Unija pekara Srbije traži poskupljenje hleba „Sava”: Analiza uzroka i posledica
U četvrtak, 29. januara, predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica saopštio je da će pekarski sektor od Vlade Srbije zvanično zatražiti korekciju cene osnovne vekne hleba „Sava” sa 62 na 65 dinara. Ova vest, koja direktno utiče na domaćinstva širom zemlje, nije izolovan događaj već simptom dubljih ekonomskih procesa u industriji prerade žitarica i tržištu osnovnih namirnica. Očekuje se da potencijalno poskupljenje stupi na snagu 7. februara, što otvara niz pitanja o ekonomskoj stabilnosti, kupovnoj moći građana i strategiji države u kontroli cena ključnih proizvoda.
Ekonomski pritisci na pekarsku industriju
Kao što je naveo Zoran Pralica, pekarski sektor se suočava sa značajnim porastom operativnih troškova. Iako je cena brašna, kao osnovne sirovine, ostala relativno stabilna, praktično sve ostale komponente proizvodnje i distribucije su poskupele. Registracija i održavanje transportnih vozila, nabavka rezervnih delova, kao i obavezna oprema i uniforme za zaposlene predstavljaju sve veći finansijski teret. Međutim, najznačajniji faktor pritiska, prema izjavama predstavnika sektora, jeste rast zarada. Ambicija da se plate u ovoj industriji približe nivou od 1.400 do 1.500 evra direktno zahteva reviziju krajnje cene proizvoda, jer troškovi radne snage čine značajan deo ukupnih troškova proizvodnje hleba.
Pralica ističe da će, čak i nakon predloženog povećanja od tri dinara, hleb u Srbiji ostati jedan od najpristupačnijih u regionu. Ova tvrdnja upućuje na stratešku dilemu: da li država treba da održava veštački nisku cenu osnovne namirnice kao oblik socijalne politike, ili tržišni mehanizmi treba da dozvole realino odražavanje troškova proizvodnje? Odgovor na ovo pitanje ima duboke socio-ekonomske implikacije, posebno za najosetljivije slojeve stanovništva čiji budžet za hranu je već ionako ograničen.
Uticaj regulative i ograničenja marži
Jedan od ključnih problema na koje Unija pekara ukazuje jeste Uredba o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe. Ova regulativa, koja ističe početkom marta, ograničava maržu na određene proizvode u supermarketima i velikim trgovinskim lancima. Prema Praličinim rečima, ova ograničenja velikim industrijskim pekarama stvaraju gubitke od približno sedam dinara po proizvodu. Ovaj mehanizam kontrole cena, iako namenjen zaštiti potrošača, može imati nepredviđene posledice po samodržljivost proizvođača.
Dilema je očigledna: dok ograničenje marži sprečava prekomerno profitiranje na osnovnim namirnicama, istovremeno može ugroziti ekonomski opstanak proizvođača ako im se ne dozvoli da pokriju realne troškove. Pralica je naveo da će se ovom problemu detaljnije posvetiti nakon isteka pomenute uredbe, što ukazuje na očekivanje promena u regulatornom okviru. Ova situacija ilustruje složenu ravnotežu koju država mora da održi između kontrole inflacije, podrške domaćoj industriji i zaštite kupovne moći građana.
Struktura tržišta i položaj potrošača
Tržište hleba i pekarskih proizvoda u Srbiji karakteriše složena dinamika između velikih industrijskih pekara, malih zanatskih pekara i trgovinskih lanaca koji često imaju svoje brendove. Potražnja za osnovnim hlebom tipa „Sava” ostaje visoka i relativno neelastična, što znači da potrošači na kupovinu ovog proizvoda reaguju manje na promene cene nego na luksuznije proizvode. Međutim, upravo zbog toga svaka korekcija cene ima direktne i odmah vidljive efekte na porodične budžete.
