Užička Tkačnica
U samom srcu Užica, okružena modernim građevinama i svakodnevnicom, stoji ćutajući svedok jedne od najznačajnijih epoha u razvoju ovog grada. Zgrada nekadašnje Tkačnice, simbol industrijske revolucije koja je preobrazila tursku kasabu u moderni centar, danas se bori protiv zuba vremena. Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture, u Srbiji postoji preko 3.500 zaštićenih spomenika, ali mnogi industrijski objekti, poput ovog, često ostaju u senci srednjovekovnih tvrđava i crkava, iako su podjednako ključni za kolektivni identitet.
Inicijativa za očuvanje: Prvi korak ka revitalizaciji
Gradski odbor stranke „Srbija centar” SRCE u Užicu je 18. decembra 2025. godine pokrenuo zvaničnu inicijativu koja ima za cilj da zaštiti ovaj deo gradske baštine. Podneta je molba Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu za pokretanje postupka utvrđivanja “Zgrade tkačnice” za spomenik kulture. Ovaj formalni čin nije samo administrativna procedura; to je prvi, najvažniji korak u pravcu institucionalnog prepoznavanja vrednosti objekta. Bez statusa zaštićenog dobra, istorijska zgrada je izložena riziku od potpunog propadanja ili neadekvatnih intervencija koje bi je mogle nepovratno izmeniti. Inicijativa stranke SRCE otvara javnu diskusiju o načinima na koje zajednica treba da se odnosi prema svojim industrijskim korenima i kako da ih pretoči u alat za budući razvoj.
Tkačnica kao zamajac modernizacije Užica
Da bi se razumela prava vrednost ovog objekta, neophodno je zaroniti u istoriju. Tkačka radionica, koja je kasnije nosila imena “Cveta Dabić” i “Froteks”, započela je sa radom 3. maja 1901. godine. Taj datum nije samo datum otvaranja jedne fabrike; to je prekretnica u istoriji čitavog grada. Užice se u to vreme polako oslobađalo od karakteristika orijentalne kasabe, a Tkačnica je bila lokomotiva koja je ubrzala njegovu transformaciju u moderan industrijski centar. Ona nije samo proizvodila tkanine; proizvodila je novu socijalnu i ekonomsku stvarnost. Otvarala je radna mesta, privlačila radnu snagu iz okolnih sela i uvodila nove, industrijske discipline i ritmove života. U tom smislu, zidovi Tkačnice nisu samo arhitektonski element, već i socijalni artefakt.
Tehnološko čudo: Veza sa prvom hidrocentralom
Jedan od najfascinantnijih aspekata priče o Užičkoj Tkačnici je njena direktna i pionirska veza sa savremenom energetikom. Radionica je bila direktno povezana sa hidrocentralom na Đetinji, koja je bila prva hidroelektrana u Srbiji i druga na svetu izgrađena po principima Nikole Tesle. Ovaj simbioza industrije i revolucionarne energetske tehnologije čini ovaj kompleks jedinstvenim ne samo na nacionalnom, već i na širem regionalnom nivou. To je bio konkretan primer kako se vizionarska ideja – Teslina namena naizmenične struje – materijalizuje u servisu industrijskog napretka jednog grada. Energija reke Đetinje nije samo pokretala mašine; pokretala je modernizaciju.
Arhitektura i ekonomija: Temelji prosperiteta
Prvobitni vlasnik i pokretač celog poduhvata bilo je akcionarsko društvo “Prva povlašćena užička tkačka radionica”. Njegov osnivački tim, na čelu sa uglednim privrednikom Mališom Atanackovićem, predstavljao je tadašnju užičku ekonomsku elitu koja je imala viziju i hrabrost da uloži u budućnost svog grada. Ovaj poduhvat imao je dalekosežne efekti koji su prevazilazili tekstilnu proizvodnju. Potreba za kapitalom i finansijskim servisima podstakla je osnivanje prvih modernih bankarskih ustanova u regionu – Trgovačke banke 1908. i Užičke kreditne zadruge 1911. godine. Samim tim, Tkačnica je bila inkubator ne samo za industriju, već i za celokupni finansijski sistem grada.
