Ciljana konvalidacija starih isprava: Revolucija u upisu prava putem aplikacije

Ciljana konvalidacija starih isprava

Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, značajan broj nepokretnosti u Srbiji i dalje ima nepotpunu ili nepotpuno evidentiranu pravnu istoriju u katastru, što predstavlja prepreku za brojne pravne i imovinske transakcije. Uvođenje digitalnog postupka za proveru starih isprava nije samo tehnička inovacija, već odgovor na dugogodišnje izazove u oblasti pravne sigurnosti imovine. Ova promena, omogućena izmenama Zakona o državnom premeru i katastru, otvara novo poglavlje u upravljanju zemljištem i nepokretnostima, direktno utičući na ekonomski razvoj i pravnu stabilnost.

Šta je zapravo „Ciljana konvalidacija” i zašto je revolucionarna?

Pojam „Ciljana konvalidacija” predstavlja precizno definisan pravni i tehnički mehanizam koji omogućava pravnu verifikaciju isprava nastalih u ranijim pravnim okvirima i njihovu integraciju u savremeni katastarski sistem. Za razliku od ranijih, često fragmentiranih i birokratski zahtevnih postupaka, ovaj proces je dizajniran da bude ciljan, efikasan i dostupan digitalnim putem. Njegova revolucionarnost leži u tome što ne menja suštinu nadležnosti državnih organa, već redizajnira sam pristup građanima, nudeći im tehnički pojednostavljenu proceduru za pokretanje provere isprava koje do sada nisu bile obuhvaćene redovnim katastarskim postupcima. Ovaj mehanizam direktno se bavi problemom tzv. „sivih zona” u katastarskim evidencijama, gde postoje isprave sa nepotpunom ili nejasnom pravnom snagom u savremenom sistemu.

Digitalni kanal kao ključni drajver promene

Mogućnost da se ceo postupak pokrene i vodi putem aplikacije predstavlja najznačajniji tehnički skok. Ovaj digitalni kanal omogućava građanima da bez potrebe za fizičkim odlaskom na šalter i čekanjem u redu podnesu zahtev za proveru svojih starih isprava. Aplikacija služi kao centralna tačka gde se mogu digitalno priložiti skanirani dokumenti, pratiti status zahteva i primati obaveštenja. Ovakva transformacija ne samo da drastično skraćuje administrativno vreme, već i povećava transparentnost celog procesa. Za državnu upravu, to znači efikasnije rukovanje dokumentima, bolju arhivaciju i mogućnost za analizu podataka kako bi se identifikovali sistemski problemi u katastarskim evidencijama.

Pravni okvir i istorijski kontekst starih isprava

Da bi se razumela potreba za ovakvim mehanizmom, neophodno je imati u vidu složenu pravnu istoriju Srbije. „Stare isprave” odnose se na dokumente nastale u različitim pravnim sistemima i epohama – od perioda pre Drugog svetskog rata, preko socijalističkog perioda, do tranzicionih godina devedesetih. Svaki od ovih perioda imao je različite zakone o imovini, premeru i evidenciji. Na primer, isprave iz vremena Kraljevine Jugoslavije ili radničkih kuća iz socijalističkog perioda imaju drugačiju pravnu prirodu i formalne zahteve od današnjih ugovora ili sudskih odluka. Ciljana konvalidacija upravo ima zadatak da proceni pravnu valjanost i dejstvo ovih dokumenata u kontekstu važećeg Zakona o državnom premeru i katastru i drugih relevantnih propisa, poput Zakona o osnovnima svojinskopravnih odnosa.

Ovaj proces nije automatsko priznavanje starih isprava, već stručna i zakonska procena. Katastarska služba, odnosno Republički geodetski zavod, u okviru postupka proverava da li isprava ispunjava materijalne i formalne uslove da bude osnov za upis prava u katastar. To uključuje proveru nadležnosti organa koji je izdao dokument, postojanje prethodnih upisa, konzistentnost podataka (kao što su podaci o parceli ili pravnom osnovu) i odsustvo pravnih nedostataka. Ovaj korak je ključan za očuvanje integriteta celog katastarskog sistema i sprečavanje budućih sporova.

