Blokada granica i vize za vozače: Konačno rešenje za prevoznike iz Srbije?
Danas je dan odluke koja će imati značajan uticaj na srpsku i regionalnu privredu. Upravni odbor udruženja firmi iz Srbije za međunarodni prevoz robe sastaje se kako bi doneo ključnu odluku: da li nastaviti sa blokadama teretnih terminala na graničnim prelazima prema zemljama Evropske unije ili ih prekinuti. Ova akcija, koja je započela krajem januara, predstavlja eskalaciju dugogodišnjeg problema sa kojim se suočavaju prevoznici sa Zapadnog Balkana – stroge primene sistema za kontrolu ulaza i izlaza (EES) u Šengen zoni. Dušan Nikolić, vlasnik firme „Unitrag Pižon”, naglasio je da odluka mora biti usaglašena sa kolegama iz Bosne i Hercegovine, čime se ističe kolektivni karakter ovog protesta.
Ekonomski pritisci i gubici zbog blokada
Iza odluke o blokadama stoje ogromni ekonomski gubici, ali i oni koji nastaju usled samog protesta. Sa jedne strane, prevoznici su ekonomski paralizovani EES sistemom koji im, prema njihovim tvrdnjama, prepolovljuje efektivno radno vreme. Sa druge strane, produžena blokada granica dovodi do lančanih negativnih efekata. Roba koja treba da bude isporučena zakasnila je ili u potpunosti zaustavljena, što direktno pogađa krajnje potrošače i proizvodne pogone koji čekaju sirovine. Tranzitni saobraćaj kroz Srbiju, kao ključnu tranzitnu zemlju u regionu, značajno je usporen, što se odražava i na prihode od naplate putarina. Ova dvostruka finansijska stvarnost primorava prevoznike na pažljivo balansiranje između iskazivanja protesta i održavanja opstanka sopstvenog poslovanja.
Interesantno je da su Severna Makedonija i Crna Gora, koje su se pridružile protestu, već prekinule svoje blokade pre dva dana. Međutim, srpski prevoznici su odgovorili blokiranjem izlaza prema tim zemljama, pokazujući složenost i međusobnu povezanost regionalnog transportnog sektora. Ovaj potez ukazuje na to da srpski prevoznici traže jedinstveniji i čvršći front, verovatno smatrajući da će samo koncentrisani pritisak dovesti do ozbiljnih pregovora sa evropskim institucijama. Pitanje je da li će današnja sednica Upravnog odbora, sa svojih 37 članova, pronaći konsenzus koji će zadovoljiti sve strane i istovremeno biti efektivan.
Viza za profesionalne vozače: Svetlo na kraju tunela?
U sred ovih napetosti, na horizontu se pojavljuje potencijalno rešenje koje prevoznici smatraju prihvatljivim – uvođenje viza za profesionalne vozače. Dušan Nikolić je izrazio nadu da će Evropska unija po ubrzanoj proceduri doneti odluku o ovoj meri, što je predlog koji su prevoznici iznosili i ranije. Ova opcija predstavlja radikalnu promenu u pristupu, jer bi vozačima omogućila legalni i predvidiv režim rada i boravka u EU, oslobađajući ih od ograničenja EES sistema koji se primenjuje na sve državljane trećih zemalja bez obzira na razlog putovanja.
Činjenica da je Evropska komisija juče donela novu strategiju koja predviđa uvođenje viza ne samo za profesionalne vozače, već i za neke druge kategorije zanimanja, daje nadu da se problemu prilazi sistemski. Ovo bi moglo biti direktno rešenje za prevoznike, jer bi viza za profesionalne vozače mogla da ima duži period važenja ili da bude povezana sa radnim ugovorom, omogućavajući kontinuiran rad bez straha od deportacije. Međutim, ključno pitanje ostaje vremenski okvir. Dok se čeka na formalno usvajanje ove mere, prevoznici se i dalje suočavaju sa neposrednom krizom.
EES sistem i njegovi stvarni ekonomski i ljudski troškovi
Da bi se razumela ogorčenost prevoznika, neophodno je detaljnije se zadržati na EES sistemu i njegovim posledicama. Ovaj elektronski sistem za kontrolu ulazaka i izlazaka iz Šengen zone, koji je u potpunosti pokrenut početkom oktobra 2025. godine, zamenio je stari metod brojanja pečata u pasošima. Ideja je bila da se osigura doslednost i spreči zloupotreba. Međutim, za profesionalne vozače, čiji posao podrazumeva često i duže boravke u EU, ograničenje od 90 dana u periodu od šest meseci jednostavno nije realno.
