Programi Ministarstva za brigu o selu: Kako Užice i Srbija investiraju u budućnost sela

Programi Ministarstva za brigu o selu

Kada se kaže da je selo srce nacije, to nije samo prazna fraza – to je ekonomski i demografski imperativ. U Novom Itebeju, ministar za brigu o selu Milan Krkobabić je poručio da programi njegovog resora „sami nameću obavezu da budu nastavljeni“, ističući da sela ne mogu opstati bez mladih ljudi kao nove pokretačke snage. Ova izjava dolazi u trenutku kada se sumiraju impresivni rezultati za 2025. godinu, a grad Užice prima zahvalnicu za ključnu ulogu u ovoj transformaciji. Ovaj događaj nije samo formalnost; on predstavlja vidljivi pečat uspeha jedne od najambicioznijih državnih strategija za revitalizaciju ruralnih područja u regionu.

Strateški okvir: Od ideje do implementacije

Programi Ministarstva za brigu o selu nisu nastali kao izolovane mere, već kao deo sveobuhvatne strategije za suočavanje sa dubokim demografskim i ekonomskim izazovima koji pogoduju srpskom selu decenijama. Iseljavanje mladih, starenje stanovništva, napuštena poljoprivredna zemljišta i nedovoljna infrastruktura bili su sindromi hronične krize. Ministarstvo je, u saradnji sa stručnjacima iz Srpske akademije nauka i umetnosti i Nacionalnog tima za preporod sela, formulisalo programe koji direktno napadaju koren problema. Ključno je bilo shvatiti da rešenje nije u jednokratnim subvencijama, već u kreiranju uslova za održiv život i rad. Prisustvo akademika kao što su prof. dr Jonel Subić i prof. dr Zorica Vasiljević na svečanosti u Novom Itebeju ukazuje na to da ova inicijativa ima čvrstu naučnu i analitičku podlogu, što je suštinski element za postizanje dugoročnih rezultata.

Program seoskih kuća: Pokretanje demografske revolucije

Najznačajniji i najkonkretniji rezultat rada Ministarstva ogleda se u Programu za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom. Podaci govore sami za sebe: za pet godina obuhvaćeno je više od 17.100 ljudi i dece u čak 129 gradova i opština širom Srbije. Samo u 2025. godini useljeno je 480 kuća, što predstavlja direktnu inverziju trenda napuštanja sela. Ovaj program nije jednostavna socijalna pomoć; to je pametna investicija u ljudski kapital. Omogućava porodicama, često mladim parovima iz gradova, da dobiju stambeni prostor i zemljište, stvarajući pritom preduslov za bavljenje poljoprivredom, zanatstvom ili drugim oblicima privređivanja. Grad Užice se posebno istakao u sprovođenju ovog programa, što je i razlog za dodelu zahvalnice, pokazujući kako aktivna lokalna samouprava može biti most između državne politike i građana.

Infrastruktura i zadrugarstvo: Stvaranje uslova za život

Revitalizacija sela ne završava se na useljavanju ljudi u kuće. Ministarstvo je paralelno radilo na rešavanju dva ključna infrastrukturna problema: transporta i kulturnog života. Dodela 78 modernih minibuseva lokalnim samoupravama predstavlja direktnu borbu protiv izolacije seoskih naselja. Ovaj vid prevoza omogućava stanovništvu da lakše pohađa zdravstvene ustanove, škole, administrativne centre i tržne centre, čime se uklanja jedna od osnovnih prepreka za život van gradova. Isto tako, obnova 19 seoskih domova kulture, sa planovima za još 23, nije samo pitanje fizičkog uređenja zgrada. Dom kulture je tradicionalno srce seoske zajednice, mesto okupljanja, obrazovanja odraslih, kulturnih manifestacija i održavanja lokalnog identiteta. Bez ovakvog prostora, selo gubi dušu i socijalnu koheziju neophodnu za opstanak.

