Svoj na svome
Preko 825.000 zahteva za samo tri meseca – taj broj najbolje ilustruje ogromno interesovanje građana Srbije za rešavanje statusa svojih objekata kroz zakon “Svoj na svome”. Kako se 5. februar, apsolutni krajnji rok za podnošenje prijava, brzim korakom približava, hiljade ljudi svakodnevno koristi poslednju priliku da na jednostavan i zakonit način upiše svoje pravo svojine. Ovaj proces, iako jednostavan u poređenju sa ranijim procedurama, predstavlja istorijsku priliku za normalizaciju statusa stotina hiljada domaćinstava i poslovnih prostora širom zemlje.
Zakon “Svoj na svome”: Kratak osvrt na suštinu i cilj
Zakon o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnostima, popularan pod nazivom “Svoj na svome”, donet je sa jasnim ciljem: da omogući građanima da brzo i pojednostavljeno legalizuju objekte izgrađene bez potrebne građevinske dozvole ili upisa u katastru. Ovaj pravni okvir predstavlja pokušaj države da se suoči sa dugogodišnjim i sistemskim problemom neregulisane gradnje, koji je posledica složenih administrativnih procedura, visokih troškova i često nejasnih propisa u prošlosti. Suština zakona nije kažnjavanje, već rešavanje problema, pružajući vlasnicima objekata priliku da izađu iz “sive zone” i postanu punoravni vlasnici registrovane imovine, što donosi brojne pravne i finansijske prednosti.
Trenutno stanje: Brojke koje govore
Prema najnovijim, zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) od 18. januara, u sistem je uneto ukupno 825.184 prijave. Ovaj impresivan broj, koji svakodnevno raste, jasno pokazuje da je zakon pogodio živac i da postoji ogromna potreba za ovakvim rešenjem. Analiza ovih podataka otkriva ne samo obim problema, već i poverenje građana u ovaj mehanizam. Svaka od tih 825 hiljada prijava predstavlja pojedinačnu priču, domaćinstvo ili mali biznis koji je decenijama funkcionisao bez jasnog pravnog statusa, sa svim rizicima koje to nosi, a sada vidi šansu za rešenje.
Kako podneti prijavu: Četiri dostupna puta
Zakonodavac je, u nameri da proces učini što dostupnijim, obezbedio čak četiri različita načina za podnošenje zahteva. Ova fleksibilnost je ključna za omogućavanje svim građanima, bez obzira na njihovu digitalnu pismenost ili lokaciju, da učestvuju u procesu.
Digitalna platforma: svojnasvome.gov.rs
Primarni i najbrži put je digitalna platforma posvećena ovom procesu. Sajt svojnasvome.gov.rs omogućava kompletno elektronsko podnošenje zahteva. Korisnici moraju da imaju aktivan kvalifikovani elektronski potpis (KEP) ili da se prijave preko svog naloga na portalu eUprava. Ovaj metod je idealan za one koji su udobni sa onlajn uslugama, jer omogućava podnošenje iz bilo koje lokacije, u bilo koje vreme, bez potrebe za fizičkim kretanjem ili čekanjem u redovima.
Portal eUprava
Za građane koji već redovno koriste portal eUprava za druge administrativne usluge, ovo je prirodno produženje. Prijava se može podneti direktno preko ličnog naloga na eUpravi, što pojednostavljuje proces za one koji su već upoznati sa ovim sistemom. Integracija sa eUpravom takođe osigurava veću sigurnost podataka i povezanost sa drugim državnim registrima.
Uslužni centri lokalnih samouprava
Za građani koji preferiraju lični kontakt i pomoć službenika prilikom podnošenja zahteva, na raspolaganju su uslužni centri lokalnih samouprava. Ovde građani mogu da dobiju direktnu pomoć, razjašnjenje eventualnih nedoumica i da podnesu papirnu verziju zahteva uz potrebnu dokumentaciju. Ovaj metod je posebno važan za starije građane ili one u manjim mestima gde internet infrastruktura može biti manje pouzdana.