Posledice su drastične. Vozač koji prekorači dozvoljeni boravak se deportuje, a troškove deportacije snosi firma u kojoj je zaposlen. Još kritičnije, kamion sa vrednom robom ostaje neobezbeđen na granici ili u depou, izazivajući lančane probleme u lancu snabdevanja. Prevoznici ističu da na tržištu radne snage ne postoji dovoljan broj kvalifikovanih vozača koji bi mogli da zamene one koji su „ispunili kvotu”. Ovo dovodi do paradoksa: iako postoji posao i vozila, nedostaje ključni ljudski faktor zbog administrativnih prepreka. Većina vozača je, prema izjavama iz udruženja, već ispunila svoje kvote, što praktično znači da je znatan deo flote prizemljen.
| Problem | Posledica za prevoznika | Šira ekonomski uticaj |
|---|---|---|
| Ograničenje boravka (90/180 dana) | Smanjeno efektivno radno vreme vozača, deportacije, kazne. | Kašnjenja u isporuci, povećanje troškova robe, nesigurnost lanca snabdevanja. |
| Nedostatak zamenih vozača | Neiskorišćena vozila, gubitak ugovora, finansijska neisplativost. | Smanjenje tranzitnih prihoda zemlje, gubitak konkurentnosti regiona. |
| Deportacija i neobezbeđeni kamioni | Direktni finansijski gubici (kazne, troškovi deportacije), rizik od oštećenja/gubitka robe. | Blokiranje terminala, komplikacije za carinske organe, lošija biznis klima. |
Prelazna rešenja i trenutna stanja
Dok se čeka na konačno rešenje u vidu viza, razmatraju se i prelazne mere. Jedna od predloženih opcija je suspenzija primene EES sistema na teretnim terminalima za profesionalne vozače. Ovo bi predstavljalo privremeno olakšanje i omogućilo normalan tok robe dok se ne implementira dugoročnije rešenje. Zanimljivo, pojedini vozači su izrazili spremnost da „progutaju” rizik od hapšenja i deportacije svojih kolega, smatrajući da su trenutni gubici toliko veliki da je krajnje rešenje, makar i na daljinu, dovoljna motivacija da se rizikuje.
Probni period EES sistema traje do 10. aprila, što dodaje urgenciju celoj situaciji. Prevoznici su nekoliko godina unapred upozoravali na posledice stroge primene ovog sistema na njihov sektor, ali bez odziva. Sada, kada su posledice vidljive i materijalizovane kroz blokade, dijalog je postao neizbežan. Čini se da je evropska strana konačno shvatila specifičnosti transporta kao delatnosti koja po svojoj priroda prevazilazi uobičajena turistička ili poslovna putovanja.
Dugoročni implikacije i budućnost regionalnog transporta
Ova kriza otvara šira pitanja o budućnosti transportnog sektora na Zapadnom Balkanu i njegovoj integraciju u evropske tokove. Srbija i susedne zemlje su ključne tranzitne rute za robu koja ide ka i iz Evropske unije. Dugotrajna nesigurnost i nestabilnost u ovom sektoru direktno ugrožavaju ekonomski razvoj celog regiona. Rešavanje viznog pitanja za vozače nije samo stvar pravne korektive, već strateška investicija u ekonomski integrisanje i stabilnost.
Autoritativni glasovi iz sektora ističu da je potreban sveobuhvatan pristup. Uvođenje viza za profesionalne vozače mora biti praćeno jasnim procedurama, razumnim vremenskim ograničenjima i efikasnom administrativnom podrškom kako bi se izbegle nove birokratske zamke. Osim toga, neophodno je razmotriti i dugoročne programe obuke i omlađivanja kadrova u transportnom sektoru, koji već pati od nedostatka novih vozača. Konačno rešenje ovog problema moglo bi da posluži kao model za rešavanje sličnih izazova sa kojima se suočavaju i druge profesije koje podrazumevaju često prelaženje granica, učvršćujući pritom princip slobode kretanja ljudi u funkciji ekonomske kooperacije.
