Poskupljenje hleba „Sava“: Šta znači nova korekcija cene za potrošače i pekare?

Poskupljenje hleba „Sava“

U Srbiji, gde je hleb ne samo namirnica već i kulturni simbol, svaka promena njegove cene izaziva široku pažnju i diskusiju. Prema podacima iz 2025. godine, prosečna srpska domaćinstva troše oko 5% svojih mesečnih troškova na hleb i pekarske proizvode, što jasno pokazuje njegovu ekonomski i socijalnu važnost. Sada, na ivici novog meseca, javnost se suočava sa vestima o novom zahtevu za poskupljenjem najprodavanijeg hleba u zemlji – „Save”. Ova vest nije samo ekonomski podatak; ona je tačka preseka državne politike, tržišnih pritisaka i svakodnevnog budžeta miliona građana.

Zahtev pekara: Detalji predstojeće korekcije cene

Zvanični zahtev za povećanje regulisane maloprodajne cene hleba „Sava” sa trenutnih 62 na 65 dinara biće upućen Vladi Srbije u četvrtak, 29. januara. Prema planu, nova cena bi trebalo da počne da se primenjuje od 7. februara. Ovaj potez nije izolovan događaj, već deo kontinuiranog procesa prilagođavanja zvaničnih cena uticajima tržišta. Zoran Pralica, predsednik Unije pekara Srbije, je jasno argumentovao ovaj zahtev, navodeći dva ključna faktora: skorašnje povećanje minimalne zarade i neprekidni rast operativnih troškova u lancu proizvodnje i distribucije. Ovaj zahtev otvara pitanje kako država balansira potrebe industrije i socijalnu odgovornost prema građanima.

Uzroci iza zahteva: Minimalac i troškovi proizvodnje

Ključni ekonomski pokazatelj koji pekari ističu je drastičan porast minimalne zarade, koja je od 1. januara ove godine porasla na vrednost ekvivalentnu oko 551 euru. Ovaj skok od približno 10.1% direktno utiče na troškove rada, koji čine značajan deo operativnih izdataka svake pekare. Međutim, pritisak na cenu ne dolazi samo od plata. Cena brašna, energije, gasa za peći, transporta i pakujućih materijala kontinuirano raste. Inflatorni pritisci u globalnoj i domaćoj ekonomiji prenose se na svaku fazu proizvodnje, od kupovine sirovina do isporuke konačnom potrošaču. Pekari tvrde da trenutna regulisana cena od 62 dinara više ne pokriva ove akumulirane troškove, što dovodi u pitanje održivost njihovog poslovanja ako se cena ne prilagodi.

Istorijski kontekst: Trend poskupljenja regulisanog hleba

Da bismo razumeli trenutnu situaciju, neophodno je pogledati unazad. Poslednja zvanična korekcija cene hleba „Sava” dogodila se u julu 2025. godine, kada je cena povećana sa 59 na 62 dinara. Međutim, taj potez je bio deo šireg talasa prilagođavanja koji je započeo ranije te godine. Nakon ukidanja državnog cenovnog limita na brašno, Vlada je morala da reaguje i poveća maksimalnu dozvoljenu cenu hleba „Sava” kako bi sprečila masovne gubitke u pekarskoj industriji. Ova dinamika pokazuje osetljivu ravnotežu koju država mora da održi: intervencijom na tržištu brašna stvara se lančani efekat koji zahteva intervenciju i na tržištu gotovog proizvoda, kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja osnovnim životnim namirnicama.

„Sava” na tržištu: Regulisana cena naspram slobodnih cena

Iako se raspravlja o povećanju od tri dinara, važno je staviti predloženu cenu od 65 dinara u širi kontekst srpskog tržišta hleba. Hleb „Sava” i dalje bi bio znatno povoljniji u poređenju sa većinom hlebova koji se prodaju po slobodnim cenima. Na rafovima supermarketa i pekara, cene standardnih vekni često prelaze 90 dinara, a neretko se kreću i iznad 100 dinara za specijalnije vrste. Razlika između regulisane i slobodne cene može da iznosi i preko 50%. Ovo jasno ilustruje dvostruku ulogu hleba „Sava”: on služi kao socijalno-ekonomski stabilizator, osiguravajući dostupnost osnovne namirnice, dok ostali proizvodi na tržištu funkcionišu po punim tržišnim princisima, reflektujući kvalitet, brend, dodatne sastojke i marketinške strategije.

Ekonomski i socijalni implikacije poskupljenja

Svaka promena cene osnovne namirnice ima talasne efekte na društvo. Za domaćinstva sa niskim i srednjim prihodima, koje svoj budžet pažljivo planiraju, dodatna tri dinara po vekni hleba mogu predstavljati značajan iznos na mesečnom nivou, posebno ako se uzme u obzir kumulativni efekat svih skorih poskupljenja u prehrambenoj korpi. Sa druge strane, za pekarsku industriju, ovo povećanje predstavlja pitanje opstanka. Ako im se ne dozvoli da delimično prenesu rastuće troškove na krajnju cenu, rizikuju da smanje kvalitet, da otpuste radnike ili, u najgorem slučaju, da zatvore pogone. Država se stoga nalazi u poziciji arbitra koja mora da proceni šire efekte: da li je veća opasnost od privredne neodrživosti sektora ili od smanjenja kupovne moći građana?

Perspektive i mogući scenariji nakon februara

Usvajanje predložene korekcije cene na 65 dinara verovatno neće biti krajnji čin u ovoj priči. Ekonomski analitičari upozoravaju da su pritisci na troškove proizvodnje, posebno energije i sirovina, globalni fenomen koji će verovatno trajati. Stoga je realistično očekivati da će pekarska industrija i dalje morati da traži periodična usklađivanja kako bi održala finansijski zdravlje. Ključno pitanje za budućnost je da li će država nastaviti sa politikom direktne regulacije cene jednog proizvoda, ili će se okrenuti alternativnim modelima socijalne podrške, kao što su ciljane subvencije za najranjivije grupe stanovništva. Ovakve mere omogućile bi tržištu da funkcioniše slobodnije, dok bi država osigurala da niko ne ostane bez osnovne namirnice zbog finansijskih teškoća.

Diskusija o ceni hleba „Sava” je, u suštini, diskusija o ekonomskoj politici i socijalnoj solidarnosti. Svaki dinar razlike u ceni predstavlja kompromis između ekonomske realnosti i socijalne odgovornosti. Kako se Srbija suočava sa izazovima globalne ekonomije, odluke kao što je ova postaju sve kompleksnije. Konačno, održivo rešenje mora da balansira potrebe proizvođača da opstanu i rastu, potrebe radnika za pristojnim platama, i osnovnu potrebu svih građana za pristupačnom i kvalitetnom hranom. Put ka tom balansu je kontinuiran proces pregovaranja, analiza i političkog odlučivanja koji će oblikovati ne samo cene u pekarama, već i kvalitet svakodnevnog života u zemlji.