Podsticaji za poljoprivrednike: Nova pravila, veći iznosi i proširene mogućnosti

Podsticaji za poljoprivrednike

U trenutku kada se globalna tržišta hrane suočavaju sa izazovima nestašice i klimatskih promena, strateške investicije u domaću poljoprivrednu proizvodnju postaju ključni ekonomski i bezbednosni prioritet. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza svežeg i prerađenog voća iz Srbije u 2023. godini premašila je 700 miliona evra, što jasno ukazuje na ogroman potencijal ove grane. Upravo u tom kontekstu, najnovije izmene Pravilnika o podsticajima za investicije u višegodišnje zasade predstavljaju direktan odgovor na potrebe proizvođača i strateški potez za jačanje ovog sektora.

Suštinske promene u novom Pravilniku o podsticajima

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije je danas zvanično saopštilo donošenje Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva. Ovaj dokument, koji reguliše podršku za podizanje višegodišnjih proizvodnih zasada voćaka i hmelja, donosi nekoliko ključnih novina koje direktno utiču na ekonomski račun svakog poljoprivrednika koji razmišlja o dugoročnoj investiciji. Najvažnija promena, koja će sigurno privući pažnju malih i srednjim gazdinstava, jeste proširenje liste subvencionisanih kultura. Osim već podržanih borovnica i malina, sada se podsticajima obuhvataju i jagode, čime se otvaraju nove mogućnosti za diverzifikaciju proizvodnje.

Povećanje finansijskih ograničenja i nove mogućnosti

Finansijski aspekt podsticaja je takođe značajno revidiran, što ukazuje na želju države da podrši veće i ambicioznije projekte. Maksimalni iznos koji jedno poljoprivredno gazdinstvo može da ostvari u toku jedne kalendarske godine je drastično povećan – sa ranijih 3,5 miliona na pet miliona dinara. Ovo povećanje limita omogućava proizvođačima da planiraju značajnije ulaganje u modernu tehnologiju, kvalitetniji sadni materijal i infrastrukturu, čime se ubrzava proces modernizacije celokupnog sektora.

Paralelno sa ovim, revidirani su i maksimalni iznosi podrške po pojedinačnim stavkama troškova. Ova preciznija alokacija sredstava osigurava da se pomoć usmeri tamo gde je najpotrebnija. Tako je limit za nabavku sadnica voćaka i hmelja postavljen na 3,5 miliona dinara, za nabavku konstrukcija i naslona (što je ključno za moderne, intenzivne zasade) na milion dinara, dok je za pripremu zemljišta maksimalni iznos podsticaja 400.000 dinara. Ovakva struktura podsticaja stimuliše kompleksan pristup ulaganju, gde se podržavaju sve faze uspostavljanja plantaže.

Pooštravanje procedura i uslova za aplikovanje

Uz proširenje mogućnosti, nova pravila donose i veću jasnoću i strogost u administrativnim procedurama, što ima za cilj da osigura transparentnost i pravičnost u raspodeli javnih sredstava. Jedna od ključnih odredaba definiše da se po jednom javnom pozivu može podneti samo jedan zahtev od strane istog podnosioca. Ova mera sprečava mogućnost fragmentiranja projekta na više manjih zahteva i osigurava da se podrška ravnomernije raspodeli među većim brojem korisnika.

Posebno je važno obratiti pažnju na uslove koji se tiču zemljišta. Pravilnik sada eksplicitno navodi da ugovori o korišćenju zemljišta (ako podnosilac zahteva nije vlasnik) moraju biti overeni kod nadležnog državnog organa. Ova formalnost ima za cilj da osigura legitimnost i dugoročnost prava na korišćenju parcele, čime se eliminiše rizik od investiranja u projekte sa nesigurnim osnovnim uslovima.