Poštanske jedinice
Kako bi se osigurala maksimalna dostupnost, proces je proširen i na 547 pošta širom Srbije. Ovo je možda najinkluzivniji metod, jer pošte postoje čak i u najmanjim naseljenim mestima. Građani mogu da podnesu kompletan paket dokumentacije na šalteru označene pošte, gde će zaposleni primiti i registrovati zahtev. Ova opcija značajno smanjuje geografske barijere za učešće u procesu.
| Način podnošenja | Prednosti | Pogodno za |
|---|---|---|
| Digitalna platforma (svojnasvome.gov.rs) | Brzina, dostupnost 24/7, bez čekanja | Digitalno pismene korisnike sa KEP-om ili nalogom na eUpravi |
| Portal eUprava | Poznato okruženje, integracija sa drugim uslugama | Redovne korisnike eUprave |
| Uslužni centri LS | Lična pomoć službenika, razjašnjenje uživo | One koji preferiraju direktan kontakt ili imaju složenije slučajeve |
| Označene pošte (547) | Najšira geografska dostupnost, jednostavno | Stanovnike manjih mesta i sve koji nemaju lak pristup drugim kanalima |
Šta se dešava nakon 5. februara?
Datum 5. februar predstavlja apsolutni, nepomični rok. Nakon ponoći tog dana, mogućnost za podnošenje prijave po ovom pojednostavljenom i povoljnom zakonskom okviru prestaje. Ovo ne znači da će objekti koji nisu prijavljeni biti automatski srušeni, ali znači da će njihovi vlasnici izgubiti ovu specijalnu, vremenski ograničenu priliku da reše status na ovaj pojednostavljen način. Nakon ovog roka, svaki budući pokušaj legalizacije ili upisa moraće da prođe kroz redovne, znatno složenije, duže i skuplje administrativne i sudske procedure koje su važile i pre donošenja zakona “Svoj na svome”.
Proces nakon prijave: Od prijema do upisa
Nakon uspešno podnete prijave, pokreće se administrativni proces koji uključuje više institucija. Republički geodetski zavod (RGZ) i katastarski organi preuzimaju prijave i proveravaju tehničke uslove i dokumentaciju u vezi sa samim objektom i zemljištem. Paralelno, nadležni organi lokalne samouprave (opština, grad) proveravaju usklađenost objekta sa prostornim i urbanističkim planovima. Ceo proces je dizajniran da bude što efikasniji, ali i da osigura da se ne legalizuju objekti izgrađeni na javnim površinama, u pojasima zaštite ili koji inače predstavljaju ozbiljno kršenje javnog interesa.
Šire implikacije i dugoročni značaj legalizacije
Legalizacija kroz “Svoj na svome” nije samo formalnost; ona ima duboke praktične i ekonomski značajne posledice po vlasnike i lokalnu zajednicu. Upisan objekat postaje punoravni predmet pravnog prometa. To znači da se on može legalno prodati, kupiti, založiti u banci za kredit ili naslediti bez pravnih komplikacija. Za preduzetnike, legalan status poslovnog prostora otvara vrata za izdavanje računa na pravnu adresu, dobijanje različitih dozvola i učešće u javnim nabavkama. Za lokalne samouprave, proces donosi precizniji registar stanovništva i imovine, što je od suštinskog značaja za planiranje infrastrukture, škola, vodovoda i drugih komunalnih usluga.
Dakle, poslednji dani pred isticanje roka predstavljaju kritični trenutak za stotine hiljada porodica i pojedinaca. Iskorišćavanje ove prilike nije samo administrativni čin, već strateška odluka koja osigurava pravnu sigurnost, povećava vrednost imovine i uklanja dugogodišnje neizvesnosti. Svi nadležni organi, od RGZ-a do lokalnih samouprave, apeluju na građane da ne odlažu i da iskoriste preostali vremenski period da bi osigurali svoja prava na jednostavan način koji im zakon trenutno nudi.
