Podsticaji za poljoprivrednike 2026
U vremenu globalnih tržišnih potresa i klimatskih nepredvidivosti, srpska poljoprivreda dobija novi adut. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, na skupu agronoma i poljoprivrednika na Zlatiboru, detaljno je izneo strateški pristup države za naredni period, sa akcentom na 2026. godinu. Ove najave nisu samo trenutna mera, već deo dugoročne vizije koja ima za cilj da očuva strateški najvažniji sektor, osigura stabilnost proizvodnje i zaštiti domaće proizvođače od nepoštenih tržišnih pritisaka. U svetlu podataka da poljoprivreda čini preko 6% BDP-a Srbije i da u njoj radi više od 17% zaposlenog stanovništva, ove inicijative dobijaju na posebnom značaju za celokupnu ekonomski stabilnost zemlje.
Direktna podrška stočarima: 100.000 dinara za prvoteljke bez komplikovane administracije
Jedna od najkonkretnijih i najbrže sprovedljivih mera je automatska isplata dodatnih 100.000 dinara za svaku kravu prvoteljku. Ovaj podsticaj, koji počinje sa isplatama već od petka, predstavlja značajan finansijski podsticaj za odgajivače goveda. Inovativni aspekt ove mere leži u proceduri: neće biti raspisivan novi javni poziv, već će sredstva biti uplaćena direktno i automatski onima koji su već ispunili uslove i prijavili se u prethodnim ciklusima podrške. Ovakva praksa drastično smanjuje birokratsku opterećenost za poljoprivrednike i ubrzava ceo proces, omogućavajući proizvođačima da se brže fokusiraju na samu proizvodnju umesto na administrativne zahteve. To je direktan odgovor na jednu od najčešćih pritužbi segmenta – prekomernu i sporu administraciju.
Revolucija u ratarstvu: Podsticaji u dva talasa za bolje planiranje
Za ratare, ministar Glamočić je najavio strukturnu promenu u sistemu isplate podsticaja. Umesto jednokratne isplate, u budućnosti će sredstva biti dostupna u dva ključna momenta: pred prolećnu i pred jesenju setvu. Ovaj pristup ima duboku stratešku logiku. Omogućava poljoprivrednicima da mnogo efikasnije planiraju svoju proizvodnju, obezbeđujući im likvidnost upravo u trenucima najvećih ulaganja – za kupovinu semena, đubriva, zaštitnih sredstava i goriva. Na taj način se smanjuje zavisnost od komercijalnih kredita u najkritičnijim fazama, što doprinosi većoj finansijskoj stabilnosti gazdinstava. Ova promena pokazuje razumevanje realnih ciklusa u poljoprivredi i predstavlja praktično rešenje za jedan od osnovnih problema finansiranja sezonskih radova.
Finansijski paket: Subvencionisani krediti kao motor modernizacije
Uz direktne podsticaje, država će, prema najavama, ponuditi i kreditne linije sa subvencionisanom kamatom. Ovi krediti su opisani kao “najpovoljniji na tržištu” i biće dizajnirani da odgovaraju realnim potrebama proizvođača. Fokus će biti na podršci investicijama koje povećavaju produktivnost i otpornost na klimatske promene. To uključuje kupovinu savremenih sistema za navodnjavanje, koje su postale neophodnost zbog sve češćih suša, instalaciju protivgradnih mreža za zaštitu useva, kao i ulaganja u preciznu poljoprivredu i obnovu parka mašina. Ovaj pristup usmeren ka modernizaciji suštinski menja filozofiju podrške – od pasivnog subvencionisanja ka aktiviranju investicionih ciklusa.