Uloga Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG)

Jedan od osnovnih preduslova za ostvarivanje prava na podsticaje je i dalje aktuelna registracija u Registru poljoprivrednih gazdinstava. Novi Pravilnik precizira da podnosilac zahteva mora da izvrši obnovu registracije za tekuću godinu u RPG-u pre podnošenja zahteva za podsticaje. Ovaj zahtev osigurava da se sredstva usmeravaju ka redovnim i organizovanim poljoprivrednim proizvodiocima. Izuzetak od ovog pravila čine nova poljoprivredna gazdinstva koja se prvi put upisuju u RPG u godini kada podnose zahtev, čime se omogućava podrška i početnicima u poslu.

Šta je isključeno iz podrške i zašto?

Kako bi se sredstvima efikasnije upravljalo i sprečile potencijalne zloupotrebe, Pravilnik jasno definiše i aktivnosti koje više ne podležu podršci. Isključena je mogućnost apliciranja za podsticaje za analizu zemljišta. Ova odluka može se tumačiti kao pretpostavka da je osnovni agrohemijski status zemljišta već poznat proizvođaču ili da se troškovi analize smatraju redovnim operativnim troškom.

Još jedna značajna izmena je isključenje podrške za zasade u saksijama i vrećama sa supstratom. Razlog za ovo, kako se navodi, leži u činjenici da takva vrsta supstrata (zemljišta) već poseduje odgovarajući sertifikat o sastavu i svojstvima. Ovakva proizvodnja, koja je često povezana sa visokotehnološkim i kontrolisanim okruženjima kao što su plastenici, smatra se intenzivnijom i komercijalno isplativijom sama po sebi, te joj državna podrška nije neophodna u istom obimu.

Šire implikacije i strateški ciljevi

Ove izmene nisu samo tehničko usaglašavanje procedura, već deo šire nacionalne strategije za razvoj voćarstva. Uključivanje jagoda u listu podržanih kultura direktno odgovara na trendove na svetskom tržištu, gde postoji stalna potražnja za bobičastim voćem zbog njegovih zdravstvenih koristi. Podsticanje razvoja modernih zasada jagoda, često u zaštićenom prostoru, može značajno da produži sezonu berbe i poveća izvozni potencijal.

Povećanje finansijskih limita takođe govori o težnji da se podrže projekte koji imaju kritičnu masu za uspešno plasiranje na izvozna tržišta. Moderna voćarska proizvodnja zahteva značajna početna ulaganja u infrastrukturu – od kapaciteta za navodnjavanje, modernih zaštitnih sistema, hladnjača, do pakovanja. Ovakva podrška države smanjuje početni finansijski teret i podstiče proizvođače na dugoročnije planiranje i ulaganje u kvalitet.

Praktični saveti za potencijalne korisnice

Za poljoprivrednike koji razmišljaju o korišćenju ovih podsticaja, ključno je da pažljivo pripreme svoje projekte. Pre svega, neophodno je osigurati legitimnost prava na zemljište i imati jasan, dugoročan plan korišćenja parcele. Zatim, ekonomski proračun projekta treba da bude zasnovan na realnim troškovima i mogućnostima tržišne realizacije proizvoda, a ne samo na iznosu dostupne podrške. Konsultovanje sa agronomima i stručnjacima za voćarstvo o izboru najpogodnijih sorti i tehnologije gajenja za određenu lokaciju je neizostavan korak pre bilo kakve investicije.

Takođe, bitno je imati na umu da podsticaji predstavljaju deo troškova, a ne njihovu celokupnu pokrivenost. Korisnik je i dalje dužan da obezbedi određeni udeo sopstvenih sredstava. Stoga, saradnja sa bankama ili drugim finansijskim institucijama za obezbeđivanje preostalog dela finansiranja treba da bude deo pripreme projekta. Na kraju, pažljivo praćenje sajtova Ministarstva poljoprivrede i Resornog tela za raspodelu sredstava za naredni javni poziv je od suštinskog značaja, jer se detalji procedure i tačni rokovi podnošenja zahteva objavljuju uporedo sa ovim Pravilnikom.