Nacionalni dan bez duvana u Srbiji: Svakoga dana bez duvana
Svake godine u Srbiji oko 19.000 ljudi prevremeno izgubi život zbog posledica pušenja. Ovaj alarmantni podatak, koji predstavlja približno 20% svih smrtnih slučajeva u zemlji, postavlja jedan od najvećih izazova za javno zdravlje. Danas se obeležava Nacionalni dan bez duvana, a njegova poruka je jasna i imperativna: borba protiv duvana mora biti kontinuirana, sistemska i održiva. Ovaj dan nije samo simbolični podsećaj, već poziv na akciju za sve sektore društva, od zdravstvenih radnika i političara do svakog pojedinca, da zajedničkim snagama stvore okruženje koje podstiče život bez duvana.
Slogan ove godine, „Svakoga dana bez duvana“, naglašava potrebu za stalnim i dugoročnim pristupom. To nije borba koja se vodi jednom godišnje, već svakodnevni napor da se smanji ogroman zdravstveno-ekonomski teret koji upotreba duvana stavlja na srpsko društvo. Kontinuirano delovanje zdravstvenog sistema je ključno, ali, kao što ističe Gradski zavod za javno zdravlje Beograd, neophodna je i podrška drugih sektora. Jedino holistički pristup, koji uključuje edukaciju, zakonsku regulativu, poreske mere i promociju zdravog načina života, može da proizvede trajne rezultate i smanji toliko visoke stope mortaliteta.
Epidemija pušenja: Trenutno stanje u Srbiji
Podaci iz najnovijeg istraživanja o upotrebi duvanskih proizvoda među odraslom populacijom u Srbiji iz 2023. godine otkrivaju zabrinjavajuću sliku. Čak 37,9% odraslih stanovnika povremeno ili svakodnevno puši cigarete. Ova cifra svrstava Srbiju među zemlje sa naviše prevalencijom pušenja u Evropi, što predstavlja ozbiljan javno-zdravstveni problem. Navika pušenja je i dalje učestalija kod muškaraca, ali se kod žena beleži rastući trend već godinama, što ukazuje na potrebu za rodno-osetljivim pristupima prevencije.
Još više zabrinjava činjenica da najveći broj pušača u Srbiji puši svakodnevno – njih 81,8%. Svaki peti od njih dnevno popušuje više od jedne paklice cigareta. Ova intenzivna i hronična izloženost direktno se preslikava na zdravstvene ishode. Upotreba duvana ostaje jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, uključujući kardiovaskularna oboljenja, maligne neoplazme (rake) i hroničnu opstruktivnu bolest pluća. Pastivno pušenje takođe predstavlja dokazani zdravstveni rizik, naročito za osetljive grupe kao što su deca, trudnice i hronični bolesnici.
Novi izazov: Eksplozija elektronskih cigareta i nikotinskih vrećica
Poslednjih godina tradicionalnom problemu pušenja dodao se novi, možda još složeniji izazov – invazija novih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Tržište je preplavila raznovrsnost elektronskih cigareta, grejanih duvanskih proizvoda i nikotinskih vrećica. Podaci iz 2023. godine pokazuju da je 18,4% odraslih stanovnika Srbije makar jednom probalo elektronske cigarete, sa najvećom zastupljenošću u populaciji od 25 do 34 godine (26,9%).
Međutim, prava alarm treba da podignu podaci koji se odnose na mlade. Prema poslednjem ESPAD istraživanju (European School Survey Project on Alcohol and Other Drugs) iz 2024. godine, preko polovine učenika prvih i drugih razreda srednjih škola u Srbiji je makar jednom probalo elektronske cigarete. Redovno ih koristi više od trećine srednjoškolaca, što predstavlja dramatičan skok u odnosu na rezultate iz 2019. godine. Zabrinjavajuće je i to što je zastupljenost korišćenja ovih uređaja primetno veća među devojčicama, što ukazuje na uspešnost marketinških strategija usmerenih ka toj populaciji.