Ekonomski stub: Program “500 zadruga za 500 sela”

Uz stambeni i infrastrukturni stub, ekonomski stub strategije predstavlja program “500 zadruga za 500 sela” i program podrške privrednim aktivnostima. Ovaj pristup prevazilazi model pojedinačnih subvencija i usmerava se na kolektivno preduzetništvo i udruživanje proizvođača. Zadruge omogućavaju malim domaćinstvima da udruže resurse, povećaju obim proizvodnje, bolje se uključe u lanac snabdevanja i efikasnije se bore na tržištu. Podrška raznovrsnim privrednim aktivnostima – od tradicionalne poljoprivrede, preko prerađivačke industrije, do seoskog turizma i digitalnih zanimanja – otvara mogućnosti za mlade koji ne žele da budu isključivo zemljoradnici. Ovaj ekonomski model ima za cilj da sela pretvori iz mesta opstanka u mesta prosperiteta i inovacija, što je suštinski preduslov za zaustavljanje egzodusa stanovništva.

Uloga lokalnih samouprava: Slučaj grada Užica

Uspeh bilo koje nacionalne strategije direktno zavisi od angažmana i efikasnosti lokalnih samouprava. Grad Užice je postao paradigma kako se to radi. Dobijena zahvalnica nije nagrada za pasivno primanje sredstava, već za „izuzetan doprinos i podršku u realizaciji“. To podrazumeva aktivan rad na promociji programa među građanima, pružanju administrativne i tehničke podrške kandidatima, osiguravanju uslova na lokalnom nivou i integraciji ovih programa u šire razvojne planove grada. Delegacija Užica, koja je uključivala i predstavnike seoskih mesnih zajednica, pokazala je da je dijalog sa najnivom zajednice ključan. Ovaj model saradnje između ministarstva, gradske uprave i lokalnih zajednica treba da posluži kao uzor ostalim jedinicama lokalne samouprave u zemlji.

Kultura i identitet: Nevidljivi, ali suštinski faktor

Svečanost u Domu kulture u Novom Itebeju nije bila slučajno odabrano mesto, niti je kulturno-umetnički program bio samo prigodna dekoracija. Prisustvo pesnika Ljubivoja Ršumovića, čije delo je duboko povezano sa seoskim temama, i agroekonomiste Milana Prostrana, simbolizuje nužnost spajanja ekonomske prakse sa kulturnim i duhovnim nasleđem. Programi Ministarstva za brigu o selu, iako se fokusiraju na materijalne aspekte, implicitno rade i na očuvanju seoskog identiteta. Obnovljeni domovi kulture, zajednice stvorene oko zadruga i porodice koje sele na selo donose sa sobom i potrebu za kulturnim životom. Podrška lokalnim manifestacijama, zanatima i usmenoj istoriji jeste logičan nastavak ovih programa, jer selo bez sopstvene priče i tradicije gubi deo svoje privlačnosti za nove stanovnike.

Planovi za naredni period: Održanje zamaha

Najava nastavka realizacije započetih programa i uvođenje novih mera ukazuje na svesnost Ministarstva da je proces revitalizacije dugotrajan i zahteva kontinuitet. Planovi za obnovu dodatnih 23 doma kulture, kao i potencijalno proširenje programa seoskih kuća i podrške zadrugama, sugerišu da će se fokus zadržati na konsolidaciji postignutih rezultata i njihovom produbljivanju. Ključni izazov za naredni period biće merenje kvalitativnih efekata, poput stope zadržavanja naseljenika na selu, uspeha novoosnovanih zadruga i uticaja na stopu nataliteta u ruralnim područjima. Integracija digitalnih tehnologija u seoska domaćinstva i privredu, kao podrška udaljenom radu i digitalnom marketingu lokalnih proizvoda, mogla bi biti sledeći korak u ovom procesu, prilagođavajući seoski život zahtevima 21. veka.

Implementacija ovih programa u uslovima globalnih ekonomskih i energetskih previranja predstavlja dodatni izazov, ali i priliku. Sela, sa svojim potencijalom za proizvodnju hrane, obnovljivih izvora energije i održivog načina života, dobijaju na strateškoj važnosti. Investicije Ministarstva za brigu o selu, uz podršku partnera kao što je grad Užice, stoga se mogu posmatrati ne samo kao socijalna politika, već i kao strateška investicija u energetsku i prodovolьstvenu bezbednost zemlje. Ovaj širi kontekst daje dodatnu težinu rečima ministra Krkobabića da sela moraju da žive, jer njihov opstanak prestaje biti lokalno pitanje, a postaje nacionalni prioritet.