| Oblast podrške | Konkretna mera za 2026. | Očekivani efekat |
|---|---|---|
| Stočarstvo | Automatska isplata 100.000 din za prvoteljke | Očuvanje i stimulacija matičnog stada, brža podrška |
| Ratarstvo | Podsticaji isplaćeni u dva navrata (pred setvu) | Bolje planiranje proizvodnje, smanjenje kreditne opterećenosti |
| Investicije | Krediti sa subvencionisanom kamatom | Ubrzana modernizacija, veća otpornost na klimatske promene |
| Tržišni odnosi | Zakon o nepoštenim trgovačkim praksama | Zaštita proizvođača, regulisanje rokova plaćanja |
| Identifikacija proizvoda | Jasno obeležavanje porekla (posebno za meso) | Olakšan izbor za potrošače, podrška domaćem |
Od jednakih udela ka zasluženoj podršci: Novi princip raspodele
Ministar Glamočić je jasno istakao da se napušta dosadašnji model podjednake podrške za sve. Nova politika će eksplicitno favorizovati one proizvođače koji više ulažu u svoja gazdinstva i intenzivnije proizvodne modele. Cilj je da se sredstva usmere ka onima koji doprinose većoj dodatoj vrednosti i produktivnosti sektora u celini. Istovremeno, ministar je naglasio da mala i porodična gazdinstva neće biti zapostavljena. Oni ostaju “stub očuvanja sela i ruralnih područja”, a za njih će se raditi na pojednostavljenju administrativnih procedura. Za razliku od njih, veća i intenzivnija gazdinstva očekuje detaljnije pravdanje upotrebe državnih sredstava, što uvodi element odgovornosti i transparentnosti.
Zaštita na tržištu: Zakon protiv nepoštenih praksi i jasno obeležavanje
Jedan od najvažnijih strateških koraka je najava donošenja Zakona o nepoštenim trgovačkim praksama. Ovim zakonom će se, konačno, regulisati odnos snaga između velikih trgovinskih lanaca i domaćih dobavljača. Posebno je važno regulisanje rokova plaćanja, koji su često bili ahilova peta manjih proizvođača. Planirano je da za kvarljive proizvode, poput mleka i mesa, rok plaćanja bude maksimum 30 dana, dok će za ostale proizvode biti ograničen na 60 dana. Ovo će proizvođačima osigurati predvidljiv tok novca i smanjiti zavisnost od kratkoročnih kredita za pokriće operativnih troškova. Paralelno, uvodi se i obaveza jasnijeg i vidljivijeg obeležavanja porekla proizvoda u prodavnicama, sa posebnim akcentom na meso, kako bi potrošač imao apsolutnu sigurnost da kupuje domaći proizvod.
Stanje na tržištu mleka: Izazvi izvoza i uticaj globalnih viškova
Objašnjavajući situaciju u mlečnoj industriji, ministar je demantovao postojanje deficita u Srbiji. Naprotiv, statistika pokazuje da zemlja izvozi više mleka i mlečnih proizvoda nego što uvozi. Međutim, problem potiče iz spoljnih faktora. Pad otkupnih cena mleka u zemljama Evropske unije, izazvan viškovima proizvodnje, dovodi do plasiranja tih proizvoda po agresivno niskim cenama i na regionalna tržišta, uključujući i srpsko. Ova “tržišna konkurencija” pritiska cene i otežava položaj domaćih proizvođača, iako je kvalitet njihovog proizvoda često viši. Državna podrška, dakle, nije samo pitanje subvencija, već i strateškog štićenja domaćeg tržišta od nepoštenih uvoznih pritisaka i obezbeđivanja fer uslova.
Dugoročna vizija: Stabilnost, uređeno tržište i pošten odnos
Sve najavljene mere uklopljene su u širu, dugoročnu viziju ministarstva. Cilj nije samo trenutno ublažavanje kriza, već izgradnja otpornog i konkurentnog poljoprivrednog sistema. Ključni stubovi te vizije su stabilna proizvodnja kroz predvidive podsticaje, uređeno tržište zaštićeno od zloupotreba, i pošten odnos prema hiljadama porodica koje od zemlje žive. Ova politika priznaje da poljoprivreda nije samo ekonomski segment, već i nosilac društvene stabilnosti, čuvar ruralnih prostora i deo nacionalnog identiteta. Investicije u nju, prema ovom pristupu, predstavljaju stratešku investiciju u budućnost cele zemlje, osiguravajući hranu, zapošljavanje i ravnotežu između urbanih i ruralnih područja u složenim globalnim vremenima.