Tabela ispod prikazuje uporednu cenu osnovnog belog hleba u zemljama regiona, prema dostupnim podacima, što daje kontekst tvrdnji Unije pekara o konkurentnosti srpskog hleba.
| Država | Prosečna cena osnovnog hleba (u lokalnoj valuti, približno 500g) | Komentar |
|---|---|---|
| Srbija | 62 dinara (trenutno) | Predloženo povećanje na 65 dinara |
| Hrvatska | oko 1.1 – 1.3 evra | Ekvivalentno preko 130 dinara |
| Bosna i Hercegovina | oko 1.5 – 2 KM | Ekvivalentno oko 90-120 dinara |
| Crna Gora | oko 0.8 – 1 evra | Ekvivalentno preko 90 dinara |
| Severna Makedonija | oko 50 – 60 denara | Ekvivalentno oko 80-100 dinara |
Kao što se vidi iz tabele, trenutna cena u Srbiji je značajno niža u poređenju sa većinom susednih zemalja, čak i nakon potencijalnog povećanja. Međutim, ova poređenja moraju se tumačiti i u kontekstu prosečnih prihoda stanovnika svake zemlje, jer je relativna cena u odnosu na platu konačni pokazatelj pristupačnosti.
Dugoročni trendovi i budućnost industrije
Pekarska industrija u Srbiji, kao i širom sveta, suočava se sa brojnim izazovima koji prevazilazu trenutnu debatu o ceni. Promene u prehrambenim navikama stanovništva, sve veća potražnja za specijalizovanim i zdravijim proizvodima (bezglutenskim, celozrnim, kiselim testom), kao i rastući troškovi energije značajno oblikuju budućnost ovog sektora. Velike industrijske pekare investiraju u automatizaciju i energetski efikasnu opremu kako bi održale konkurentnost, dok mali zanatski pekari svoju budućnost vide u kvalitetu, tradiciji i lokalnoj pripadnosti.
Pitanje plata zaposlenih, koje Pralica ističe kao ključno, takođe je deo šireg trenda u prehrambenoj industriji koja se bori sa nedostatkom kvalifikovane radne snage. Podizanje standarda za radnike u pekarstvu neophodno je kako bi se ova profesija učinila atraktivnijom i zaustavio odliv kadara u druge sektore. Sve ovo ukazuje da je diskusija o ceni hleba zapravo diskusija o održivosti čitavog proizvodnog lanca – od poljoprivrednika koji gaje pšenicu, preko mlinova za brašno, do pekara i konačnog potrošača.
Implikacije po ekonomski i socijalni život
Hleb, kao simbolična i praktično univerzalna namirnica, ima poseban status u srpskom i širem balkanskom društvu. Njegova cena često služi kao barometar ekonomske klime i socijalne stabilnosti. Povećanje cene, makar i za samo tri dinara, može imati psihološki efekat koji prevazilazi čisto aritmetički uticaj na budžet. Može se tumačiti kao signal da rastuća cena života pogađa i najosnovnije potrebe, što može uticati na javno mnjenje i ekonomski sentiment.
Za državne organe odgovorne za ekonomsku politiku, zahtev Unije pekara predstavlja složenu proračun. Prihvatanje zahteva može doprineti širenjem inflatornih pritisaka, dok njegovo odbijanje može ugroziti finansijski zdravlje ključnog prehrambenog sektora i dovesti do drugih oblika prilagođavanja, kao što su smanjenje kvaliteta, kvantiteta ili čak povlačenje proizvoda sa tržišta. Konačna odluka Vlade Srbije, koja se očekuje nakon razmatranja zahteva, biće test kako njene sposobnosti za brzo i adekvatno reagovanje, tako i strateškog viđenja u upravljanju osnovnim ekonomskim procesima.
Konačno, važno je napomenuti da evolucija tržišta osnovnih namirnica u velikoj meri zavisi i od globalnih trendova. Cene žitarica na svetskim berbama, klimatski uslovi koji utiču na žetvu, geopolitičke tenzije u proizvodnim regionima i troškovi logistike sve su faktori koji indirektno utiču na cenu konačnog proizvoda u pekari. Stoga, lokalni proizvođači i regulatori moraju imati na umu i ovu, širu sliku, prilikom donošenja odluka koje će oblikovati dostupnost najosnovnije hrane za stanovništvo.
