Sneg zavejao puteve u Srbiji
Prema najnovijem izveštaju Štaba zimske službe JP „Putevi Srbije” od 5.34 časova, značajan deo naše zemlje probudio se pod belim pokrivačem. Iako sneg donosi idilične pejzaže, za vozače predstavlja ozbiljan izazov, posebno na ključnim saobraćajnicama u regionima Ivanjice, Zaječara i Vranja. Ova situacija zahteva visok nivo opreza i pripreme, jer kombinacija snega, niskih temperatura i specifične topografije može drastično promeniti uslove na putu za samo nekoliko kilometara.
Aktuelna situacija na putevima I prioriteta
Najopterećeniji putni pravci, označeni kao I prioritet održavanja, trenutno imaju snežni pokrivač do 5 centimetara. Ključno je napomenuti da je kolovoz na ovim deonicama vlažan, što u kombinaciji sa snegom stvara uslovi za klizanje. Posebno su pogođeni pravci u istočnoj Srbiji, koji povezuju važne granične prelaze i industrijske centre. Na primer, na putu I B-33, koji se proteže od Majdanpeka do granice sa Bugarskom preko Negotina, vozači se suočavaju sa ovim uslovima. Isto važi i za I B-35 (Negotin – Zaječar – Knjaževac) i I B-36, koji povezuje Paraćin sa Boljevcem preko prevoja Čestobrodica, poznatog po zahtevnim uslovima vožnje. Ove deonice su od vitalnog značaja za regionalni saobraćaj i pristup zimskim turističkim centrima, koji su, prema saopštenju, trenutno prohodni, ali zahtevaju maksimalnu pažnju.
Stanje na državnim putevima nižeg prioriteta
Situacija na državnim putevima II i III prioriteta održavanja je slična, ali nešto manje intenzivna. Na ovim pravcima, kolovozi su uglavnom vlažni u nižim predelima, dok se sneg u raskvašenom stanju do 5 cm javlja mestimično. Međutim, geografska rasprostranjenost je značajna. Teritorije opština Čačak, Ivanjica, Kruševac, Niš, Novi Pazar, Vranje i Zaječar prijavljuju ovakve uslove. Ovo ukazuje na to da snežne padavine nisu lokalizovan fenomen, već da zahvataju širok pojas od zapadne, preko južne, do istočne Srbije. JP „Putevi Srbije” eksplicitno preporučuje opreznu vožnju na svim ovim pravcima, naglašavajući da se uslovi mogu brzo promeniti sa nadmorskom visinom.
Specifični rizici: Odroni i klisure
Pored samog snega, vozači u određenim regionima moraju biti svesni i drugih prirodnih opasnosti. Napomena za region Zaječara posebno upozorava na učestale odrone duž nestabilnih kamenih kosina. Ova pojava je naglašena u klisurama, usecima i zasecima, gde geološka struktura podložna eroziji u kombinaciji sa vlagom od topljenja snega ili zamrzavanjem može izazvati padanje stena na kolovoz. Najrizičnije deonice identifikovane su na putu I B-34, koji prolazi kroz čuvenu Đerdapsku klisuru, i na II A 221 u klisuri Korenatac. Vožnja ovim pravcima zahteva ne samo pažnju na stanje kolovoza, već i posmatranje okolnih padina.
