Sutra ističe rok za prijavu nelegalnih objekata: Detaljna analiza, procedura i posledice

Sutra ističe rok za prijavu nelegalnih objekata

U četvrtak, 5. januara u ponoć, istekće rok za prijavu nelegalno izgrađenih objekata u Srbiji, što predstavlja jednu od najmasovnijih administrativnih akcija u skorijoj istoriji naše države. Iako su prvobitne procene govorile o impresivnih 4,8 miliona objekata koji se nalaze van zakona, trenutni podaci Republičkog geodetskog zavoda, sa samo 1,8 miliona prijava do 3. februara, ukazuju na značajan jaz između očekivanja i realnosti. Ova cifra nije samo statistika; ona otvara niz pitanja o efikasnosti kampanje, spremnosti građana da se suoče sa legalizacijom i dugoročnim ekonomskim i urbanističkim implikacijama za celokupno društvo.

Pravni okvir i pozadina: Kako smo stigli do ovog roka?

Akcija upisa nelegalnih objekata zvanično je pokrenuta 8. decembra 2025. godine, zasnivajući se na zakonskim izmenama i dopunama koje su imale za cilj da sistematski reše decenijama akumuliran problem neregularne gradnje. Problem nelegalnih objekata nije nastao preko noći; on je posledica složene mešavine faktora, uključujući nejasnu imovinsko-pravnu prošlost, nepotpune urbanističke planove, birokratske prepreke i, naravno, pojedinačne odluke da se gradi bez odgovarajućih dozvola. Zakon o legalizaciji predstavlja pokušaj države da ovaj “sivi sektor” urbanizma dovede u red, nudeći građanima privremeno povoljnije uslove za legalizaciju u zamenu za prijavu i kasnije plaćanje određenih taksi i dažbina.

Procedura prijave: Koji su koraci i dostupni kanali?

Vlada je osigurala višestruke kanale za prijavu kako bi proces učinila što dostupnijim. Primarni i najpromovisaniji put je preko digitalne platforme svojnasvome.gov.rs, koja je dizajnirana da vodi korisnika kroz ceo proces. Za one koji su manje digitalno pismeni ili nemaju pristup internetu, opcija je bila prijava preko lokalnih kancelarija opština ili gradskih opština, kao i putem pošte. Ključno je napomenuti da je prijava preko naloga na portalu eUprava takođe bila mogućnost, što je omogućilo građanima koji već koriste ove usluge da brže i lakše pristupe formularima. Sam proces podrazumevao je popunjavanje elektronskog obrasca sa osnovnim podacima o objektu, njegovoj lokaciji, nameni i površini, uz mogućnost priključivanja fotografija ili skica.

Statistička analiza: Šta nam podaci od 1,8 miliona prijava zapravo govore?

Razlika između procenjenih 4,8 miliona i prijavljenih 1,8 miliona objekata je više nego značajna – ona je duboka. Ova razlika od preko 3 miliona objekata može se tumačiti na više načina. Jedno objašnjenje je da su prvobitne procene, izrađene prilikom usvajanja zakona, bile preterane ili zasnovane na nepotpunim podacima. Drugo, moguće je da značajan broj vlasnika još uvek okleva da se prijavi iz straha od visokih troškova legalizacije koji će uslediti nakon prijave, nepoverenja u institucije ili jednostavno zbog neinformisanosti. Takođe, postoji mogućnost da su mnogi objekti koji su se smatrali “nelegalnim” već nekim paralelnim procedurama delimično regulisani ili da se radi o objektima koji su u međuvremenu srušeni. Sledeća tabela prikazuje ključne podatke:

