Alimentacioni fond u Srbiji: Preko 10 miliona dinara isplaćeno, alimentacija stiže deci
U Srbiji, gde se procenjuje da na hiljade dece ne prima redovnu alimentaciju, donošenje Zakona o Alimentacionom fondu predstavljalo je istorijski imperativ. Sada, nakon prvih šest meseci njegove primene, dolaze prvi konkretni rezultati koji potvrđuju njegovu suštinu. Ministarka za brigu o porodici i demografiju, Jelena Žarić Kovačević, objavila je podatak koji govori sam za sebe: Alimentacioni fond je do sada isplatio preko 10 miliona dinara deci čiji roditelji ne izmiruju obaveze. Ova cifra nije samo statistika; to je direktna finansijska podrška, sigurnost i pokazatelj da država preuzima odgovornost tamo gde pojedinac zakaže.
Prvi rezultati rada Fonda: Brojke koje inspirišu
Prema saopštenju ministarke Žarić Kovačević, u toku prvih šest meseci rada, Alimentacioni fond je primio impresivnih oko 800 zahteva za isplatu alimentacije. Ovaj broj jasno ukazuje na rasprostranjen problem i veliku potražnju za ovakvom vrstom državne pomoći. Od tog ukupnog broja, procesom verifikacije i proveru ispunjenosti uslova, trenutno je prihvaćeno oko 330 zahteva. Još oko 300 zahteva je vraćeno na dopunu, što ukazuje na potrebu za jasnijim uputstvima ili pomoći građanima prilikom podnošenja dokumentacije, ali i na stroge procedure koje osiguravaju da sredstva stignu pravoj deci. Ključna poruka je da isplata ide brzim tempom, što je ministarka posebno istakla, izražavajući zadovoljstvo efikasnošću sistema u ovom ranom fazi.
Od zakona do prakse: Kako funkcioniše Alimentacioni fond?
Alimentacioni fond u Srbiji predstavlja jamstvo države da će svako dete, čiji roditelj ne plaća alimentaciju, ipak dobiti sredstva neophodna za njegovo izdržavanje. Fond deluje na principu avansnog plaćanja. Kada roditelj koji je dužan da plaća alimentaciju (obaveznik) zakaže sa isplatom, drugi roditelj ili staratelj (poverilac) može da podnese zahtev Fondu. Nakon provere, Fond isplaćuje alimentaciju umesto dužnog roditelja, osiguravajući kontinuitet primanja za dete. Ovaj mehanizam direktno utiče na kvalitet života deteta, štiteći ga od posledica finansijske nesigurnosti.
Nakon što Fond izvrši isplatu, on stiče pravo da na ime države pokrene postupke naplate tog iznosa od nesavesnog roditelja, uz dodatne troškove i kamate. Ovaj korak je ključan za održivost samog Fonda i predstavlja finansijsku i pravnu sankciju za one koji izbegavaju obaveze. Iako ministarka navodi da naplata od nesavesnih roditelja još nije u punom zamahu, postojanje ovog mehanizma ima i preventivnu ulogu, jasno poručujući da izbegavanje alimentacije više nije bez posledica.
Finansijski okvir: Budžetska obezbeđenja za budućnost
Da bi Alimentacioni fond mogao da funkcioniše i ispunjava svoju primarnu misiju – da bude sigurna mreža za decu – neophodna je stabilna finansijska podloga. Jelena Žarić Kovačević je istakla da je za sada iz državnog budžeta izdvojeno dovoljno sredstava za rad Fonda. Međutim, najznačajnija vest koja govori o dugoročnoj posvećenosti je objava da je za 2026. godinu već izdvojeno čak stotinu miliona dinara. Ovaj podatak ukazuje na strateški pristup i planiranje, osiguravajući da Fond neće biti ograničen kratkoročnim sredstvima i da će moći da odgovori na očekivani rast broja zahteva u narednim godinama.
| Pokazatelj | Brojka / Status | Značenje |
|---|---|---|
| Ukupni primljeni zahtevi (6 meseci) | ~800 | Visoka potražnja za uslugom Fonda |
| Prihvaćeni zahtevi | ~330 | Deca koja su već počela da primaju alimentaciju preko Fonda |
| Ukupna isplaćena sredstva | ~10.2 miliona dinara | Direktna finansijska pomoć i sigurnost za porodice |
| Budžet za 2026. godinu | 100 miliona dinara | Dugoročno finansijsko obezbeđenje i planiranje |
| Naplata od nesavesnih roditelja | Još nije u punom toku | Faza koja treba da osigura održivost i povrat sredstava |
Socijalni i porodični kontekst: Šta ove brojke zaista znače?