Od nekadašnjeg ogromnog kompleksa, do danas je fizički opstala upravo zgrada glavne radionice. Ona predstavlja autentični primer industrijske arhitekture s početka 20. veka. Njen stil je bio ugledan na zapadnoevropske uzore, što govori o težnji osnivača da se Užice pozicionira kao deo savremenog evropskog privrednog toka. Masivni zidovi od opeke i kamena ne služe samo nosećoj funkciji; oni simbolizuju čvrstinu, stabilnost i ambiciju onoga što se unutar njih dešavalo. Ova arhitektonska forma je direktna materijalizacija duha vremena.
Trenutno stanje: Hitnost konzervacije
Nažalost, današnja slika ovog istorijskog giganta je tužna. Zgrada je u napuštenom stanju, izložena nemilice dejstvu atmosferskih padavina, mraza i vetra. Bez krovnog pokrivača, vlaga prodire u zidove, oštećujući strukturu opeke i maltera. Svaka nova sezona donosi dodatnu degradaciju. Stoga se u inicijativi stranke SRCE naglašava potreba za hitnom akcijom i konzervacijom. Konzervacija u ovom kontekstu ne podrazumeva obnovu do izvornog stanja radi ponovnog proizvodnog ciklusa, već zaustavljanje daljeg propadanja i stabilizaciju konstrukcije. To je pretpostavka za bilo kakvu buduću, složeniju revitalizaciju. Bez ove hitne intervencije, materijalni dokaz o jednom ključnom veku užičke istorije mogao bi biti izgubljen zauvek.
Vizija budućnosti: Kulturni hab i turistička atrakcija
Inicijativa za zaštitu nije nostalgični čin, već projekcija budućnosti. Očuvanjem i pametnom adaptacijom, zgrada Tkačnice mogla bi dobiti potpuno novu, vitalnu ulogu u savremenom životu grada. Jedna od ključnih predloženih funkcija je transformacija u kulturni hab. Njena prostorna, industrijska arhitektura idealno se uklapa za smeštaj galerija, umetničkih radionica, ateljea i sedišta raznih kulturnih udruženja. Takva namena ne bi samo sačuvala zgradu, već bi je oživela stalnom kreativnom energijom, pretvarajući je u mesto okupljanja za savremene građane.
Još jedna, možda ekonomski još značajnija perspektiva, je njeno uključivanje u turističku ponudu Užica. Objekat se nalazi u izuzetno strateškom položaju, u neposrednoj blizini već etabliranih atrakcija: prve hidrocentrale na Đetinji i srednjovekovne tvrđave Stari Grad. Zajedno sa obližnjom Gradskom plažom na Đetinji, ovaj kompleks bi mogao da formira jedinstvenu, zaokruženu turističku rutu koja obuhvata prirodne lepote, srednjovekovnu odbrambenu arhitekturu i industrijsko nasleđe 20. veka. Takva sinergija nudi raznovrasan i dubok iskustven paket posetiocima.
| Element kompleksa | Vremenski period | Ključna karakteristika | Turistički potencijal |
|---|---|---|---|
| Tvrđava Stari Grad | Srednji vek | Odbrambena arhitektura | Istorijska edukacija, panoramski pogled |
| Hidrocentrala na Đetinji | Početak 20. veka | Tehničko nasleđe (Teslini principi) | Edukacija o energetici, inženjerski značaj |
| Zgrada Tkačnice | Početak 20. veka | Industrijsko nasleđe, arhitektura | Kulturni hab, umetničke radionice, muzej |
| Gradska plaža | Savremeno doba | Prirodna atrakcija, rekreacija | Odmor, sport, porodični sadržaj |
Identitet i kolektivno sećanje
Najdublji sloj značaja ove inicijative leži u domenu kolektivnog identiteta. Industrijska baština, posebno u gradovima kao što je Užice, nije samo zbir zidina i mašina. To je materijalni otisak rada, napora, veština i života nekoliko generacija. Rušenjem ili konačnim propadanjem zgrade Tkačnice, ne bi se izgubio samo jedan stari objekat. Bio bi izgubljen osećaj kontinuiteta, vidljiva veza sa vremenima kada je grad, zahvaljujući sličnim poduhvatima, definisao svoj put ka modernosti. To bi značilo odricanje od dela sopstvenog bića, kako grada tako i njegovih stanovnika. Zaštita takvih objekata je, u stvari, zaštita mogućnosti da se odgovori na osnovna pitanja: Odakle smo došli? Šta nas je oblikovalo? Očuvanje Tkačnice je postupak koji potvrđuje da je istorija Užica ne samo u njegovim srednjovekovnim bedemima, već i u opekma njegovih industrijskih pionira.