Šta se dešava posle roka? Pravne posledice i mogućnost kasnije prijave

Resorna ministarka je jasno najavila da produžetka roka neće biti, što ukazuje na odlučnost države da se ova faza završi. Međutim, zakon predviđa određenu fleksibilnost. Vlasnici koji imaju “opravdane razloge” što nisu prijavili objekat do 5. januara, mogu to da urade u narednom periodu, sve do 24. oktobra iste godine. Ključno pitanje ostaje šta se podrazumeva pod “opravdanim razlozima”. Ovo će verovatno uključivati zdravstvene probleme, dokazivo odsustvo iz zemlje, smrt vlasnika i složenost nasleđivanja, ili tehničke probleme sa platformom. Za one koji ne prijave objekat ni u ovom produženom roku, predviđene su pravne posledice. Objekat će ostati nelegalan, što može rezultirati visokim novčanim kaznama, nemogućnošću legalizacije u budućnosti pod povoljnijim uslovima, blokiranjem mogućnosti prodaje, otuđenja ili zalaganja imovine, a u krajnjim slučajevima i postupakom prinudnog rušenja, naročito ako objekat predstavlja bezbednosni rizik ili je izgrađen na javnom zemljištu.

Ekonomski i socijalni implikacije legalizacije

Proces legalizacije nije samo administrativni činovnički zadatak; on ima duboke ekonomske i socijalne konotacije. Sa uspešnom legalizacijom, država bi trebalo da uđe u značajne prihode od dažbina i taksi za legalizaciju, što bi moglo da se usmeri u javne investicije, poput infrastrukture ili javnih usluga. Sa druge strane, za vlasnike, legalizacija nosi predvidljivost i sigurnost. Legalan objekat dobija tržišnu vrednost, može se koristiti kao kolateral za kredit, prodati ili naslediti bez pravnih komplikacija. Međutim, troškovi legalizacije mogu biti značajni i za mnoge domaćinstva predstavljaju finansijski teret. Ovaj proces takođe ima snažan urbanistički aspekt: mapiranje stvarnog stanja građevinskog fonda omogućava pravilno planiranje komunalne infrastrukture (vodovod, kanalizacija, struja), što direktno utiče na kvalitet života stanovnika i održivi razvoj naselja.

Izazovi i kritike kampanje: Perspektiva građana i stručnjaka

Iako je kampanja bila masovno promovisana, suočila se sa nizom izazova. Jedan od glavnih je digitalna pismenost i pristup internetu u određenim, naročito starijim i ruralnim populacijama. Iako su postojale alternative, one su često podrazumevale duže čekanje i veće birokratske prepreke. Drugi čest prigovor odnosi se na nepotpunu informativnu kampanju o samom procesu *nakon* prijave – mnogi građani su zbunjeni tome šta tačno sledi, koliki će troškovi biti i kada će biti poznati. Stručnjaci iz oblasti urbanizma i prava često ističu da legalizacija sama po sebi ne rešava koren problema, koji leži u sporim i neefikasnim procedurama izdavanja građevinskih dozvola. Ako se osnovni sistem ne reformiše, postoji rizik da se ciklus nelegalne gradnje nastavi i nakon završetka ove akcije, jer će zvanični putevi ostati komplikovani i skupi.

Šta sledi nakon 5. januara? Pogled u budućnost

Istekao rok za prijavu ne znači kraj procesa, već njegovu novu fazu. Republički geodetski zavod i lokalne samouprave sada predstoji monumentalan posao obrade milion i po prijava. Ova obrada će uključivati verifikaciju unetih podataka, upoređivanje sa postojećim katastarskim zapisima i terensku proveru gde je to neophodno. Paralelno, zakonodavac će morati da bude jasan u definisanju procedure i tarifa za samu legalizaciju, kako bi vlasnici znali kakve troškove očekivati. Očekuje se da će se u narednim mesecima aktivirati i mreža licenciranih geodeta i projektanata koji će pomagati vlasnicima u izradi potrebne tehničke dokumentacije. Uspjeh celog poduhvata neće se meriti samo brojem prijava do 5. januara, već i brojem objekata koji na kraju budu uspešno legalizovani i integrisani u zvanične registre, čime će se stvoriti realnija slika stambenog i građevinskog fonda Srbije i osigurati pravna sigurnost za milione građana.