cena. Najočigledniji je razmatranje prelaska na TNG za one čija vozila to dozvoljavaju, imajući u vidu dugoročnu isplativost takve investicije. Osim toga, efikasnija vožnja – bez naglih ubrzanja i kočenja, održavanje pravilnog pritiska u gumama, redovno održavanje vozila – može smanjiti potrošnju za nekoliko procenata, što na godišnjem nivou predstavlja značajnu uštedu.
Planiranje putovanja i kombinovanje obaveza kako bi se izbeglo nepotrebno prevoženje takođe pomaže. Korišćenje javnog prevoza tamo gde je to izvodljivo i efikasno je još jedan način da se smanji uticaj cena na lični budžet. Na kraju, informisanje i praćenje akcija i promocija različitih pumpi može doneti kratkoročne uštede. Iako se čini da su ovi koraci mali, njihova kumulativna snaga može biti značajna za domaćinstvo.
Cene goriva u Srbiji su više od običnog ekonomski pokazatelja; one su barometar ekonomske politike i socijalne situacije. Činjenica da plaćamo više od regionalnog proseka za benzin i dizel govori priču o teškom poreskom opterećenju i izazovima sa kojima se suočavaju i vozači i privreda. Dok je TNG pružao određeno olakšanje, dugoročno rešenje zahteva balansirani pristup koji će osigurati budžetske prihode države, ali ne i po cenu gušenja ekonomske aktivnosti i opterećivanja života građana. Promene na globalnom tržištu nafte će uvek donositi nesigurnost, ali domaća politika mora težiti ka većoj predvidljivosti i strateškom razmišljanju o energetskoj nezavisnosti i održivosti.