Unapređenje pravne sigurnosti i ažurnosti evidencija

Primarni cilj uvođenja ciljane konvalidacije je dvostruk: unapređenje pravne sigurnosti i povećanje ažurnosti katastarskih evidencija. Pravna sigurnost podrazumeva da vlasnici i drugi nosioci prava na nepokretnostima imaju jasnu, proverenu i pravno čvrstu evidenciju o svom pravu. Kada je katastar ažuran i pravno sigurna, smanjuje se rizik od sporova, olakšavaju se transakcije (prodaja, kupovina, zalaganje), a ekonomski aspekti upravljanja imovinom postaju predvidljiviji. Ažurnost se odnosi na to da katastarska evidencija odražava stvarno, trenutno stanje na terenu i u pravnom smislu. Integracija proverenih starih isprava direktno doprinosi tome, jer „vadi na svetlost dana” pravne činjenice koje su bile skrivene ili neformalne, čime se stvarno stanje na terenu i u knjigama usoglašava.

Praktični koraci za građane: Kako funkcioniše postupak?

Za građanina koji želi da pokrene postupak ciljane konvalidacije, proces je dizajniran da bude što jednostavniji. Ključni preduslov je posedovanje starije isprave (npr. stari ugovor, rešenje, sudska odluka, testament) koja, po mišljenju vlasnika, predstavlja pravni osnov za neko pravo na nepokretnosti (svojinu, pravo građenja, servitut i sl.), a to pravo nije upisano u katastar ili je upisano nepotpuno. Prvi korak je pristup digitalnoj aplikaciji koju obezbeđuje Republički geodetski zavod. Kroz aplikaciju se popunjava zahtev i digitalno prilažu skanirani dokumenti. Veoma je važno da se prilože sve relevantne isprave koje mogu da doprinesu razmatranju slučaja.

Nakon podnošenja, stručnjaci RGZ-a sprovode detaljnu analizu. Ako je potrebno, mogu da zatraže dodatna obrazloženja ili dokumente. Konačna odluka se donosi u vidu rešenja, koje se građaninu šalje putem aplikacije ili e-pošta. U slučaju pozitivnog rešenja, pravo se upisuje u katastar. U slučaju negativnog, rešenje sadrži obrazloženje zbog čega isprava ne može da posluži kao osnov za upis, a građanin ima pravna sredstva koja mu zakonom pripadaju.

Ograničenja i odgovornost katastarske službe

Iako je postupak pojednostavljen, važno je naglasiti da ciljana konvalidacija ne daje automatska prava, niti katastarska služba preuzima ulogu suda u rešavanju sporova o svojini. Njena uloga je da, na osnovu podnetih isprava i važećih propisa, proveri da li postoji pravni osnov za upis. Ako postoje sporovi između više lica oko iste nepokretnosti ili ako je pravna situacija izuzetno složena, postupak ciljane konvalidacije može rezultirati odbijanjem zahteva, a stranaka će morati da svoje pravo dokaže u redovnom parničnom postupku pred nadležnim sudom. Ova jasna podela uloga očuvava pravnu državu i sprečava preopterećenje administrativnog sistema zadacima koji pripadaju sudskoj vlasti.

Dugoročni implikacije na tržište nepokretnosti i ekonomski razvoj

Dugoročni efekti uvođenja ovog mehanizma mogu biti značajni za celokupno srpsko tržište nepokretnosti i ekonomski ambijent. Kada se pravni status većeg broja nepokretnosti rasvetli i formalizuje u katastru, to direktno utiče na njihovu likvidnost i vrednost. Banke i drugi finansijski instituti imaju veće poverenje prilikom odobravanja kredita pod zalog takve imovine, jer je pravna sigurnost veća. Slično tome, strani investitori, koji su osetljivi na pravnu sigurnost, dobijaju jasniji okvir za ulaganje u nekretnine. Na makro nivou, ažurniji katastar omogućava bolje planiranje prostornog razvoja, infrastrukturnih projekata i poreske politike, jer država ima precizniji uvid u stvarno stanje imovinskih odnosa.

Sve ovo doprinosi stvaranju zrelijeg i transparentnijeg tržišta nepokretnosti, gde su transakcijski troškovi niži, a poverenje učesnika veće. U krajnjoj liniji, pravna sigurnost imovine je jedan od temelja ekonomski stabilne i prosperitetne države. Ciljana konvalidacija, kao digitalni alat za rešavanje jednog konkretnog, ali široko rasprostranjenog problema, predstavlja korak ka tom cilju. Njen uspeh će zavisiti od efikasne implementacije, kontinuirane informisanosti javnosti o mogućnostima koje nudi, kao i od sposobnosti sistema da obradi zahteve na način koji održava balans između efikasnosti i strogog poštovanja pravnih standarda.