| Tip rizika | Lokacija (Primer deonica) | Faktor koji doprinosi |
|---|---|---|
| Odroni stena | I B-34 (Đerdapska klisura), II A-221 (Korenatac) | Nestabilne kamene kosine, vlaga, temperaturne promene |
| Mogućnost poledice | Deonice duž rečnih tokova, kotlina, klisura, mostovi | Niske noćne i jutarnje temperature, vlažnost vazduha |
| Magla | Pravci duž reka i u kotlinama (npr. I B-21, I B-35) | Toplotna razlika između zemljišta i vazduha, vlaga |
Pretnja od poledice i noćnih temperatura
Jedan od najvećih rizika u narednim satima je pojava mestimične poledice. Najava niskih temperatura u jutarnjim i večernjim satima stvara idealne uslove za zamrzavanje vlažnog kolovoza ili vode koja se odledila tokom dana. Ovaj rizik je naročito izražen na specifičnim lokacijama: duž rečnih tokova, u dubokim kotlinama i klisurama gde se hladan vazduh zadržava, kao i na putnim objektima poput mostova i vijadukata. Ove površine hlade se brže od običnog asfalta, što ih čini prvim mestima gde se može formirati tanak, ali izuzetno klizav sloj leda. Vozačima se savetuje da na ovim deonicama značajno smanje brzinu i izbegavaju nagle kočnice ili upravljačke pokrete.
Saobraćajne zabrane za teška vozila
U cilju održavanja bezbednosti i prohodnosti puteva, JP „Putevi Srbije” je uveo zabrane kretanja za određene kategorije teških vozila. Ove mere su standardna procedura u zimskim uslovima na zahtevnijim deonicama. Zabrane za šlepere i kamione sa prikolicom trenutno važe na nizu puteva, uglavnom u južnoj i centralnoj Srbiji. Među njima su i deonice koje vode ka planinskim prevojima i turističkim centrima, kao što je II A-211 prema Kopaoniku (sekcija Brzeće – Kopaonik Jaram). Ovakve mere sprečavaju blokiranje puta u slučaju da teško vozilo izgubi pokretljivost na snegu ili usponu, čime se obezbeđuje prohodnost za ostale vozače i interventna vozila.
Magla kao dodatni faktor rizika
Pored svih drugih izazova, meteorološke prilike donose i rizik od pojave magle. Ona dramatično smanjuje vidljivost, ponekad na samo nekoliko desetina metara, što predstavlja ekstremnu opasnost na već klizavim putevima. Magla se najčešće formira u specifičnim topografskim uslovima: duž rečnih tokova, u kotlinama i klisurama, tačno kao i poledica. Izveštaj navodi konkretne pravci gde je magla prisutna, uključujući I B-21 (Ivanjica – Javor), I B-35 (Knjaževac – Tresibaba) i niz državnih puteva u zapadnoj Srbiji. Vožnja u magli zahteva korišćenje protivmaglenih svetala, značajno smanjenje brzinu, povećanje rastojanja od vozila ispred i izbegavanje svakog nepotrebnog preticanja.
Stručni saveti za bezbednu zimsku vožnju
Apel JP „Putevi Srbije” vozačima je jasan i direktan: bez odgovarajuće zimske opreme – guma i lanaca – ne treba kretati na put kada su takvi uslovi najavljeni. Zimske gumae su neophodnost, a ne luksuz, jer njihov specijalni smeš i šare osiguravaju bolje prianjanje na snegu i ledu. Lanci se moraju koristiti kada je snežni pokrivač veći ili kada se očekuje poledica, posebno prilikom sanjarenja težinskih puteva ili ulaska u planinske predele. Ključni princip zimske vožnje je prilagođavanje brzine stvarnim, a ne dozvoljenim uslovima na putu. To znači vožnju znatno sprejom od uobičajene, posebno u zavojima, na spustovima i prilikom kočenja.
Konačno, oprez mora biti konstantan. Vozači treba da imaju na umu da se uslovi mogu promeniti na svakih nekoliko stotina metara, naročito prilikom ulaska u zasenjene delove puta, klisure ili pri prelasku preko mostova. Plansko putovanje, provera vremenske prognoze i stanja na putu pre polaska, kao i pun rezervoar goriva, su elementarne mere predostrožnosti. Vožnja u ovakvim uslovima zahteva punu koncentraciju, izbegavanje svih ometanja poput telefona i predviđanje mogućih grešaka drugih učesnika u saobraćaju. Bezbednost na zimskim putevima je zajednička odgovornost svih koji ih koriste.