Iza statistike od 10 miliona dinara isplaćenih iz Alimentacionog fonda nalaze se konkretne porodice i deca čiji je život direktno unapređen. Regularna alimentacija može da znači mogućnost za kupovinu školskog pribora, učešće u vannastavnim aktivnostima, bolju ishranu ili prosto veću finansijsku stabilnost u domaćinstvu. Ovaj Fond ne rešava samo trenutni nedostatak novca; on umanjuje stres i neizvesnost kod roditelja koji samosidno izdržavaju dete, doprinoseći psihičkom blagostanju čitave porodice. U širem smislu, on sprečava siromaštvo dece i doprinosi njihovom ravnopravnijem položaju u društvu, što je jedan od osnovnih ciljeva moderne socijalne politike.
Izazovi i sledeći koraci: Od avansnog plaćanja do efikasne naplate
Iako su početni rezultati Alimentacionog fonda više nego ohrabrujući, pred Fondom i državnim organima stoje značajni izazovi. Prvi i najvažniji je upravo faza naplate od nesavesnih roditelja. Uspeh ovog dela mehanizma ključan je za finansijsku održivost Fonda na dugi rok. To će zahtevati blisku saradnju sa sudovima, izvršiteljima i drugim institucijama kako bi se dužnici pronašli, a njihova imovina učinila dostupnom za naplatu. Drugi izazov je kontinuirano informisanje javnosti, kako bi svi koji imaju pravo na ovu pomoć znali za nju i znali kako da pristupe proceduri. Takođe, postoji potreba za konstantnim praćenjem i eventualnim usavršavanjem procedura kako bi se osiguralo da zahtevi budu obrađeni što efikasnije, a vraćanje na dopunu svedeno na minimum.
Sveobuhvatna kampanja informisanja, koja bi obuhvatila lokalne zajednice, škole i centre za socijalni rad, bila bi od necenjive vrednosti. Mnogi građani, naročito u osetljivijim situacijama, možda nisu u potpunosti svesni svojih prava ili se plaše birokratskih procedura. Jasna, pristupačna komunikacija o tome kako funkcioniše Alimentacioni fond ključna je za njegov pun uspeh i opšti društveni uticaj.
Alimentacioni fond kao deo šire porodične politike
Uvođenje i uspešan početak rada Alimentacionog fonda ne sme se posmatrati izolovano. On predstavlja jedan od stubova ambicioznije porodične i demografske politike Srbije, koju vodi Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju. Ovaj fond je direktna praktična mera koja doprinosi olakšavanju života porodica sa decom, što je jedan od preduslova za podsticanje nataliteta i bolju podršku roditeljima. Kada država pokaže da se brine o deci i u najtežim porodičnim situacijama, gradi se poverenje u institucije i stvara se sigurnija sredina za odgajanje dece. U tom svetlu, svaki dinar isplaćen preko Fonda je ulaganje u budućnost te dece, ali i u društvenu koheziju i stabilnost.
Podaci koje je dala ministarka Žarić Kovačević nisu kraj priče, već uverljivo poglavlje u njoj. Oni pokazuju da je sistem pokrenut, da funkcioniše i da već donosi opipljive rezultate. Kontinuirano praćenje efektivnosti, transparentnost u radu i neumorna posvećenost cilju – osiguravanju da svako dete ima pravo na podršku oba roditelja, čak i kada jedan od njih odbija da je pruži – biće ključni za dugoročnu uspešnost ove ključne socijalne institucije.