| Proizvod / Grupa | Procenat koji je probao (2023/2024) | Ključna karakteristika |
|---|---|---|
| E-cigarete (odrasli) | 18.4% | Najveća upotreba među mladim odraslima (25-34 god.) |
| E-cigarete (srednjoškolci) | >50% | Dramatičan rast od 2019; veća upotreba kod devojaka |
| Nikotinske vrećice (srednjoškolci) | 8.8% (probalo), 4.5% (redovno) | Veća popularnost kod dečaka |
Jedan od novih trendova su i nikotinske vrećice, koje je tokom života probalo 8,8% srednjoškolaca, a redovno ih koristi 4,5%. Ovaj rast popularnosti posledica je raznovrsnosti proizvoda, atraktivnog dizajna i agresivnih marketinških strategija koje ih često predstavljaju kao „zdraviju“ ili „bezbedniju“ alternativu tradicionalnim cigaretama. Takva promocija stvara lažnu sliku o bezbednosti i potcenjuje potencijalne zdravstvene posledice, što tendenciozno utiče na odluku mladih da ih probaju.
Ograničena efikasnost i rizik dualne upotrebe
Iako se novi proizvodi često promovišu kao alati za smanjenje štete ili čak kao pomoć u odvikavanju, naučni dokazi pokazuju da je njihova efikasnost u tom pogledu ograničena i kontroverzna. Najveći problem leži u činjenici da ovi proizvodi omogućavaju nastavak nikotinske zavisnosti. Nikotin, kao visoko zavisno psihoaktivno jedinjenje, ostaje glavni sastojak. Praktično gledano, u najvećem broju slučajeva dolazi do takozvane „dualne“ upotrebe, gde korisnici istovremeno koriste i tradicionalne cigarete i nove proizvodi.
Ova praksa ne samo da ne smanjuje ukupni unos štetnih supstanci već može i da ga poveća, jer korisnik održava nivo nikotinske zavisnosti i nastavlja da bude izložen štetnim hemikalijama iz oba izvora. Za zdravstvene sisteme, ovo predstavlja dodatni sloj složenosti u kontroli duvana, jer se moraju boriti sa dinamičnim tržištem koje konstantno nudi nove proizvode dizajnirane da zadovolje zavisnost na privlačne načine.
Motivacija za prestanak i uloga zdravstvenog sistema
Kada je reč o želji za prestankom pušenja, podaci iz istraživanja su istovremeno i ohrabrujući i poražavajući. Samo 15,1% pušača u Srbiji ozbiljno razmišlja o tome da prestane da puši. Čak 60% njih o tome još ne razmišlja, a najzabrinjavajući podatak je da skoro tri četvrtine pušača (73,2%) ne očekuje da će ikada prestati. Ovaj nizak nivo motivacije i percipirane samoefikasnosti ukazuje na duboko ukorenjenu zavisnost i na nedostatak percipirane podrške ili izvodljivih načina za prekid.
Ovde se jasno uočava ključna uloga zdravstvenog sistema. Podatak iz 2019. godine da je u Srbiji samo 30,1% pušača dobilo savet od zdravstvenog radnika da prestane da puši govori o ogromnom prostoru za unapređenje. Intenziviranje edukacije zdravstvenih profesionalaca iz ove oblasti je imperativ. Lekari opšte prakse, stomatolozi, medicinske sestre i farmaceuti moraju biti obučeni da sistematski identifikuju pušače, pruže kratak savet o prestanku i upute na specijalizovane službe za odvikavanje. Blagovremena i stručno usmerena podrška u trenucima kada je motivacija prisutna može biti presudna za uspeh.
Strategije za budućnost: Integralni pristup prevenciji
Borba protiv epidemije pušenja i novih nikotinskih proizvoda zahteva sveobuhvatan i multisektorski pristup. Lokalni programi, nacionalne strategije i međunarodna saradnja moraju biti usklađeni. Ključni elementi takvog pristup uključuju jačanje zakonske regulative, kao što su potpune zabrane reklamiranja, promocije i sponzorstva duvanskih proizvoda, uvođenje jedinstvenih neatraktivnih ambalaža i ponovnim razmatranje poreskih politika.
Podjednako je važna kontinuirana zdravstvena edukacija javnosti koja će se zasnivati na činjenicama, razotkrivajući marketinške trikove industrije. Savetodavni rad sa mladima mora biti prilagođen njihovom svetu i komunikacijskim kanalima. Identifikacija rizičnih grupa i pružanje podrške u odvikavanju moraju biti integrisani u sve nivoe zdravstvene zaštite. „Svakoga dana bez duvana“ znači graditi društvo gde je nepušenje norma, gde su zdravstveni sistemi podrške lako dostupni i gde se svaki građanin oseća odgovornim za sopstveno zdravlje i zdravlje svoje zajednice.
